Хесус Ерада Лопез (; 26. јул 1990) шпански је бициклиста у периоду који тренутно вози за -{UCI}- про тур тим Бургос бурпелет БХ. Освојио је једном Тур де Луксембург, остварио је три етапне побједе на Вуелта а Еспањи и два пута је освојио првенство Шпаније у друмској вожњи.
Његов брат Хосе је такође професионални бициклиста.
Каријера Дјетињство и јуниорска каријера
Сматран је једним од највећих талената шпанског бициклизма током јуниорске каријере, када је освојио првенство Шпаније у вожњи на хронометар за јуниоре 2007. и 2008. као и првенство за возаче до 23 године 2010. када је такође Свјетско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на осмом мјесту, минут и 18 секунди иза Тејлора Финија, а друмску трку на 40 мјесту, у групи у којој је у спринту побиједио Мајкл Метјуз.
Професионална каријера 2011—2017.
Године 2011. почео је професионалну каријеру у тиму Мовистар. Прве сезоне завршио је Вуелта а ла комунидад де Мадрид на петом мјесту у генералном пласману, 20 секунди иза сувозача Руија Косте.
Године 2012. побиједио је на другој етапи Вуелта а Астуријас трке, чиме је остварио прву побједу у каријери.
Године 2013. освојио је првенство Шпаније у друмској вожњи испред Јона Изагиреа и Луиса Леона Санчеза, док је трку Тур ди Поату-Шарант завршио на другом мјесту у генералном пласману, 23 секунде иза Томаса Воклера, уз једну етапну побједу и освојене спринт и класификацију за најбољег младог возача.
Године 2014. остварио је етапну побједу на трци Руте ди Суд, а Тур де Романди је завршио на деветом мјесту у генералном пласману, два минута и 15 секунди иза Криса Фрума уз освојену класификацију за најбољег младог возача. У августу је трку Тур ди Поату-Шарант завршио на деветом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Силвана Шаванела, уз освојену класификацију за најбољег младог возача и побједу на последњој етапи у спринту испред Јана Бакелантса.
Године 2015. побиједио је на последњој етапи трке Вуелта а Астуријас, гдје је такође радио за Игора Антона који је освојио трку. На Европским играма у Бакуу завршио је на четвртом мјесту у спринту, након што је био лид-аут возач за Луиса Леона Санчеза који је побиједио. У јуну је освојио бронзану медаљу на првенству Шпаније у вожњи на хронометар, завршивши на трећем мјесту, два минута иза Хонатана Кастровијеха и минут иза Горке Изагиреа. а затим је првенство у друмској вожњи завршио такође на трећем мјесту у спринту прве тројице возача, након што је предводио Алехандра Валвердеа до побједе испред Карлоса Барбера, У августу је побиједио на другој етапи трке Тур де Лимузен, десет секунди испред групе коју је одспринтао Давиде Ребелин, а трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, са истим временом као Сони Колбрели, али са лошијим позицијама на етапама.
Године 2016. Тур ди От Бар је завршио на другом мјесту, иза Артура Вишоа, након чега је и Вуелта а ла комунидад де Мадрид завршио на другом мјесту, иза сувозача Хуана Хосеа Лобата. У јуну је побиједио на другој етапи Критеријума ди Дофине, двије секунде испред групе коју је одспринтао Тони Галопен.
Године 2017. Тур де Романди је завршио на деветом мјесту у генералном пласману, минут и 22 секунде иза Ричија Порта, док је у јуну освојио првенство Шпаније у друмској вожњи по други пут у каријери, гдје је напао из петочлане групе при врху последњег успона и побиједио је пет секунди испред сувозача Валвердеа. У финишу сезоне је возио Гран при сајклисте де Монтреал, гдје се на 16 -{km}- до циља одвојио заједно са још пет возача, а затим су отпали Бауке Молема и Галопен. У спринту је завршио на другом мјесту, иза Дијега Улисија.
2018—2025.
Године 2018. прешао је у Кофидис заједно са братом Хосеом, након што Мовистар није хтио да продужи уговор његовом брату већ само њему. На почетку сезоне завршио је Гран при ла Марсељеза класик на четвртом мјесту, последњем у спринту прве групе у којој је побиједио Александар Женије, након чега је Вуелта а ла комунидад Валенсијану завршио на петом мјесту у генералном пласману, 48 секунди иза Валвердеа, а Тур оф Оман на четвртом мјесту, 30 секунди иза Алексеја Луценка. Европско првенство у друмској вожњи је завршио на четвртом мјесту у спринту, у којем је побиједио Матео Трентин, након чега је на Вуелта а Еспањи носио црвену мајицу за лидера трке на двије етапе, што је био први пут да је носио лидерску мајицу на некој гранд тур трци.
мини|десно|усправно|Ерада на Тур де Франсу 2019.
На почетку сезоне 2019. освојио је класик Трофео Кампос, Поререс, Фелантикс, Сес Селинес у оквиру Челенџера Мајорка, 11 секунди испред трочлане групе коју је одспринтао Гијом Мартен, Након чега је Тур оф Оман завршио на трећем мјесту у генералном пласману, 47 секунди иза Луценка. Почетком јуна је Гран при де Плумелек—Морбијан завршио на другом мјесту у спринту трочлане групе која је дошла на циљ, иза Беное Коснефрое, након чега је возио Тур де Луксембург, гдје је побиједио на трећој етапи три секунде испред Мауритса Ламертинка и преузео је лидерску мајицу девет секунди испред Ламертинка. На последњој, четвртој етапи, побиједио је двије секунде испред трочлане групе коју је одспринтао Жонатан Ивер и освојио је трку 25 секунди испред Ламертинка, уз освојену класификацију по поенима. Средином јуна возио је Мон Ванту денивеле Челенџ, гдје је једини могао да прати напад Ромена Бардеа на 8,6 -{km}- до врха успона Мон Ванту, а затим је напао на 400 метара до циља и побиједио је девет секунди испред Бардеа. У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је на шестој етапи био у бијегу, издвојио се заједно са Диланом Тунсом, а затим напао на 400 метара до циља и побиједио је седам секунди испред Тунса, што му је била прва побједа на гранд тур тркама.
Године 2020. завршио је класик Гран при ла Марсељеза на четвртом мјесту, последњем у спринту прве групе која је дошла на циљ, а коју је одспринтао Беноа Коснефроа, након чега је Тур де ла Провенс завршио на деветом мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Наира Кинтане. Након што је сезона настављена у августу послије прекида због пандемије ковида 19, Мон Ванту денивеле Челенџ је завршио на деветом мјесту, два минута и 15 секунди иза Александра Власова, с затим је Тур де л’Ен завршио на деветом мјесту у генералном пласману, три и по минута иза Приможа Роглича.
На почетку сезоне 2021. освојио је класик Трофео Сера де Трамунтана у оквиру Челенџера Мајорка, побиједивши у спринту Хонатана Ластру након што су се њих двојица издвојили из групе, а затим је Трофео Андрач завршио на четвртом мјесту, минут и по иза Винера Анаконе. Тур де ла Провенс је завршио на деветом мјесту у генералном пласману, 28 секунди иза Ивана Сосе, након чега је Гран при Мигел Индураин завршио на осмом мјесту, 21 секунду иза Валвердеа. У јуну је Руте д’Окитаније завршио на другом мјесту у генералном пласману, 25 секунди иза Антонија Педрера, а првенство Шпаније у друмској вожњи завршио је на другом мјесту, иза Омара Фраилеа. У финишу сезоне Тур де Луксембург је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, минут и 43 секунде иза Жоаоа Алмеиде.
Године 2022. завршио је О гран Камињо на деветом мјесту у генералном пласману, три минута иза Валвердеа, након чега је возио класике у Француској, гдје је 15. априла освојио Гран Бесанкон Дубс, побиједивши пет секунди испред групе коју је одспринтао Виктор Лафај, а дан касније је Тур ди Жира класик завршио на другом мјесту, изгубивши у спринту од Бена о’Конора након што су се издвојили из групе. У мају је Букле де л’Олн завршио на другом мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ 27 секунди иза Идара Андерсена, а затим је Тур де Финистере завршио на четвртом мјесту, у групи која је дошла на циљ три секунде иза Жилијена Симона, Меркан тур класик Алпс маритимес завршио је на четвртом мјесту, минут и пет секунди иза Фуглсанга, Руте д’Окитаније је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, минут и 21 секунду иза Вудса, као и пет секунди иза Карлоса Родригеза, а Сиркуито де Гечо је завршио на седмом мјесту, 17 секунди иза прве четворице возача гдје је у спринту побиједио Хуан Ајусо. У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је на седмој етапи отишао у бијег заједно са још пет возача. Радили су заједно до циља, Фред Рајт је почео да спринта први, на 300 метара до циља, али су га Ерада и Самуеле Батистела обишли и побиједио је Ерада испред Батистеле, чиме је остварио другу побједу на Вуелти. У финишу сезоне је Тре вали Варезине завршио на деветом мјесту у спринту у којем је побиједио Тадеј Погачар.
На почетку сезоне 2023. возио је Тур оф Оман, гдје је на другој етапи напао на 300 метара до циља и побиједио је у спринту испред Максима ван Гилса, чиме је преузео лидерску мајицу, а трку је завршио на седмом мјесту у генералном пласману, минут и 20 секунди иза Матеа Јоргенсона. Недељу дана касније стартовао је О гран Камињо трку, коју је завршио на другом мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Јонаса Вингегора, који је побиједио на свакој етапи. Дана 14. априла је класик Гран Бесанкон Дубс завршио на седмом мјесту, 23 секунде иза Лафаја, а два дана касније је освојио Тур ди Дубс класик, побиједивши у спринту прве групе од девет возача испред Тиба Пиноа и Нанса Петерса. Тур су Финистере је завршио на петом мјесту у спринту у којем је побиједио Пол Пенет, након чега је Гројсер прајс де Кантон Аргау завршио на деветом мјесту, у спринту у којем је побиједио Тибо Нис. Недељу дана касније стартовао је Руте д’Окитаније трку, коју је завршио на шестом мјесту у генералном пласману, минут и шест секунди иза Вудса, а током трке је продужио уговор са тимом до краја 2025. Првенство Шпаније у друмској вожњи завршио је на четвртом мјесту, десет секунди иза Ојера Лазкана, након чега је Тур де л’Ен завршио на деветом мјесту у генералном пласману, три и по минута иза Мајкла Сторера, а Тур ди Лимузен је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 56 секунди иза Ромена Грегоара. У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је био у бијегу на етапи 11, напао је у финишу и побиједио је три секунде испред Грегоара, чиме је преузео тачкасту мајицу, за лидера брдске класификације. Мајицу је носио на двије етапе, након чега ју је преузео Вингегор, побједом на етапи 13, на успону Кол ди Турмале.
мини|лево|Ерада на Фон Ардеш класику 2025.
Сезону 2024. почео је у Шпанији на класицима у оквиру Челенџера Мајорка, гдје је Трофео Калвија завршио на 82 мјесту, 13 минута иза Сајмона Кера. У фебруару је Мускат класик завршио на 13 мјесту, у групи која је дошла на циљ четири секунде иза Фина Фишер Блека, а у априлу је Тур ди Дубс завршио на седмом мјесту, у групи која је дошла на циљ десет секунди иза Ленија Мартинеза. Првенство Шпаније у друмској вожњи завршио је на трећем мјесту, 59 секунди иза Алекса Аранбуруа и шест секунди иза Лазкана. У јулу је возио Тур де Франс, али је морао да га напусти прије почетка етапе 13 због болести. У августу и септембру је возио Вуелта а Еспању, гдје је ишао у бијег на неколико етапа и завршио је на 85 мјесту у генералном пласману, три и по сата иза Роглича.
На почетку сезоне 2025. возио је Тур даун андер, који је завршио на 51 мјесту у генералном пласману, осам минута иза Хонатана Нарваеза, а Волта ао Алгарве је завршио на 22 мјесту у генералном пласману, три минута иза Вингегора. Меркан тур класик Алпс маритимес завршио је на четвртом мјесту, два и по минута иза Кристијана Родригеза, а затим је Руте д’Окитаније завршио на петом мјесту у генералном пласману, четири минута иза Николаса Продома. Пропустио је Тур де Франс, док је на Вуелта а Еспањи био у бијегу на неколико етапа и завршио је на 77 мјесту у генералном пласману, скоро три сата иза Вингегора.
2026—
Године 2026. прешао је у шпански про тур тим Бургос бурпелет БХ, послије осам година у Кофидису.
Стил вожње