Рај () је трећи и последњи део наративне поеме Божанствена комедија коју је у 14. веку написао италијански писац Данте Алигијери. Наставља се на Чистилиште и представља алегоријско приповедање о Дантеовом путовању кроз небо, вођен Беатриче, која симболизује теологију. У поеми је рај приказан као низ концентричних сфера које окружују Земљу, а које чине: Месец, Меркур, Венера, Сунце, Марс, Јупитер, Сатурн, звездано небо, прво покретно небо и најзад — Емпиреј. Алегоријски, поема представља уздизање душе ка Богу.
Увод thumb|upright=1.4|Рај полази од средњовековног погледа на свемир, у којем је Земља окружена концентричним сферама које садрже планете и звезде. thumb|upright=1.2|Данте и Беатриче разговарају са учитељима мудрости — Томом Аквинским, Албертом Великим, Петром Ломбардским и Сигером од Брабанта — на небу Сунца (фреска Филипа Фајта)
Рај почиње на врху брега чистилишта, на месту познатом као земaљски рај (тј. Еденски врт), у подне у среду, 30. марта (или 13. априла) 1300. године, након Васкрса. Дантеово путовање кроз рај траје приближно двадесет четири часа, што значи да је целокупно путовање Божанствене комедије трајало једну седмицу — од четвртка увече (Пакао I и II) до четвртка увече.
Након што се уздигне кроз ватрену сферу за коју се веровало да постоји у горњим слојевима Земљине атмосфере (певање I), Беатриче води Дантеа кроз девет небеских сфера раја, све до Емпиреја, који је пребивалиште Бога. Девет сфера су концентричне, као у стандардном средњовековном геоцентричном космолошком моделу,C. S. Lewis, . Chapter V, , 1964. који потиче од Птолемеја. Емпиреј је нематеријалан. Као и код чистилишта, структура Дантеовог раја има облик „9+1=10”, при чему је једна од десет области по својој природи различита од преосталих девет.
Током свог путовања Данте сусреће и разговара са више блажених душа. Он посебно наглашава да све оне уистину пребивају у блаженству са Богом у Емпиреју:
Ипак, ради Дантеовог разумевања (и разумевања његових читалаца), њему се „као знак” приказују разне душе на планетарним и звезданим небима које носе одговарајућу симболичку конотацију.
Док су структуре Пакла и Чистилишта засноване на различитим класификацијама греха, структура Раја заснована је на четири кардиналне врлине (разборитост, праведност, умереност и храброст) и на три теолошке врлине (вера, нада и љубав).
Девет рајских неба thumb|upright|При посети Месецу, Беатриче објашњава Дантеу разлоге мрља на његовој површини.
Дантеових девет небеских сфера су: Месец, Меркур, Венера, Сунце, Марс, Јупитер, Сатурн, звездано небо и прво покретно небо. Данте их повезује са девет степени анђеоске хијерархије. Он се такође ослања на традиционалне симболичке везе, као што је она између Венере и романтичне љубави. Прва три неба (које падају у сенку Земље) повезане су са мањкавим облицима храбрости, праведности и умерености. Следећа четири повезана су са позитивним примерима разборитости, храбрости, праведности и умерености, док се вера, нада и љубав заједно појављују на осмом небу.
Прво небо (Месечево небо) При посети Месецу, Беатриче објашњава Дантеу разлоге мрља на његовој површини, описујући један једноставан научни оглед из области оптике. Она такође уопштено хвали огледни метод:
thumb|upright|Данте и Беатриче разговарају са Пикардом и Констанцом (фреска Филипа Фајта)
Раст и опадање Месеца повезују се са непостојаношћу. Сходно томе, Месечево небо припада душама које су напустиле своје завете и тиме показале мањкавост у врлини храбрости. Овде Данте и Беатриче сусрећу Пикарду, сестру Дантеовог пријатеља Форезеа Донатија, која је умрла убрзо након што је силом одведена из свог манастира. Они такође сусрећу Констанцу од Сицилије, која је (према Дантеовом уверењу) силом одведена из манастира како би се удала за Хајнриха VI. Беатриче расправља о слободи воље, светости завета и значају несаучествовања са силом:
Беатриче објашњава да је завет уговор „склопљен са Богом”, у којем човек слободно приноси своју слободну вољу као дар Богу. Зато се завети не смеју давати олако и морају се одржати када су једном дати — осим у случајевима када би њихово испуњење представљало веће зло, као што је било са Јефтајевом и Агамемноновом жртвом њихових ћерки.
Друго небо (Меркурово небо) thumb|upright|Данте среће цара Јустинијана на Меркуровом небу.
Због своје близине Сунцу, планету Меркур често је тешко уочити. Алегоријски, та планета представља оне који су чинили добро из жеље за славом, али који су, будући амбициозни, били мањкави у врлини праведности. Њихова земаљска слава бледи и постаје безначајна поред Божије славе, као што и Меркур бледи наспрам Сунца. Овде Данте сусреће цара Јустинијана, који се представља речима: „Цезар бејах и Јустинијан сам сада”, чиме указује да његова личност остаје, али да његов земаљски положај више не постоји на небу. Јустинијан препричава историју Римског царства, помињући, између осталих, Јулија Цезара и Клеопатру, и жали се на садашње стање Италије, услед сукоба између гвелфа и гибелина и умешаност „жутих љиљана” Француске:
У вези са тим, Беатриче излаже учење о оваплоћењу и Христовом распећу, која су се догодила у римско доба.
Треће небо (Венерино небо) thumb|upright=1.2|Рај, илустрација Гистава Дореа
Планета Венера (Јутарња и Вечерња звезда) традиционално се повезује са истоименом богињом љубави, и зато Данте ову планету чини пребивалиштем љубавника, који су били мањкави у врлини умерености:
thumb|upright=1.2|Фолкет из Марсеја оплакује поквареност Цркве, при чему свештенство прима новац од Сатане (минијатура Ђованија ди Паола)
Данте сусреће Карла Мартела Анжујског, који му је био познат, и који истиче да је за правилно функционисање једног друштва неопходно да постоје људи различитих врста. Такве разлике илуструје Куница да Романо (Сорделовa љубавница), која се овде налази на небу, док је њен брат Ецелино III да Романо у паклу, међу насилницима седмог круга.
Трубадур Фолкет из Марсеја говори о искушењима љубави и указује да (како се у то време веровало) конус Земљине сенке једва додирује сферу Венере. Он осуђује град Фиренцу (коју је, како каже, засадио Сатана) зато што је изнедрила тај „проклети цвет” (флорин) који је одговоран за поквареност Цркве, и критикује свештенство због њихове усредсређености на новац, а не на Свето писмо и списе црквених отаца:
Четврто небо (Сунчево небо) thumb|upright=1.6|Данте и Беатриче срећу дванаесторицу мудрих на Сунчевом небу (минијатура Ђованија ди Паола)
С оне стране Земљине сенке, Данте се бави позитивним примерима разборитости, праведности, умерености и храбрости. Унутар Сунца, које је извор земаљске светлости, Данте сусреће највеће примере разборитости: душе мудрих, које помажу да се свет интелектуално просветли. У почетку, круг од дванаест блиставих светлости игра око Дантеа и Беатриче. Ове душе су: Тома Аквински Алберт Велики Грацијан Петар Ломбардски Соломон Дионисије Ареопагит, који се овде меша са Псеудо-Дионисијем Павле Оросије Боетије Исидор Севиљски Беда Поштовани Ричард од Светог Виктора Сигер од Брабанта
thumb|upright|Свети Фрања Асишки, чији живот приповеда Тома Аквински (слика Хосеа де Рибере)
Овај списак обухвата филозофе, теологе и једног краља, а укључује представнике из целе Европе. Тома Аквински приповеда живот Светог Фрање Асишког и његову љубав према „беди”:
Појављује се дванаест нових блиставих светлости, међу којима је и Свети Бонавентура, фрањевац, који приповеда живот Светог Доминика, оснивача реда коме је припадао Тома Аквински. Та два реда нису увек била пријатељска на Земљи, и то што припадници једног реда хвале оснивача другог показује љубав која влада на небу. Двадесет и четири блиставе светлости круже око Дантеа и Беатриче, певајући о Светом тројству, а Тома објашњава изненађујуће присуство краља Соломона, који је овде постављен због своје краљевске, а не филозофске или математичке мудрости:
Пето небо (Марсово небо) thumb|Душе на петом небо образују грчки крст, који Данте пореди са Млечним путем.
Планета Марс се традиционално доводи у везу са истоименим богом рата, па Данте ову планету чини домом ратника вере, који су дали своје животе за Бога, показујући тиме врлину храбрости. Милиони искри светлости, које су душе тих ратника, образују грчки крст на планети Марс, а Данте тај крст пореди са Млечним путем:
Данте каже да су мудраци „збуњени” природом Млечног пута, али је у свом делу Гозба његову природу прилично прецизно описао:
Данте сусреће свог претка Каћагвиду, који се борио у Другом крсташком походу. Каћагвида хвали Фирентинску републику 12. века и жали над тиме како је град од тада пропао. Смештање Божанствене комедије у 1300. годину, пре Дантеовог изгнанства, омогућило је ликовима у поеми да „проричу” несрећне догађаје који ће задесити Дантеа. На Дантеово питање, Каћагвида отворено говори истину, да ће бити прогнан:
Међутим, Каћагвида такође налаже Дантеу да запише и објави свету све што је видео у паклу, чистилишту и рају. На крају, Данте види и неке друге ратнике вере, као што су Исус Навин, Јуда Макавејац, Карло Велики, Роланд и Готфрид Бујонски.
Шесто небо (Јупитерово небо) thumb|Царски орао. Душе које образују завршно слово „М” у речи „TERRAM” преобраћају се у тај облик.
Планета Јупитер се традиционално доводи у везу са истоименим краљем богова, па Данте ову планету чини домом владара који су показали врлину праведности. Душе су овде тако распоређене да формирају натпис на латинском Diligite iustitiam qui iudicatis terram („Љубите правду, ви који судите на Земљи”), након чега се завршно слово „М” те реченице преобраћа у облик огромног царског орла:
На овом небу присутни су Давид, Језекија, Константин Велики и Вилијам II Сицилијански, као и двојица пагана: Трајан (који је, према једној средњовековној легенди, прешао у хришћанство) и — на Дантеово запрепашћење — Тројанац Рифеј, који је, по чину предодређења, спасен Божјом милошћу.Dorothy L. Sayers, Paradise, notes on Canto XX. Трајан се у Божанственој комедији већ појавио као слика понизности у кругу охолих у чистилишту. У том кругу Данте види Трајана окруженог својим војницима на путу у војни поход, али се цар зауставља када му ожалошћена жена затражи да изврши правду над убицама њеног сина. Душе образују царског орла божанске правде, говорећи једним гласом о Божјој правди. Данте користи овај повољан тренутак пред орлом да постави питање о приступачности раја људима који су рођени пре Христа или су живели у крајевима где хришћанство није било проповедано. Своје питање Данте започиње постављањем таквог једног примера:
Једина мана овог образованог и ученог човека, рођеног на погрешном месту за стицање знања о спасењу, јесте недостатак вере и крштења. На питање да ли ће му бити ускраћен рај, орао каже:
У самом средишту спасења налази се вера да је Исус Христос месија. Без обзира на то да ли је неко рођен пре Христа или после њега, у Фиренци или крај реке Инд, он или она могу веровати да ће Христос доћи или да је већ дошао да спасе човечанство. То је пут који омогућава да се људи попут човека из Дантеовог примера узнесу у рај.
Седмо небо (Сатурново небо) thumb|upright=1.6|right|Данте и Беатриче сусрећу Петра Дамјана, који прича о свом животу и разматра предодређење (минијатура Ђованија ди Паола).
Сатурново небо је небо контемплативних душа, које оличавају умереност. Данте овде сусреће Петра Дамјана и с њим разматра монаштво, доктрину предодређења и тужно стање Цркве. Данте такође среће Светог Бенедикта, који жали због световности својих монаха. Беатриче, која представља теологију, овде постаје све лепша, указујући на ближи увид контемплативних у Божју истину:
Осмо небо (звездано небо) thumb|upright|right|Гледајући са звезданог неба, Данте види скромну планету каква је Земља.
Звездано небо је небо тријумфалне Цркве. Одавде (у ствари, из сазвежђа Близанца, под којим је рођен) Данте се осврће на седам неба које је посетио и на Земљу: