Банкарски трезор је заштићена просторија коју банке користе за чување и заштиту драгоцености, готовог новца и важних докумената. Савремени банкарски трезори најчешће су изграђени од армираног бетона и челика и опремљени сложеним системима закључавања и безбедносним механизмима. Овај чланак обухвата пројектовање, изградњу и безбедносне карактеристике банкарских трезора.
мини|300x300п|Ова велика врата трезора марке Диболд са 24 затварача у Националној банци Винона изграђена су почетком 1900-их. Са десне стране је задња страна отворених врата. Десно од средишта врата налазе се две повезане кутије за комбиноване механизме, а са леве стране је временска брава са четири покретна механизма. Ова врата имају систем са четири тачке за притискање врата у отвор (обратите пажњу на два стуба лево од отвора врата) способан да изврши једну трећину тежине врата при затварању. Пошто ова врата теже овај систем је способан да примени ка унутра. За разлику од сефова, трезори су саставни део зграде у којој се налазе. Они користе ојачане зидове и масивна врата прецизно израђена и затворена сложеним бравама.
Историјски гледано, трезори су грађени у подрумима банака, где су плафони били засвођени, по чему је и настао назив. Савремени банкарски трезори обично садрже велики број сефова за изнајмљивање, као и простор за благајничке касе и другу вредну имовину банке или њених клијената. Трезори се могу наћи и у другим објектима у којима се чувају вредности, као што су поште, луксузни хотели, библиотеке са ретким књигама и поједина државна министарства.
Развој технологије трезора одвијао се као врста „трке у наоружању“ са пљачкашима банака. Како су провалници развијали нове методе за пробијање трезора, произвођачи су унапређивали конструкцију и безбедносне системе. Савремени трезори могу бити опремљени бројним алармима и уређајима за заштиту од крађе. Поједини трезори из 19. и раног 20. века изграђени су толико квалитетно да их је и данас тешко уништити, чак и уз употребу специјализоване опреме за рушење. Ти старији трезори обично су били израђени од бетона ојачаног челиком, са зидовима дебљине најмање око 30 центиметара, док су сама врата често била дебела преко једног метра. Укупна маса таквих конструкција износила је и неколико стотина тона. Данашњи трезори користе тање и лакше материјале који, иако и даље веома сигурни, омогућавају лакше демонтирање у односу на старије моделе.
Дизајн мини|200x200п|Трезор малопродајне банке под рушењем Банкарски трезори се пројектују по мери и обично представљају један од првих елемената који се разматрају приликом планирања нове банкарске зграде. Произвођач трезора сарађује са банком како би се утврдиле спецификације као што су величина, облик и ниво безбедности. Савремени трезори се најчешће израђују од модуларних бетонских панела ојачаних челиком, који су пројектовани за максималну чврстоћу и отпорност на дробљење. Панел од специјализованог бетона дебљине око 7,5 центиметара може бити и до десет пута чвршћи од стандардног бетонског панела дебљине око 45 центиметара.
Постоје најмање два јавно позната примера трезора који су издржали нуклеарну експлозију. Најпознатији је случај банке Теикоку у Хирошими, где су два трезора компаније Mosler Safe Company преживела атомску експлозију, при чему је сав садржај остао нетакнут. Други пример је трезор на Националном безбедносном полигону у Невади, где је један надземни трезор био део експеримената током нуклеарних тестирања у оквиру пројекта испитивања отпорности заштитних трезора на ударне таласе.
Зидни панели трезора се најпре обликују коришћењем специјалне мешавине армираног бетона. Поред цемента, камена и других стандардних компоненти, додају се и материјали попут металних опиљака или абразивних честица, како би се повећала отпорност на бушење. За разлику од обичног бетона, бетон за трезоре је изузетно густ и не може се ливати, већ се обликује под притиском. Његова конзистенција се описује као бетон без „слегања“, а време очвршћавања је знатно краће — обично између шест и дванаест сати, уместо неколико дана колико је потребно за стандардни бетон.
Процес производње
Панели десно|мини|240x240п|<i id="mwTQ">Фицхет Парис</i>, Трезор Цредит Лионнаис Зидни панели трезора се најпре обликују коришћењем посебне мешавине армираног бетона. Поред уобичајених састојака, као што су цемент и камени агрегат, у смешу се могу додавати материјали попут металних опиљака или абразивних честица, како би се повећала отпорност на бушење и продор кроз плочу. За разлику од стандардног бетона који се користи у грађевинарству, бетон за банкарске трезоре је толико густ да се не може лити. Конзистенција бетона мери се такозваним „слегањем“ (енг. slump), а бетон за трезоре има нулто слегање. Поред тога, он веома брзо очвршћава — процес везивања траје од шест до дванаест сати, за разлику од три до четири дана колико је потребно за већину других врста бетона.
У влажну бетонску смешу ручно се поставља мрежа арматурних челичних шипки. Калупи се затим подвргавају вибрацијама током више сати, чиме се материјал сабија и уклањају ваздушни џепови. Ивице се поравнавају глетерицом, након чега се бетон оставља да очврсне. По завршетку очвршћавања, панели се ваде из калупа и транспортују камионима до градилишта купца.
Врата Врата трезора се такође израђују од специјалног бетона који се користи за панеле, али се могу производити на више начина. Калуп за врата се разликује од калупа за зидне панеле јер садржи отвор за браву, а врата су додатно обложена нерђајућим челиком. Неки произвођачи користе челичну облогу као сам калуп и директно у њу сипају бетон, док други најпре израђују бетонска врата у класичном калупу, а челичну облогу причвршћују накнадно, након сушења.
Округла врата трезора била су популарна почетком 20. века и постала су препознатљив симбол високе безбедности банака. Временом су напуштена због сложености производње, проблема са одржавањем (попут улегнућа врата услед велике тежине) и високих трошкова, иако се поједини примерци и даље могу пронаћи.
Такозвана „дневна врата“ представљају друга, унутрашња врата смештена у оквиру главних врата трезора, која се користе за ограничену заштиту док су главна врата отворена. Она су најчешће израђена од металне решетке или стакла и имају за циљ да спрече неовлашћен приступ случајних посетилаца, али не представљају пуну безбедносну заштиту.
Закључај Врата трезора, слично мањим вратима сефова, обезбеђена су бројним масивним металним клиновима (цилиндрима) који се при затварању увлаче у оквир врата. Те клинове на месту држи одређени тип браве. Брава је готово увек постављена са унутрашње стране врата, иза тешко пробојне конструкције, и обично је релативно малих димензија и једноставне снаге, али веома тешко доступна споља. У употреби је више различитих типова механизама за закључавање.
Комбинациона брава, слична онима које се користе код сефова или катанаца, веома је распрострањена. Најчешће је реч о механичком уређају, мада постоје и модели који комбинују механичке и електронске компоненте, што додатно отежава одређене технике проваљивања. Поједини трезори вишег безбедносног нивоа користе дводелни кључ у комбинацији са комбинационом бравом. Тај кључ се састоји од дугачког стабла и кратког уметка, који се чувају одвојено и спајају тек приликом отварања врата. Браве са двоструком контролом (двоструко старање) имају два бројчаника који управљају са два одвојена механизма закључавања. Обично су подешене тако да оба механизма морају бити истовремено откључана како би се врата отворила, при чему ниједна особа нема приступ обе комбинације, што захтева сарадњу две особе. У појединим случајевима, врата могу бити подешена тако да било који бројчаник омогућава отварање, уз већу практичност али мањи ниво безбедности. Временска брава представља механизам који спречава отварање врата трезора док не протекне унапред одређени временски период. Овај систем, који се сматра једним од најефикаснијих у заштити од крађе, развијен је крајем 19. века и и даље је у употреби. Данас га производи ограничен број компанија, а систем закључавања се испоручује произвођачима трезора као унапред склопљена целина. Многе технике које се користе за проваљивање сефова могу се применити и на механизме за закључавање врата трезора, али их знатно отежавају изузетна дебљина и чврстоћа самих врата и зидних панела.
Инсталација
Готови панели трезора, врата и склоп браве транспортују се на градилиште банке. Радници произвођача трезора затим постављају панеле, који су обложени челиком, на предвиђена места и међусобно их заварују. Произвођач трезора може истовремено испоручити и систем за узбуњивање, који се уграђује током исте фазе радова. Док су старији трезори користили различита физичка средства за одбрану од провалника, као што су испуштање паре или сузавца, у савременој пракси се користе технолошке противмере. Они могу бити опремљени уређајима за детекцију необичних звукова, видео-надзором, као и алармима који обавештавају локалне безбедносне службе у случају покушаја неовлашћеног приступа вратима или брави.
Амерички стандарди отпора Контролу квалитета за велики део светске индустрије трезора спроводи организација Underwriters Laboratories, Inc. (UL) са седиштем у Нортбруку, у савезној држави Илиноис. UL оцењује трезоре на основу њихове отпорности на симулиране покушаје провале. Основне карактеристике стандарда UL-608 обухватају следеће:
испитивања се спроводе коришћењем ручних алата, електричних алата и резачких бакљи; пробој се дефинише као отвор површине 96 квадратних инча или онеспособљавање клинова за закључавање; рачуна се искључиво активно време рада, без припреме и пауза; отпорност на термалну ланцу или експлозиве није обухваћена тестирањем; стандард се примењује на врата и све стране трезора; посебни стандарди односе се на браве, вентилацију и алармне системе.
Оцена Време је за продор у трезор Класа М 15 минута Класа I 30 минута Класа II 60 минута Класа III 120 минута
Европски стандарди отпорности Слично Сједињеним Америчким Државама, и у Европи је усаглашен скуп стандарда ради обезбеђивања јединственог приступа процени отпорности на насилне нападе. Овај систем испитивања регулисан је стандардом Euronorm 1143-1:2012 (познатим и као BS EN 1143-1:2012), који је доступан преко овлашћених европских тела за стандардизацију. десно|мини|240x240п|Модерна, изузетно преносива бушилица за језгра десно|мини|240x240п|Тест пробијања врата експлозивом
испитивања отпорности на провалу код самостојећих сефова, банкомата, трезора и врата; доделу безбедносног разреда (од 0 до XIII), уз два додатна показатеља отпорности — за употребу експлозива и за употребу бушилица језгра; класификацију алата за напад у пет категорија, од А до D и S, према нивоу продорне моћи; процену успешности продора као делимичну (отвор пречника 125 мм) или потпуну (отвор пречника 350 мм); мерење искључиво стварног радног времена; напомену да се стандард EN 1143-1 не односи на отпорност на пожар; примену стандарда EN 1300 за браве високог нивоа безбедности, које су подељене у четири класе (A, B, C и D); примену на врата и све стране трезора.
Степен отпора Вредност отпора на продор у трезор Закључај количину Могућа експлозивна оцена Могућа оцена језграстог бушења 0 30 Један Не Не Ја 50 Један Не Не Други 80 Један Да Не III 120 Један Да Не IV 180 Два Да Не В 270 Два Да Не VI 400 Два Да Не VII 600 Два Да Не VIII 825 Два Да Да IX 1050 Два Да Да X 1350 Два Да Да XI 2000. године Два или три Да Да XII 3000 Два или три Да Да XIII 4500 Два или три Да Да
Будућност Технологија банкарских трезора доживела је значајан напредак током осамдесетих и деведесетих година 20. века, пре свега захваљујући развоју напреднијих бетонских материјала. Иако провале у банке учесталост провала је мања у односу на ранији период крајем 19. и почетком 20. века, произвођачи трезора и даље прилагођавају своје производе новим методама провале.