Капис Силвије () — митски краљ Албе Лонге, један од најранијих ликова римске митологије који су настали у време укључивања ликова грчке митологије из Тројанског циклуса. Име Каписа засновано је на два ранија истоимена јунака: деди Енеје и оснивачу Капуе.

Биографија Према предању, Алба Лонга је била основана од стране Асканија као колонија Лавинијума. Град је био престоница Латинског савеза и важан религијски центар. Албом Лонгом су владали краљеви из рода Силвија, потомци Асканијевог брата или сина. Из ове династије, по мајчиној линији, потицали су близанци Ромул и Рем — оснивачи Рима. Француски историчар XVIII века Луј де Бофор први је изнео мишљење о вештачкој природи овог списка. Ову хипотезу су подржали каснији научници и она остаје општеприхваћена. Сматра се да је списак служио за попуњавање тристагодишње празнине између пада Троје и оснивања Рима. Археолошка открића XX века омогућавају закључак да је списак саставио Квинт Фабије Пиктор или неко од његових претходника. Према мишљењу антиковеда Александра Грандазија, првобитни списак је настао средином IV века пре н. е.

Капис у римској митологији био је потомак Енеје и седми краљ Албе Лонге. Наследио је свог оца, Атиса Силвија. Наследник Каписа био је његов син, Капет Силвије. Према Дионисију из Халикарнаса, Капет Силвије је владао 28 година. Антиковед Роланд Ларош је истакао да је владавина четири краља — Атиса, Каписа, Капета и Тиберина — укупно трајала 75 година, што тачно одговара два и по генерације по тридесет година.

Капис се помиње у већини верзија списка краљева Албе. Од петнаест дела која је анализирао Конрад Трибер, владар је изостао само у два: „Први ватикански митограф“ и „Excerpta Latina Barbari“. Име краља је углавном непромењено, осим у византијској средњовековној хроници Chronographeion Syntomon, где је записано као Капос.

Етимологија имена Према истраживачу Робину Харду, име албанског краља засновано је на имену деде Енеје — Капија, сина Асарака. Такође, његово име може упућивати и на назив града Капуе, који је, према једној легенди, основао пратилац Енеје, Капис.

Теодор Момзен је претпостављао да је Капис уведен у списак краљева од стране историчара Кастора у I веку п. н. е. Ову хипотезу критиковао је Александар Грандази. Он је истакао да се Капис налази готово у свим познатим верзијама списка краљева Алба-Лонге, што указује на то да је био укључен већ на самом почетку формирања списка, пре или истовремено са уврштавањем Енеје. То је било у време када је дошло до „тројанизације“ митова о латинским краљевима. Истраживач је овај тренутак повезивао са закључењем савезничког уговора између Рима и Капуе 343. године п. н. е. Према мишљењу Александра Грандазија, употреба имена Енеја, Асканија, Каписа и Епита у албанском списку краљева није заснована само на помену у Илијади. Он је претпостављао постојање неке легендарне традиције у западним грчким колонијама у којој се појављују ови хероји. Ову традицију је, по свему судећи, користио и Вергилије када је у Енејиду уврстио све наведене ликове.

Натпис мини|Фрагмент натписа са постоља статуе Каписа Силвија. Статуa Каписа Силвија била је постављена на Форуму Августа заједно са статуама осталих краљева Алба-Лонге. Током ископавања Форума пронађен је фрагмент натписа са постоља статуе краља. Текст натписа је реконструисан на основу анализе свих пронађених фрагмената. Претпостављени текст натписа:

[Капис Силвије]

[Капет Силвије, син]

[владар Албе] 28 [година, осми краљ].

Због фрагментарности натписа исказиване су сумње у његову атрибуцију. Тако је Мартин Шпанагел сматрао да натпис заправо говори о Марку Атију Балби — деди Октавијана Августа.

Референце

Литература

: [енгл.]. — BRILL, 2008. — 240 стр. — (Mnemosyne, Supplements, History and Archaeology of Classical Antiquity). : [фр.]. — École française de Rome, 2008. — 988 стр. Robin Hard, H. J. Rose. : [енгл.]. — Routledge, 2004. — 753 стр. : [енгл.] // Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. — 1982. — . — . : [енгл.]. — Walton & Maberly, 1854. — Том 1. — .

. — 1894. — . — .

Категорија:Римска митологија