Свети Коприје је хришћански светитељ из Антиохије.
Рођен је на ђубришту близу зидина манастира светог Теодосија Великог, началника општежића, где је његова мајка са многим другима пребегла тражећи склониште од агарјана који су их гонили. Кад се они повукли, монаси су изашли из манастира и нашли новорођенче на ђубришту. По наређењу свога игумана, светог Теодосија Великог, монаси су узели дете и наденули му име Коприје. Хранили су га козјим млеком. Сваки пут кад би дете затражило хране, коза се сама издвајала из стада, силазила са планине, и нахранивши дете опет се враћала у стадо. Тако је радила коза све док дете није одрасло и почело да прима чврсту храну.
Када је Коприје постао пунолетан, преподобни Теодосије Велики га је примио у свој манастир. Својим побожним животом Коприје учино је а су га и дивље звери слушале. Једном приликом наишао је у манастирској градини на медведа где тамани поврће, пришао му, извео га из градине и запретио му да више не долази. Другом приликом он изашао је са магарцем у планину да донесе дрва у манастир. Но док је скупљао дрва, медвед уједе магарца за бут. Тада свети Коприје натовари дрва на медведа, рекавши му: "Нећу те пустити, ти сада мораш вршити магарчев посао све док не оздрави магарац коме си ти рану нанео". Медвед се покорио, и носио дрва и воду док магарац није оздравио, Тек тада је преподобни отпустио медведа.
Неко време свети Коприје је био на послушању у манастирској кухињи. Једном прилико почело је вариво у котлу да кипи и да се прелива; немајући при руци кутлачу, преподобни је голом руком скидао пену; затим је завукао руку у котао мешајући, и тако спречио кипљење, а сам је остао потпуно неповређен.
Преподобни се целог живота подвизавао у свима врлинама, све до дубоке старости од деведесет година. Тада је био удостојен свештеничког чина. Често се повлачио у усамљена места, где се усрдно молио Богу.
Референце
Категорија:Светитељи