мини|Херсилија, детаљ са слике Интервенција Сабињанки (The Intervention of the Sabine Women), Жак-Луј Давид, 1799. У римској митологији, Херсилија је фигура из мита о оснивању Рима. Њој се приписује заслуга за окончање рата између Рима и Сабињана.

Битка код Куртијевог језера У појединим изворима она се наводи као супруга Ромула, оснивача и првог краља Рима у митовима о оснивању града. Тако је описују и Ливије и Плутарх. Међутим, код Дионисија, Макробија и у једној другој традицији коју бележи Плутарх, она је представљена као супруга Хоста Хостилија, римског јунака из Ромуловог доба.Дионисије из Халикарнаса, Римске старине, књига III, поглавље 1. Према том предању, она би била бака Тула Хостилија, трећег краља Рима.

Ливије износи ову причу у свом делу Ab urbe condita (Од оснивања града):

Док су Римљани били тако заузети у самом граду, војска Антемната искористила је њихово одсуство и упала на њихову територију; али римска војска је била толико брзо подигнута и поведена против њих да су и они затечени неспремни, расути по пољима. Стога су већ при првом јуришу и ратном покличу били разбијени, а њихов град заузет. Док се Ромул радовао двострукој победи, његова супруга Херсилија, опкољена молбама заробљених жена, замолила га је да поштеди њихове родитеље и прими их у државу, јер би она на тај начин, у духу слоге, добила на снази. Он је радо удовољио њеној молби.Ливије, Ab urbe condita, I, 11. Превод: B. O. Фостер. , 1919.

Попут свог супруга (који је након смрти постао бог Квирин), и она је након смрти обожена као Хора Квиринија, како је описано у Овидијевим Метаморфозама:

Његова краљица, Херсилија, непрестано је плакала,

сматрајући га изгубљеним, све док краљевска Јунона

није заповедила Ириди да се спусти низ

свој закривљени лук и пренесе јој ове речи:

„О, матроно, славо латинског рода

и Сабињана, достојна да будеш

изабрана за супругу тако великог мужа,

а сада и његова сапутница као бога

Квирина — не плачи више. Ако желиш

да видиш свога супруга, пусти да те поведем

у гај што крунише Квириново брдо,

где хлад штити храм римског краља.“ мини|Херсилија раздваја Ромула и Татија (1645), Гверчино. Ирида је послушала њену вољу и, клизећи низ свој обојени лук до земље, пренела поруку Херсилији. Она је одговорила, скромног погледа и готово неподигнутог ока:

„Богињо (иако ми није дозвољено да изговорим твоје име, потпуно сам сигурна да мораш бити богиња), поведите ме, о поведите ме,

све док ми не покажете свети лик

мог вољеног мужа. Ако ми Судбине дозволе да поново видим његове црте, рећи ћу да сам достигла небеса.“

Одмах су Херсилија и девојка, ћерка Таумова, кренуле заједно уз брдо Ромула. Кроз танак ваздух спустио се звездани сјај, и Херсилија, са косом што је у светлости горела као пламен, узнела се са том звездом док је она враћала свој пут кроз ваздух.

Оснивач римске државе прими је својим драгоценим, блиским рукама. Променио је њен стари облик, и са обликом њено име. Назвао ју је Хора и дозволио јој да постане богиња, сада сапутница Квирина.Овидије, Метаморфозе, књига 14, строфе 829–851:

Врло мало конкретних података је познато о богињи Хори Квирини. Према Георгу Висови, Овидије је створио причу о Херсилијиној апотеози у богињу Хору Квирини.Висова, Георг. Сакупљени радови о римској религији и историји града: Додатак делу аутора “Религија и култ Римљана”. Минхен: C.H. Beck, 1904. С друге стране, Т.П. Вајзман тврди да прича потиче из ранијег грчког извора.

Референце

Категорија:Римска митологија