Селина (старогрчки: Σεληνᾶς, 4. век) био је трећи епископ Гота.
Биографија Селина је рођен од оца Гота и мајке Фригијке. Сократ Схоластик је писао да је Селина течно говорио оба језика (готски и фригијски), што му је омогућило да подучава у цркви на оба језика са једнаком лакоћом. Ермија Созомен је за Селину навео грчки уместо фригијског. Селина је служио као писар епископа Вулфиле, а након Вулфилине смрти, постао је његов наследник као готсчки епископ. Созомен наводи да је Селина био верски вођа Гота и да су га скоро сви Готи подржавали. Селина је предводио аријанску хришћанску заједницу.
Током Селининог мандата као епископа, дошло је до поделе међу аријанцима у Цариграду. Узрок поделе било је питање да ли се Бог може назвати Оцем пре постојања Сина. Доротеј из Антиохије је учио да се нико не може ни бити нити називати Оцем пре постојања Сина. Марин из Тракије је учио супротно: Бог се увек може назвати Оцем, чак и пре постојања Сина. Аријанци су се поделили у две заједнице, од којих је свака почела да одржава посебне молитвене састанке. Следбеници Доротеја остали су на својим ранијим богомољама, док су они који су следили Марина основали сопствене домове молитве. Маринове присталице су назване „псафиријанци“ (старогрчки: ψαθυριανοὶ), јер је Теоктист из Псафиропоља (старогрчки: Θεόκτιστός τις ψαθυροπώλης), колачар и продавац пита из Сирије, био посебно ватрен у својој подршци Мариновим ставовима. Селина Готски, а са њим и Готи, усвојили су Маринов став, због чега су Псафири добили друго име — „Готи“ (старогрчки: γότθοὶ). Раскол унутар аријанства трајао је 25 година. Завршио се за време владавине цара Теодосија II Млађег и конзулата војног заповедника Плинте (старогрчки: Πλῖνθα). Аријанци су прихватили мишљење Псафираца и одлучили да се у будућности не дотичу овог питања.
Референце
Категорија:Епископи Категорија:Готи Категорија:Хришћански мисионари