„Лепотица и звер” () бајка је коју је написала француска књижевница Габријела-Сузан Барбо де Вилнев и која је анонимно објављена 1740. године у часопису („Млада Американка и морске приче”).
Оригинална прича коју је написала Вилнев је скраћена, ревидирана и објављена од стране француске књижевнице Жан-Мари ле Пренс де Бомон 1756. године у часопису Magasin des enfants („Дечја колекција”), што је постала најчешће препричавана верзија. Касније је Ендру Ланг поново испричао причу у делу Плава књига бајки (Blue Fairy Book), делу серије Књиге бајки, 1889. године. На бајку је утицала прича о Петрусу Гонсалвусу као и античке латинске приче попут „Амора и Психе” из Златног магарца, које је написао Луције Апулеј Мадауренсис у другом веку нове ере, и „Краља свиња”, италијанске бајке коју је објавио Ђовани Франческо Страпарола у Пријатним ноћима (Le piacevoli notti) око 1550. године..
Варијанте ове приче познате су широм Европе.Heidi Anne Heiner, "" У Француској је, на пример, Земира и Азор оперска верзија приче, коју је написао Жан-Франсоа Мармонтел, а компоновао Андре Гретри 1771. године, која је имала огроман успех у 19. веку. Земира и Азор је заснована на другој верзији бајке. Amour pour amour („Љубав за љубав”) Пјер-Клода Нивела де ла Шосеа је драма из 1742. године заснована на верзији де Вилневе. Према истраживачима са универзитета у Лисабону, прича је настала пре око 4.000 година.
Радња Оригинална верзија Габријеле-Сузан Барбо де Вилнев
Трговац удовац живи у вили у граду са својих дванаесторо деце: шест синова и шест кћери. Све његове кћери су веома лепе, али најмлађа, Лепотица, најлепша је од свих. Лепотица је такође љубазна и чиста срца; њене старије сестре су, насупрот томе, окрутне, себичне и љубоморне на Лепотицу.
Трговац и његова деца постају сиромашни када им изгори кућа, а његови бродови буду изгубљени. Породица од тринаест чланова приморана је да се пресели у малу колибу на селу и ради за живот. Док Лепотица доноси чврсту одлуку да се прилагоди сеоском животу са ведрим расположењем, њене сестре то не чине и њену одлучност тумаче као глупост.
Две године касније, трговац чује да се један од његових трговачких бродова вратио. Пре него што крене да га преузме, и евентуално поврати њихово богатство, пита своју децу да ли желе да им донесе неке поклоне. Његове најстарије кћери траже одећу, драгуље и најлепше хаљине јер мисле да се његово богатство вратило. Лепотица не тражи ништа осим да се њен отац безбедно врати кући, али када он инсистира да јој купи поклон, она се задовољава обећањем руже.
Када стигне у луку да види свој брод, трговац са ужасом сазнаје да су његове колеге већ продале товар, остављајући га без новца и у немогућности да купи поклоне својим кћерима. Током путовања кући, трговац се губи у страшној снежној олуји. Тражећи склониште, наилази на замак окружен живописним статуама. Видевши да нема никога код куће, трговац се ушуња и унутра проналази столове препуне хране и пића, који као да су остављени за њега од стране невидљивог власника замка. Трговац прихвата овај поклон и проводи ноћ тамо.
Следећег јутра, спремајући се да крене, угледа ружичњак и сети се да је Лепотица пожелела ружу. Трговац брзо убере најлепшу ружу коју може да пронађе. Тада се суочава са ужасном „Звери” која покушава да га убије јер је украо његов најдрагоценији посед чак и након што је прихватио његово гостопримство. Трговац моли да га пусти, откривајући да је убрао ружу само као поклон за своју најмлађу кћер. Звер пристаје да га пусти, али само ако доведе једну од својих кћери да живи са Звери уместо њега. Јасно ставља до знања да она мора пристати без икаквих илузија о својој ситуацији.
Трговац је узнемирен, али прихвата овај услов ради сопственог живота. Звер га шаље на пут са богатством, драгуљима и фином одећом за његове синове и кћери, и наглашава да не сме лагати своје кћери.
По доласку кући, трговац предаје Лепотици ружу коју је тражила и обавештава је да је имала страшну цену, пре него што исприча шта се догодило током његовог одсуства. Њена браћа кажу да ће отићи у замак и борити се против Звери, док његове старије кћери одбијају да оду и криве Лепотицу, подстичући је да исправи своју грешку. Трговац их одвраћа, забрањујући својој деци да икада приђу Звери. Лепотица својевољно одлучује да оде у замак Звери, дирнувши свог оца који се сећа пророчанства ромске гатаре да ће његова најмлађа кћи донети срећу његовом домаћинству.
Када стигну у замак, Звер прима Лепотицу са великом церемонијом. Трговац је послат кући са наградом. Звер даје Лепотици раскошну одећу, храну и забаву заједно са животињама које јој служе. Посећује је сваке вечери да је пита како је. Иако дуго разговарају, чини се да он не може добро да се изрази, због чега она претпоставља да није интелигентан.
Сваке ноћи Звер пита Лепотицу да му дозволи да спава са њом, а она одбија. Након сваког предлога, Лепотица сања лепог странца који је заробљен у замку, заједно са привиђењем виле која јој говори да не буде заварана изгледом.
Неколико месеци Лепотица живи луксузним животом у замку Звери. Њена осећања према човеку из снова и њена захвалност према Звери долазе у сукоб. Када је Звер пита шта није у реду, она се жали на носталгију и он јој тужно дозвољава да оде, упозоравајући је да ће, ако се не врати у року од два месеца, умрети од сломљеног срца.
Лепотица пристаје на то и добија зачарани прстен, који јој омогућава да се у тренутку пробуди у новом дому своје породице. Њене старије сестре су изненађене што је виде добро ухрањену и обучену у фину одећу, а њихова стара љубомора брзо се распламсава када се погледи њихових удварача окрену ка Лепотици, иако им она даје раскошне поклоне. Њена браћа чине све што могу да је спрече да се врати у његов замак, и она невољно пристаје да остане дуже.
мини|200px|лево|Илустрација Ворвика Гобла. Када су прошла два месеца, она види визију Звери како умире сама на имању замка и жури да се врати упркос одлучности своје браће да је спрече у томе.
Када се врати у замак, Лепотичини страхови се потврђују јер проналази Звер близу смрти у пећини на имању. Видевши то, Лепотица је избезумљена, схватајући да га воли. Она доноси воду са оближњег извора, којом га оживљава.
Следеће ноћи, када Звер запроси Лепотицу, она пристаје да се уда за њега. Небо је осветљено магичним ватрометом. Те ноћи он одлази у кревет са њом, падајући у зачарани сан чим легне.
Када се Лепотица следећег јутра пробуди поред њега, открива да се Звер трансформисала у непознатог човека из њених снова. Лепотица сазнаје да је Звер принц. Управо тада, вила која се појављивала Лепотици у сновима стиже са принчевом мајком, краљицом. Краљичина радост је помућена када сазна да је Лепотица кћи обичног трговца. Вила тада прекорева краљицу и открива да је Лепотица заправо принцеза и да су оне њена тетка. Лепотичин биолошки отац био је краљичин брат, краљ Срећног острва. Веровао је да је Лепотица умрла као беба. Лепотичина биолошка мајка била је вилина сестра.
Када је питање Лепотичиног порекла решено, она тражи од принца да исприча своју причу.
Принц обавештава Лепотицу да је његов отац умро пре него што се он родио, а његова мајка је морала да се бори против непријатеља да би одбранила краљевство. Краљица је оставила принца на чување његовој злој вилинској куми, која је покушала да га заведе када је постао пунолетан и помогла његовој мајци да победи у рату.
Када се рат завршио, зла вила је пратила краљицу и принца назад у замак и тражила од њега да је ожени. Али принц је одбио. Зла вила га је, у бесу, претворила у ружну звер пред његовом шокираном мајком. Пре него што је напустила мајку и сина, зла вила их је упозорила да само чин праве љубави једне девојке може разбити чаролију и да ће, ако било ко други осим краљице сазна за то, принц заувек остати звер.
Након што је принчева кума отишла, добра вила је стигла да му помогне претворивши слуге замка у камен како би их спречила да открију проклетство странцима, и обећала да ће заштитити његову мајку од зле виле. Добра вила је такође позвала своје џин слуге да праве друштво принцу док је чекао Лепотичин долазак. На крају своје приче, принц је открио Лепотици да су животиње у замку биле те исте слуге, и да је добра вила учинила да она види принчево право лице у сновима.
Добра вила затим позива краља Срећног острва да упозна Лепотицу, и након што је поново ујединила породицу, враћа окамењене слуге у живот.
Она им свима прича како је годинама раније зла вила, принчева кума, планирала да се уда за краља Срећног острва, али се Лепотичина мајка удала за њега уместо ње. Као освету, зла вила је открила свој злочин што има смртног мужа и дете Краљици вила, чиме је проузроковала њено затварање у земљу вила убрзо након Лепотичиног рођења. Такође је убедила друге виле да прокуну принцезу да се уда за Звер као додатну казну.
У међувремену, на Срећном острву, људи су лажирали смрт своје затворене краљице након што нису успели да је пронађу. Зла вила је унајмила похлепан пар да убије принцезу. Када је краљ Срећног острва поверовао да су и његова жена и кћи мртве, протерао је злу вилу.
Али добра вила је тајно спасила своју младу нећаку. Претворила се у медведа и убила потенцијалне убице. Добра вила је затим одвела принцезу у колибу са три уснуле дадиље и малом девојчицом истих година која је била веома болесна и коју је њен отац, трговац, послао на село у нади да ће је свеж ваздух излечити, али је она уместо тога умрла. Добра вила је заменила два детета.
Несвесне да то није дете њиховог господара, три дадиље су се убрзо вратиле у град са принцезом. Добра вила је пратила дадиље до трговчеве виле, прерушила се у ромску гатару и испричала трговцу пророчанство да ће „његово” најмлађе дете донети срећу његовом домаћинству. Такође је одредила да се беба назове „Лепотица” (Бел).
Она је уговорила да се Лепотица и принц сретну, чиме је љубав младог пара разбила чини зле виле и испунила принцезину судбину да се уда за звер. Такође је сведочила против зле виле у земљи вила, која је сада тамо затворена.
Након што добра вила заврши своју причу, њена сестра стиже у замак, пошто ју је ослободила Краљица вила. Са целом краљевском породицом на окупу, Лепотичина тетка позива трговца и његову породицу. Лепотичиној сурогат породици је речена цела истина и они постају чланови њеног двора.
Лепотица се удаје за принца и иако желе да вечно буду на меденом месецу, вила их подсећа да је њихова судбина и дужност да владају. Живе срећно стотинама година захваљујући моћима Лепотичине мајке виле и тетке. Принчева мајка наређује да се њихова прича забележи у царским архивима како би сви знали њихову причу.
Верзија Жан-Мари ле Пренс де Бомон Бомон је знатно смањила број ликова и свела причу на готово архетипску једноставност.. Прича почиње на сличан начин као и Вилневина верзија, иако сада трговац има само шесторо деце: три сина и три кћери, укључујући Лепотицу. За разлику од Вилневине верзије, Бомонова верзија третира трговца као Лепотичиног биолошког оца и нема назнака да је она краљевског порекла. Околности које доводе до њеног доласка у замак Звери одвијају се на сличан начин, али по овом доласку, Лепотица је обавештена да је она господарица и да ће је он слушати. Лепотица и даље сања вилу, али не и лепог странца, и у замку нема других становника осим ње и Звери. Бомон уклања већину раскошних описа присутних у Лепотичином истраживању палате и брзо прелази на њен повратак кући. Дозвољено јој је да остане тамо недељу дана, а када стигне, њене сестре глуме наклоност како би је намамиле да остане још недељу дана у нади да ће је Звер у бесу прождрети. Поново се враћа њему који умире и враћа му живот. њих двоје се тада венчавају и живе срећно до краја живота. Цео трећи чин Вилневине верзије који детаљно описује позадинске приче и Звери и Лепотице потпуно је елиминисан, при чему Звер једноставно помиње да га је проклела зла вила. Вила из Лепотичиног сна се и даље појављује, али у овој верзији претвара Лепотичине сестре у статуа као казну за њихову злобу.
Верзија Ендруа Ланга