мини|319x319п|Пример Нове америчке кухиње Нова америчка кухиња, позната и као модерна америчка кухиња или савремена америчка кухиња, је талас модерне кухиње који се претежно служи у луксузним ресторанима фине хране у Сједињеним Државама, а настао је 1980-их. Нова америчка кухиња је генерално врста фузионе кухиње која асимилира укусе из мешавине традиционалних америчких техника кувања помешаних са страним, а понекад и молекуларним гастрономским компонентама. Често се фокус ставља на свеже, локалне и сезонске састојке са фарме.

Нова америчка кухиња карактерише иновативна употреба зачина и сосова. Првобитно заснована на француској и традиционалној кухињи, Нова америчка кухиња је од тада напредовала и укључила елементе медитеранске, латиноамеричке, азијске и других кухиња.

Историја лево|мини|Исецкани суши Једна од кључних држава за развој нове америчке кухиње била је Калифорнија, где је термин скован 1970-их у ресторану Chez Panisse. Међутим, у то време, још увек није био оно што сесматра Новом америчком кухињом — није комбиновао састојке и јела из различитих земаља и култура. Фокус је био на локалним састојцима узгајаним на фармама и једноставности јела.

1984. Џеремаја Тауер, нови кувар у ресторану Chez Panisse, освежио је мени ресторана. Његова кухиња је превазишла класичну америчку храну укључивањем егзотичних нових састојака, попут крема од ђумбира. Нову амерчку кухињу су током 1980-их и 1990-их широко промовисали разни познати кувари, укључујући Волфганга Пака, Џеремију Тауера, Алис Вотерс и Џонатана Ваксмана.

Нова америчка кухиња има два правца: експерименталне меније у ресторанима фине хране и меније који користе основне технике, као што је комбинација некомпатибилних састојака. Критичари ресторана су научили да идентификују ресторане нове америчке кухиње по бројним карактеристикама: свеж приступ класичним пуњеним јајима; домаћи ајоли (сос од белог лука) и кечап; тешко је одредити кухиње на менију, али према речима кувара, јело је „инспирисано кухињама из целог света“. Генерално, нова америчка кухиња је сада сложен термин за дефинисање савремене америчке кухиње и постала је позната по „и добро познатим кулинарским тропима и заиста необичним јелима“.

Критика мини|Тирамису од мексичке чоколаде и марскапона Сам концепт није универзално прихваћен, а неки кулинарски критичари и даље расправљају о њему, рекавши да је „Нова америчка кухиња“ општи термин за било коју кухињу која пркоси категоризацији. Рецензенти такође критикују модерне ресторане због коришћења такозване „стране“ хране уобичајене у Северној Америци као јефтиног маркетиншког трика, покушавајући да привуку купце нечим егзотичним и да позната јела учине кулинарском иновацијом. Као и фузиона, Нова америчка кухиња је ознака која се користи не само за описивање феномена већ и за исмевање одређеног менија ресторана фине кухиње.

Нова америчка кухиња је критикована због својих нејасних расних и етничких граница. Типично, већина практичара су „бели“ Американци, са изузетком познатих кувара као што је Рој Јамагучи, пионир аутентичне азијске фузионе кухиње. Критичари такође постављају питања о томе ко може назвати свој мени „америчким“ и ко је његова циљна публика. Сам Пак каже да је схватио да је његов други ресторан Chinois, заиста постао популаран, када су Елизабет Тејлор, Мадона и Ворен Бити почели да једу тамо. Он верује да су холивудске звезде барометар „културног апетита“ за оним што се сматра новим.

Крајем 20. и почетком 21. века, термин је сугерисао визионарско и прогресивно размишљање. Тада су кувари додавали азијске састојке у своје меније и то се сматрало смелим. Кимчи, сумак, кари, лимунска трава, рибљи сос су састојци који су сада толико уобичајени да се могу наћи у кулинарским програмима за ширу публику.

Види још

Фузиона кухиња

Референце

Спољашње везе

Категорија:Америчка кухиња