Амброзије Шарчевић Боза (мађарски Sárcsevics Ambrus ), ( Суботица, 30. март 1820 – 29. новембар 1899 ) био је буњевачки и српски писац, публициста, преводилац и лексикограф. Поред матерњег буњевачког, знао је и српски, мађарски, латински, немачки и француски језик.
О Шарчевићу Завршио је суботичку гимназију.
Студирао је филозофију и право у Будимпешти, Нађвараду и Печују . Након дипломирања, радио је као судија, професор, парламентарни стенограф, окружни тужилац и градски архивар.
Служио је у Коложвару, Пожуну и Аљмашу у Бачкој од 1848. до 1860. године, као окружни начелник, а затим као окружни судија. Након тога је отишао у Суботицу, где је остао до смрти, а из тог периода датира и његова преводилачка и новинарска активност. До пензије радио као архивар и службеник у земљишним књигама.
Сарађивао је са буњевачким и шокачким новинама и писао на теме језичке равноправности, спољне политике, полемика и међуетничких односа у Мађарској.
Био је уредник буњевачко шокачког календара од 1869.
Своје радове је усмерио на повећање развоја и информисања Буњеваца .
По њему носи назив буњевачки едукативни и истраживаки центар из Суботице.
Идеолошки је прихватио идеје Вука Караџића „ који је говорио о 'Србима три закона' и сматрао све Штокавце Србима, без обзира да ли су били православци, католици или муслимани“.
Признања Године 1971. у Суботици му је откривен споменик, рад Ивана Мештровића .
Дела
Збирка мудрих и поучних изрека, 1869 (заједно са Албом Кунтић у делу „Почетак борбе за препород бачких Буњеваца“) један успех акције кнеза Михаила и Илије Гарашанина за национално ослобођење и уједињење )
Магиар-Делсзлав Козигазгатаси и Торвеникезеси М сзотар. Магиар-Делсзлав ресз. мађарско-југословенски политички и правосудни Риечник. мађарско-југословенски део., 1870 Тумач оригиналних, књижевних и географских југословенских изрека, 1870. Политички и судски речник Елеми неписколаи Магиар-Буниевацз-Сокацз Сзотар. А буниевацз-сокацз ајкуак неписколаибан, а танитокнак магиар ниелвен ветитт танитаса ес а новендекек алапос товнинга ес окуласа мегконниитесере ирта ес киадта, 18. Магиар-Сзерб-Хорват-Сокацз Конивесзети Сзотар, 1894.
Мађарски превод књиге Милоша Поповића „Национално питање у Угарској са српског становишта“, 1865. Категорија:Рођени 1820. Категорија:Умрли 1889. Категорија:Буњевачки књижевници Категорија:Српски књижевници Категорија:Књижевници из Суботице Категорија:Буњевци у Србији