Јункерс G 23 је немачки тромоторни, путнички, нискокрилни моноплан који је пројектовала и производила компанија Junkers Flugzeugwerk AG 1924. године. Могао је да превезе девет путника са посадом од два члана. Главни пројектант је био инг. Ернст Циндел (Ernst Zindel). мини|лево|150px|Ернст Циндел пројектант авиона Пројектовање и развој мини|десно|200п|Мотор -{Junkers L2}- авиона Јункерс -{G 23}- мини|десно|200п|Мотор -{ Mercedes D III}- авиона Јункерс -{G 23}- мини|десно|300п|Цртеж авиона Јункерс -{G 23}- у 3 пројекције Хуго Јункерс је 1923. године саветовао свог главног пројектанта инж. Ернста Циндела да размисли о већој верзији авиона Јункерс F 13 у циљу задовољења нарасталих потреба европских ваздухопловних компанија. Циндел је уз помоћ инж. Хермана Полмана, првобитно пројектовао једномоторну увећану верзију F 13. Међутим, због недостатка снажних мотора у Немачкој 1923. године (ограничење Версајским уговором), Циндел је морао да уместо једног мотора, нови авион -{G 23}- опреми са три Јункерс -{L 2}- мотора сваки снаге 145 kW. Исте године Међусавезничка комисија за ваздушни надзор (ILÜK) је одбила овај авион јер је његова укупна снага мотора кршила одредбе Версајског споразума. Као следећи алтернативни дизајн, био је авион, са једним Јункерсовим -{L 2}- мотором у носу и два Мерцедесова D-IIIa мотора од 120 kW (160 КС) постављена на крилима. Тако је настао први тромоторни путнички авион потпуно металне конструкције на свету. Први лет, је направљен 19. септембра 1924. годинеhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-g23-and-g24.html. Технички опис Труп авиона -{G 23}- је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 9 путничких седишта. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, причвршћена за рамове закивцима. Путничка кабина је била грејана и имала је унутрашње осветљење. Ради удобности путника, у репном делу су били постављени туш и тоалетиhttps://www.airwar.ru/enc/cw1/g23.html.
Крила су била дебелог профила а облик је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима.
Погонска група се састојала од три линијска течношћу хлађена мотора. У кљуну авиона био је инсталиран Јункерсов мотор L 2 снаге 145 kW. На крилима авиона била су два Мерцедесова D-IIIa мотора од 120 kW. Елисе су биле вучне дрвене двокрака фиксног корака.
Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима и еластичном осовином. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије или пловци. Оперативно коришћење Укупно је произведено 9 авиона Јункерс -{G 23}- који су летели у Швајцарској на редовним линијама ваздушног саобраћаја. Када су 1926. године укинута ограничења укупне снаге путничких авиона, ови авиони су преведени на стандард авиона -{G 24}- (три Јункерс мотора L 2 или L 5) Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Хуго Јункерс Јункерс F 13 Јункерс G 24 Јункерс Ju 52 Јункерс W 33 Јункерс W 34 Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-g23-and-g24.html https://www.airwar.ru/enc/cw1/g23.html https://www.aviastar.org/air/germany/junkers_g-24.php https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno-plus?aid=itj&datum=1925&page=46
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони