Дигитални траг или дигитални отисак је скуп података, тј. отисак који човек оставља за собом приликом коришћења интернета и дигиталних услуга, укључујући и посећене странице, објаве на друштвеним мрежама, мејлове, претрага на интернету.
Појам дигиталног трага Развој дигиталног трага је повезан са развојем интернета. Почетком 20 века настанком ,,World Wide Web-а“, који је направио британски информатичар Тим Бернерс-Ли омгућено је коришћење интернета. Тада су се појавили и први веб сајтови и самим тим су почели да се прикупљају основни подаци о корисницима, и то су били подаци колико је времена проведено на сајту и колико је корисника приступило.
Врсте дигиталног трага Врсте дигиталног трага које постоје су активни и пасивни дигитални траг
Пасивни дигитални траг представља скуп података које појединац ненамерно остави на интернету. Они се могу чувати на различите начине, у зависности од ситуације. Дигитални траг може бити сачуван у онлајн бази података као „посета” у интернет окружењу. Тај траг може пратити ''IP'' адресу корисника, време када је настао, одакле потиче као и накнадну анализу тих података. У офлајн окружењу администратори могу да ориступе и виде активности на рачунару, али без увида у то ко их је ивзршио. Примери пасивних дигиталних трагова су апликације које користе геолокацију, веб сајтови који примају колачиће (cookies) на корисников уређај или историја претраживања у прегледачу. Иако су пасивни дигитални трагови неизбежни, могу се умањити брисањем старих налога, коришћењем подешавања приватности и повременим претраживањем сопственог имена на интернету како би се видело које информације су остале доступне.
Активни дигитални траг је намеран јер представља информације које корисник свесно објављује или дели. Они се могу чувати на различите начине, у зависности од ситуације. Дигитални траг се може сачувати када се корисник пријави на неки сајт, или објави неки садржај, или изврши измену. Регистровано име је тада повезано са том изменом у онлајн окружењу. Примери активног дигиталног трага укључују објаве на друштвеним мрежама, постављање видео записа или слика, као и измене на различитим веб сајтовима.
Употреба дигиталног трага Дигитални траг се користи у разне сврхе као на пример дигитални маркетинг, персонализација садржаја, статистичке анализе, безбедностне и истраживачке процесе. У научним истраживањима и статичким анализама, подаци дигиталног трага служе за проучавање друштвених, економских и технолошкох трендова.
Ризици дигиталног трага Један од најзначајнијих ризика дигиталног трага је нарушавање приватности. До тога може доћи ако се неовлашћено или прекомерно прикупљају подаци о корисницима. Прикупљени подаци могу открити навике, интересовања, чак и понашање корисника.
Још један од значајнијих ризика је злоупотреба података. Злоупотреба података може довести до сајбер напада и крађе идентитета и лажног представљања у име неке друге особе. И то може довести до личних финансијских губитака, исто тако наши лични подаци могу остати трајно доступни свима дуги низ година и то може доста утицати на будућност корисника.
Неједнакост Дигитални траг могу појачати постојеће друштвене неједнакости. У концептуалном прегледу дигиталног трага, истраживачи истичу да и активно и пасивно генерисани дигитални трагови представљају нову димензију дигиталне неједнакости, при чему су маргинализоване групе систематски у неповољнијем положају када је реч о онлајн видљивости и могућностима. Корпорације и владе се све више ослањају на алгоритме који користе дигиталне трагове ѕа аутоматизацију одлука у областима као што су запошљавање, кредитирање и јавне услуге, чиме се додатно појачавају постојеће друштвене неједнакости. Маргинализоване групе често имају мање обиме слабијег квалитета дигиталних трагова, изложенији су ризику да буду погрешно представљене, искључене или доведене у неповољан положај кроз ове алгоритамске процесе. Примери нискоквалитетних дигиталних трагова укључују недостатак података у онлајн базама које прате кредитни резултат, правну историју или медицинску документацију. Особе из виших социоекономских слојева чешће остављају повољне или пажљиво креиране дигиталне трагове, што им омугућава убрзан приступ кључним услугама, финансијској помоћи и запослењу.
Дигитални траг у Србији могу допринети буђењу постојећих друштвених неједнакости. Грађани који немају довољно развијен дигитални траг или адекватне дигиталне вештине често имају отежан приступ електронским услугама државне управе. Недовољна електронска идентификација и ограничено присуство у дигиталним системима могу успорити или онемогућити остваривање појединих права, укључујући приступ социјалним, здравственим и административним услугама. Са друге стране, појединци са већим образовањем дигиталне писмености и развијенијим дигиталним траговима имају лакши приступ јавним сервисима и већу могућност учешћа у дигиталном друштву.
Утицаји дигиталног трага
Радна снага Све већи број послодаваца процењује кандидате на основу њиховог дигиталног трага, односно активности на друштвеним мрежама, због нижих трошкова и лаке доступности током процеса запошљавања. Коришћењем ових извора, послодавци могу стећи дубљи увид у кандидате, изван унапред прпремљених одговора на интервјуима и сређених биографија. Кандидати који показују лоше комуникационе вештине, непримерен језик или приказују употребу дроге или алкохола, добијају ниже оцене. Кандидат са професионалним или породично оријентисаним присуством на друштвеним мрежама добија више оцене. Послодавци такође процењују дигитални траг кандидата како би утврдили културу организације. Уколико кандидат заступа вредности организације или показује постојећу страст према њеној мисији, већа је вероватноћа да ће се успешно уклопити и остварити боље резултате од просека. Иако је познато да ове процене нису поуздани показатељи радног учинка или стопе одлива запослених, послодавци идаље користе дигиталне отиске при процењивању кандидата. Због тога, особе које траже посао надстоје да изграде присуство на друштвеним мрежама које ће бити позитивно сагледано из професионалне преспективе.
У неким професијама, одржавање дигиталног трага је од суштинског значаја. Људи често претражују интернет у потрази за одређеним лекарима и њиховим оценама.Половина резултата претраге за конкретног лекара води ка независни сајтовима за оцењивање. Из тог разлога, потенцијални пацијенти могу и несвесно бирати лекаре на основу њиховог дигиталног трага, поред онлајн рецензија, читава генерација се ослања на друштвене мреже као извор прихода, радећи као инфлуенсери и користећи свој дигитални траг. Ови инфлуенсери имају посвећене базе пратилаца који су спреми да следе њихове препоруке. Као резултат тога, маркетиншке компаније плаћају инфлуенсере да промовишу производе међу својим пратиоцима, јер овај вид промоције може донети боље резултате од традиционалног оглашавања, сходно томе нечија каријера може у великој мери зависити од њиховог дигиталног трага.
Деца Генерација Алфа није прва генерација рођена у свету интернета. Због тога дигитални траг детета постаје значајнији него икада раније, а његове последице могу бити нејасне. Услед родитељског ентузијазма, све већи број родитеља отвара налоге на друштвеним мрежама ѕа своју децу у веома раном узрасту, понекад чак и пре њиховог рођења. Родитељи могу објавити и до 13 000 фотографија детета на друштвеним мрежама током детињства, кроз свакодневни живот или прославе рођендана. Такође предвиђа се да ће ова деца до 18. године сама објавити око 70 000 објава на интернету. Појава објављивања на друштвеним мрежама ствара бројне могућности за прикупљање података о малолетницима. Како основни елементи идентитета укључују име, презиме, датум рођења и адресу становања, деца су подложна крађи идентитета. Иако родитељи могу предпоставити да подешавања приватности спречавају излагање фотографија и података њихове деце, они такође морају веровати да њихови пратиоци неће да бити компромитовани. Спољашње особе могу преузети слике и представљати се као родитељи те деце или јавно објавити садржај. На пример, током скандала са подацима Facebook–Cambridge Analytica, пријатељи пријатеља су прослеђивали податке сакупљачима података. Због присуства детета на друштвеним мрежама, њихова приватност може бити угрожена.
Тинејџери Неки стручњаци тврде да млади људи који улазе на тржиште рада треба да размотре утицај свог дигиталног трага на запошљивост и професионализам. Дигитални траг може бити веома користан за ученике, јер особље задужено за пријем на факултете и потенцијални послодавци могу истраживати онлајн профиле будућих студената и запослених, што може имати огроман утицај на њихову будућност. Тинејџери ће имати веће шансе за успех уколико размисле о утиску који остављају о томе и како он може утицати на њихову будућност. Супротно томе, особе које су равнодушне према слици коју остављају на интернету могу се суочити са потешкоћама уколико одлуче да упиши факултет или уђу у радни однос. Дигитални траг тијнејџера који планирају високо образовање биће прегледан и процењењн као део пријемног процеса. Такође, уколико планирају да студирају уз финансијску помоћ или стипендије, моарју имати у виду да ће њихов дигитални траг бити разматран током процеса доделе стипендија.
Медијска и информациона писменост Медијска и информациона писменост обухвата знања и вештине неопходне за приступ, процену и креирање информација путем различитих медијских платформи. Разумевање и управљање сопственим дигиталним отиском све више се препознаје као кључна компонента ове писмености.
Истраживачи истичу да писменост о дигиталном отиску представља део писмености о приватности, која подразумева способност критичког управљања и заштите личних података у онлајн окружењу. Разлике у приступу медијској и информационој писмености између држава и друштвених група доприносе неједнаким способностима безбедног управљања дигиталним отисцима.
Образовање Организације као што су УНЕСКО и УНИЦЕФ залажу се за интеграцију медијске и информационе писмености у формалне образовне системе као начин смањења дигиталних неједнакости. Ипак, на глобалном нивоу и даље постоји недостатак стандардизованих наставних програма који се односе на писменост о приватности и управљање дигиталним отиском.
Као одговор на ове недостатке, истраживачи су 2022. године развили образовни оквир „5Д писмености приватности“, који наглашава учење ученика да дефинишу, опишу, разлуче, одреде и донесу одлуке о одговарајућем току информација у зависности од контекста. Овај оквир, заснован на социокултурној теорији учења, подстиче ученике да промишљено доносе одлуке о приватности, уместо да се ослањају на универзална правила.
Оквир такође указује на то да писменост о дигиталном отиску подразумева свест о начинима на које се понашање корисника прати на интернету. Компаније могу закључивати демографске карактеристике, као што су узраст, пол и политичка оријентација, без изричитог откривања тих података. Ове праксе се често спроводе без знања корисника. Образовање о овим процесима има за циљ развој критичког односа према личним траговима података.
Још један аспект писмености о дигиталном отиску јесте способност критичке процене сопственог онлајн присуства. Иницијативе попут аустралијског програма „Best Footprint Forward“ користе примере из стварног живота како би подстакле критичку самопроцену дигиталног идентитета. Слично томе, Министарство образовања савезне државе Конектикат препоручује укључивање дигиталног грађанства, безбедности на интернету и медијске писмености у образовне стандарде од предшколског до средњошколског нивоа.
Референце
Категорија:Дигитална права Категорија:Дигитална технологија