Љубов Фјодоровна Достојевска (Дрезден, 14. септембар 1869 — Гриес, Болцано, 10. новембар 1926), позната и под именом Ејми Достојевска (-{Aimée}-), била је руска књижевница и мемоаристкиња.
Лични живот
Била је друга ћерка познатог писца Фјодора Достојевског и његове супруге . Њихова прва ћерка, Софија, рођена је 1868. године и умрла је исте године.
Љубов се никада није удавала. Касније у животу отуђила се од мајке и иселила се из њихове куће. Године 1913, након путовања у иностранство ради лечења, Љубов је одлучила да остане тамо и живела је у иностранству до своје смрти 1926. године. У том периоду била је позната и под именом Ејми Достојевска.
Умрла је у Италији од пернициозне анемијеhttps://web.archive.org/web/20110716055122/http://www.chrab.chel.su/archive/31-08-00/3/A121075.DOC.html.
Иако је Љубов Достојевска била православка, сахрана је грешком била католичка. Једноставан дрвени крст на њеном гробу убрзо је замењен малом порфирном гробницом. Године 1931, часопис „Italia Letteraria” је предложио да, пошто је Достојевска сахрањена у Италији, италијанска влада треба да подигне споменик. У децембру 1931. године изграђено је гранитно постоље, са епитафом који је написао уредник часописа „Venezia Tridentina”. Њено почивалиште у Грису је сачувано након реконструкције гробља. Њена гробница је премештена на градско гробље у Болцану 1957. године.
Дела
Љубов Достојевска је најпознатија по књизи „Достојевски како га приказује његова ћерка“, првобитно објављеној у Минхену 1920. године. Њени мемоари, написани на француском и објављени на немачком, касније су преведени на друге европске језикеhttps://gramota.ru/lenta/news/8_1217. Године 1920. књига је објављена на холандском ( у Арнему), следеће године су уследили преводи на шведски и енглески језик, а 1922. године је објављена у Сједињеним Државама и Италији. Руска верзија, знатно скраћена, објављена је 1922. године од стране Государственого издаваштва (Санкт Петербург) под насловом „Достојевски в изображении его дочери Л. Достојевской“https://www.ozon.ru/search/?deny_category_prediction=true&from_global=true&text=%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%B2+%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%B5%D0%B3%D0%BE+%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%9B.+%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%7C+%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D1%8C+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0&product_id=1902381.
Дело садржи многе чињеничне нетачности, делом зато што је Љубов имала само 11 година у време очеве смрти, а делом зато што је мемоаре засновала на причама своје мајкеhttps://golosasibiri.narod.ru/downloads/kuz_ven_dost_1.pdf. Многи истраживачи имају тенденцију да ове мемоаре виде као субјективне и непоуздане, наводећи као пример њену пристрасност у опису односа између Достојевског и његове прве жене, Марије Исајеве. Љубов и њена мајка Ана изражавале су мржњу према Исајевој.
Њена друга дела укључују збирку приповедака „Болние девушки” (рус. Больние девушки; 1911) и романе „Емигрантка” (Емигрантка; 1912) и „Адвокатка” (Адвокатка; 1913).
Референце
Категорија:Рођени 1869. Категорија:Умрли 1926. Категорија:Фјодор Достојевски Категорија:Руски књижевници Категорија:Руски мемоаристи Категорија:Људи под псеудонимом