Љубомир (Љуба) Павловић (Клинци код Ваљева, 2. август 1865 — Шабац, 3. септембар 1936) био је српски антропогеограф, педагог и научник, гимназијски професор и директор Шабачке гимназије, као и једна од кључних личности културног и научног живота Подриња у првој половини XX века. Био је блиски сарадник Јована Цвијића и аутор више значајних антропогеографских студија објављених у издањима Српске краљевске академије.

Рани живот и образовање Рођен је у селу Клинци, у старој и угледној породици Тодорића. Отац му је био Радоје Тодорић, који му је при упису у основну школу у Петници променио презиме у Павловић, по деди Павлу. Гимназијско образовање стицао је у Ваљеву и Крагујевцу, где је матурирао школске 1884/85. године.

Као матурант учествовао је у српско–бугарском рату 1885. године. Наредне године уписао се на Велику школу у Београду (природно-математички одсек), где је слушао предавања Симе Лозанића и Јована Жујовића. Од пресудног значаја за његов научни развој било је познанство и пријатељство са Јованом Цвијићем.

За завршну тезу узео је геолошко истраживање планине Влашић са огранцима, чиме је стекао углед у научној средини и започео професорску и истраживачку каријеру.

Просветна и научна каријера Године 1892. постављен је за професора Ужичке гимназије, где му је ученик био Димитрије Туцовић. Од 1894. до 1899. радио је у Ваљеву, али се све више посвећивао антропогеографским истраживањима, под утицајем Цвијићевих Упутстава за проучавање села.

Да би могао систематски да прикупља теренску грађу, прихватио је дужност школског надзорника — најпре у Ваљевском, а потом у Шабачком округу. Од јесени 1903. године поново је професор Шабачке гимназије, где је предавао географију, геологију, науку о природи, математику, а у Вишој женској школи и физику.

У познатој едицији Српске краљевске академије Насеља српских земаља објављени су његови радови:

Колубара и Подгорина (1907) Антропогеографија Ваљевске Тамнаве (1912)

Године 1914. постао је стални сарадник Гласника Српског географског друштва. Касније су у истој академској серији објављене и његове студије:

Ужичка Црна Гора Соколска нахија

Први светски рат У Првом светском рату био је начелник Војне станице у Ужичкој Пожеги, преживео је повлачење српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту радио је у Војној пошти Дринске дивизије. Током боравка у Грчкој био је професор Српске гимназије у Волосу.

Друштвени и културни рад Након повратка у отаџбину, од 1919. до 1924. године био је директор Шабачке гимназије, након чега је пензионисан. И у пензији је остао изузетно активан у јавном животу. Био је председник Шабачке народне књижнице и читаонице, учествовао у оснивању Музеја и Народног универзитета у Шапцу, као и у раду Одбора за обнову Вукове куће у Тршићу и Вуковог дома културе у Лозници.

Захваљујући његовој иницијативи, у Шапцу су подигнута попрсја Јанка Веселиновића и кнеза Иве од Семберије, као и споменик жртвама балканских и Првог светског рата. Од 1929. до 1931. године, мимо своје воље, обављао је дужност председника општине Шабац. Био је већник Дринске бановине, а пред крај живота покренуо је недељни лист Истина.

За мирнодопске заслуге одликован је Орденом Светог Саве III реда (1934).

Приватни живот Женио се два пута. Са првом супругом Љубицом Јовановић имао је једанаесторо деце. После њене смрти у Првом светском рату, оженио се 1919. године Персидом Ојданић, угледном шабачком учитељицом и друштвеном радницом, одликованом више пута за хуманитарни рад.

Смрт и наслеђе Умро је у ноћи између 2. и 3. септембра 1936. године у Шапцу. Сахрањен је на Доњошорском гробљу, уз присуство великог броја грађана и представника културног и научног живота. Иза себе је оставио обимну рукописну заоставштину, од које је део остао необјављен.

Референце

Драгутин Бајић, „Љубомир–Љуба Павловић, антрополог (1865–1936)“ (https://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2012/Glasnik%20br%2012%20Dragutin%20Bajic.pdf, 16.01.2026) Љуба Павловић – угледни шабачки научник и професор (https://distrikt.rs/ljuba-pavlovic-ugledni-sabacki-naucnik-i-profesor/, 16.01.2026) Низом свечаности данас су Шапчани почели прославу своје најстарије културне установе 26.09.1937 (https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00042_19370926|page:15, 16.01.2026)

Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1936. Категорија:Професори из Ваљева Категорија:Српски професори Категорија:Српски научни часописи Категорија:Српски педагози Категорија:Сахрањени у Шапцу