мини|Мобилна карта за Зимске параолимпијске игре 2018. Мобилно издавање карата је процес у којем купци наручују, плаћају, добијају и валидирају карте користећи мобилни телефон. Мобилна карта садржи верификацију јединствену за телефон власника. Мобилне карте смањују трошкове производње и дистрибуције повезане са папирним картама за оператере тако што терет преносе на купца, који је дужан да допринесе трошковима физичког уређаја (паметног телефона) и приступа интернету у процесу. Као резултат ових предуслова, и за разлику од система заснованих на папиру, мобилна продаја карата не прати принципе универзалног дизајна.

Мобилну карту не треба мешати са електронском картом, независно од одређеног уређаја и у стандардном, разумљивом формату, који се може штампати и користити у папирном облику. Иако је мобилни телефон компатибилан са електронском картом, мобилне карте су посебан систем.

Постоји неколико начина за имплементацију мобилног система за продају карата, са различитим степеном сложености и транспарентности у зависности од основне технологије. Мобилне карте могу смањити потенцијал за превару.

Историја QR код је креирала подружница јапанске аутомобилске компаније Denso 1994. Philips и Sony су развили NFC 2002. Заснован је на технологији радиофреквентне идентификације (RFID) и омогућава комуникацију кратког домета између електронских уређаја. Philips је објавио рани рад о NFC-у 2004., док је NFC форум основан исте године. GSMA је објавила белу књигу о мобилним картама 2011., након што је наручила истраживање како би испитала могућности за мрежне оператере на тржишту мобилне продаје карата. Истраживање је било фокусирано на специфичан NFC систем заснован на UICC-у, који је у власништву и под контролом мрежног оператера који га издаје, а друге технологије попут SMS-а и бар-кода су успут размотрене у извештају.

Прво имплементирање мобилне продаје карата за оператера јавног превоза у Великој Британији било је за Chiltern Railways 2007. Прва транзитна агенција у САД која је имплементирала мобилну продају карата била је бостонска MBTA 2012., док је први систем у Аустралији био 2017.

Њујорк јенкији су 2015. склопили партнерство са Ticketmaster и следеће године усвојили нову политику продаје карата. Опција штампања електронске карте (у PDF) код куће, која је била популарна међу навијачима због своје практичности, замењена је мобилним системом продаје карата. 2017. Конектикат је усвојила закон који захтева од места одржавања догађаја да купцима ставе на располагање штампане, папирне карте и да обезбеде начин за пренос карата без ограничења. лево|мини|Мобилна карта за Немачке железнице 2016. 2019. систем за продају карата само путем мобилних уређаја, који је развила компанија Ticketmaster, инсталиран је на стадионима широм НФЛ-а, заснован на платформи Presence коју је компанија развила 2017. Платформа је систем контроле приступа и маркетиншки алат који укључује персонализоване дигиталне карте и софтвер за праћење. Верзија система само за мобилне уређаје, SafeTix, повезује карте са појединачним паметним телефонима и усвојила ју је велика већина НФЛ франшиза због позиције Ticketmaster-а као главног партнера лиге за карте. Буфало билси су добили похвале од неколико организација, укључујући NAACP, због тога што нису усвојили продају карата само путем мобилних уређаја, док су навијачи широм лиге доживљавали кашњења и одбијања уласка због низа проблема са системом.

Свеенглески клуб је имплементирао мобилну продају карата само путем онлајн гласачког листића и забрану преноса карата за Вимблдон 2021., позивајући се на протоколе за COVID-19 које је развила SGSA. Политику је критиковала организација Age UK због недостатка офлајн продаје. Више клубова Премијер лиге усвојило је политику само путем мобилних телефона за сезону 2021–22, што је резултирало проблемима у приступу њиховим теренима и отпором навијачких група. ФК Ливерпул је својим навијачима дао могућност паметне картице за оне који немају телефон са NFC-ом. Личне карте било ког облика су контроверзне међу фудбалским навијачима и енглески навијачи су их у прошлости одбијали.

За сезону 2021 НФЛ је увео обавезну продају карата само путем мобилних уређаја широм лиге. Обавеза укида могућност издавања папирних карата за неколико франшиза које нису спровеле политику продаје карата само путем мобилних уређаја и кодификује захтев да сваки навијач поседује паметни телефон и да му омогући приступ како би присуствовао утакмици. Петина Американаца не поседује паметни телефон, било по избору или због ограничења.

Начини Постоји неколико начина за имплементацију мобилног система за продају карата, у зависности од коришћене технологије. У систему заснованом на текстуалним порукама, корисник добија своју карту у облику алфанумеричког кода или баркода. У процесу заснованом на мобилној апликацији, корисник врши трансакцију путем апликације и добија верификацију, као што је QR код, специфичну за његов налог. Тамо где се користи NFC технологија, карта се издаје у облику дискретног токена генерисаног софтвером за емулацију на самом телефону корисника.

Приватност и транспарентност Рад мобилног система за продају карата покреће питања приватности и безбедности. Прикупљање личних података омогућава оператеру да моделира, предвиди и потенцијално модификује понашање купца. Имплементација OMNY-а, бесконтактног система плаћања карата за јавни превоз у Њујорку, изазвала је низ забринутости у вези са надзором, безбедношћу података и транспарентношћу у коришћењу информација о путницима. Систем, који користи NFC технологију, прикупља значајне количине корисничких података, укључујући идентификаторе уређаја и IP адресе, локације уласка, адресе за наплату и информације о плаћању.

Види још

Мобилно плаћање MMS

Референце

Категорија:Мобилна технологија