Хаџи Ибрахим Ширази (; Шираз, 1745 – Талекан, 1801), познат и по почасној титули Етемад од-Доуле (), био је ирански државник. Обављао је дужност калантара (управника) града Шираза током позног периода династије Занд, касније је постао и први велики везир Каџарског Ирана.
Након што је наследио очеву титулу кадходе (старешине) четврти Балакафт у Ширазу, Ибрахим је временом напредовао до положаја кадхода-башија (главног старешине), чиме је под своју управу ставио све градске области које су се граничиле са Балакафтом. Али-Мурад хан Занд је 1781. године заузео Шираз. Како би спречио немире, сменио је све кадходе, укључујући и Хаџи Ибрахима, протерао их у Исфахан и казнио новчаном казном од 40.000 томана. У жељи да поврати титуле, Ибрахим је 1785. године помогао Џафар-хану Занду да заузме Шираз, након чега га је нови шах именовао за калантара Шираза.
Када је Џафар убијен у својој палати 1789. године, Ибрахим је подржао његовог сина, Лотф Али-хана, тако што је ухапсио Сајед Мурад-хана и прогласио младог принца за краља. Међутим, након сукоба са Лотф Али-ханом 1790. године, Ибрахим је променио страну и заклео се на верност Ага Мухамед-хану Каџару.
Године 1791, док је Лотф Али-хан марширао ка Керману, Ибрахим је преузео контролу над Ширазом и наредио хапшење свих генерала династије Занд. Лотф Али-хан је одустао од похода и вратио се назад; отишао је у јужни део провинције Фарс, где се сукобио са Ибрахимовим снагама и претрпео пораз, након чега је наставио марш и улогорио се код Казеруна. Ибрахим је затражио помоћ од Аге Мухамед-хана, који је у то време освајао Азербејџан. Ага Мухамед-хан је дошао у Шираз и поставио Ибрахима за гувернера провинције. Године 1792. Лотф Али-хан је поново покушао да заузме Шираз, али је поражен и приморан на бег у Табас.
Лотф Али-хан је 1794. године ухапшен и убијен. Ага Мухамед-хан је постао нови шах Ирана, док је Ибрахим постао његов велики везир. Током тог периода, Ибрахим се бавио унутрашњим и административним питањима и био је један од главних саветника Ага Мухамед-хана. Ибрахим је 1795. године предложио крунисање Мухамед-хана, а на самој церемонији лично му је ставио круну. Био је присутан и када је Ага Мухамед-хан убијен у Шуши, брзо се вратио у Техеран и прогласио Фатх-Алија, нећака покојног шаха, за новог краља, чиме је спречио избијање грађанског рата.
Ибрахим је остао на положају великог везира све до 1801. године, када је убијен по налогу Фатх-Али шаха, који је страховао од Ибрахимове моћне позиције. Већина Ибрахимове породице, са изузетком једног од његових синова, Али Акбара, и ћерке Махбану Ханум, такође је накнадно убијена. Ибрахимови потомци су касније формирали породицу Кавам, која је постала утицајна током средњег и касног каџарског периода. Неки од његових потомака, попут Мирзе Аболхасан-хана Илчија, имали су важне улоге и велику моћ на краљевском двору.
Због кључне улоге у окончању рата за наслеђе Карим-хана Занда, као и у преносу власти са Занда на Каџаре, те устоличењу четири краља, остао је упамћен као „творац краљева” и сматра се једним од најистакнутијих политичара у модерној историји Ирана.
Биографија Младост Ибрахим је рођен 1745. године у Ширазу као трећи син Мухамеда Хасана Ширазија. Наследио је очеву титулу кадходе средином владавине Карим-хана и ступио у савез са кадходом по имену Мирза Мухамед Калантар, који је био ментор и утицајна фигура у формирању политичких погледа младог Ибрахима. Ибрахим је живео у време владавине Карим-хана и, уз покровитељство Мирзе Мухамеда, повезао се са припадницима некадашње сафавидске администрације, као што је био Мирза Хусеин Вафа из породице Фарахани. У то време, Ибрахим је купио поседе у суседним четвртима, поставши на крају кадхода свих њих.
Након смрти Карим-хана и грађанског рата између принчева династије Занд који је уследио, Ибрахим је видео прилику да повећа свој утицај у Ширазу и спречи уништење своје имовине. Када је 1779. године Садек-хан Занд напао Шираз и збацио Абол-Фатх-хана, ослепео је или побио оне који су били на власти током владавине Заки-хана. Ова чистка обухватила је неке важне политичке и економске фигуре Шираза. Смрт ових личности створила је вакуум моћи, што је Ибрахиму пружило шансу да додатно ојача свој ауторитет. Војска Садек-хана, под командом његовог сина Џафар-хана, сукобила се 1780. године са Али-Мурад ханом Зандом око Исфахана. Садек је позајмио 20.000 томана од Ибрахима како би финансирао своју војску и доделио му Баг-е Џахан Нама, персијску башту из 14. века.
Џафар-хан је 1781. године поражен у Исфахану и повукао се у Шираз. Снаге Садек-хана су такође поражене у неколико области, као што су Абаде и Хезар. Као резултат тога, Али-Мурад хан је исте године стигао до Шираза и започео опсаду. Опсада је трајала до фебруара, када је град пао, а Садек-хан се предао. По наређењу Али-Мурад хана, бивши краљ и сви његови синови, осим Џафара који је побегао, ослепљени су и касније убијени. Абол-Фатх-хан је такође ослепљен.
Али-Мурад хан, који је био непопуларан у Ширазу, одлучио је да премести престоницу у Исфахан. Казнио је све званичнике, укључујући Ибрахима, са 40.000 томана и приморао их да се преселе у нову престоницу. Док је живео у Исфахану, Ибрахим је обавио ходочашће у Меку и задржао утицај над трговачким центрима Шираза. Џафар-хан је 1785. године подигао војску и кренуо ка Исфахану, док је Али-Мурад хан умро од болести у Мурче Хворту. Када су вести о Али-Мурадовој смрти стигле у Исфахан, Ибрахим је повео побуну против Бакир-хана, калантара Исфахана, и ухапсио га. Када је Џафар-хан стигао у Исфахан, Ибрахим га је дочекао испред осталих званичника, прогласио га краљем и законитим наследником Карим-хана.
Иран у 18. веку thumb|Династија Занд на врхунцу моћи под владавином Карим-хана Занда 1776. године. Према савременом историчару Роџеру Стивенсу: „Осамнаести век је био застрашујући период у иранској историји – мучан за читање, тежак за тумачење и неподношљив за живот.” Било је то доба испуњено побунама, глађу, катастрофама и општом бедом; процењује се да је популација земље опала са 9 милиона на почетку века на 6 милиона до његовог краја. Након пада Сафавидског царства 1722. године, претила је опасност да Иран потпуно нестане, али је успон бившег генерала Надер Кули Бега, касније познатог као Надер-шах, спасио земљу од потпуног слома. Међутим, његово Афшаридско царство убрзо је запало у грађански рат након његове преране смрти 1747. године. До краја века, једини преостали владајући члан његове династије био је његов унук, Шахрок-шах, који је владао Великим Хорасаном у источном Ирану.
У централном Ирану, Карим-хан из племена Занд успоставио је апсолутну власт своје династије на територији која обухвата већи део данашњег Ирана (изузимајући Хорасан). Највећи ривал Карим-хана био је Мухамед Хасан-хан Каџар, поглавар туркменског племена Каџар које је насељавало северни Иран и град Астрабад. Карим-хан је поразио и убио Мухамед Хасана 1759. године. Његова смрт, међутим, никако није означила крај побуна у северном Ирану. У фебруару 1769. године, његов син Хусеин Кули-хан Каџар подигао је оружје против владе Занда тражећи освету за смрт свога оца. Побуна Хусеин Кулија трајала је седам година, на крају су га 1777. године убили припадници Јомуд Туркмена са којима се сукобио.
Тако је Ага Мухамед-хан Каџар, најстарији син Мухамед Хасана и евнух који је године провео у заточеништву Карим-хана у Ширазу, постао нови вођа племена Каџар. Након смрти Карим-хана 1. марта 1779. године, Ага Мухамед-хан је побегао из Шираза у Мазандаран и тамо покренуо нову побуну против Занда.
Породична историја Ибрахима Породица Хаџи Ибрахима Ширазија води порекло из Казвина Казвина, али се средином 13. века, услед прогона Јевреја, један од његових предака доселио се у Шираз, где се оженио ћерком Кавам ел Дин Хасана Ширазија, министра владајуће династије Музафарида. Кроз овај брак, Ибрахимова породица је наследила имања у Ширазу и постепено су њени чланови постајали кадходе (старешине). Ибрахимов деда Ашер био је познати трговац који је прешао на Ислам и променио име у Махмуд. Махмуд је изградио мектеб (школу) назван Хашемије и поклонио га Ага Валију, имаму џамије у Ширазу.
Махмудов син, Мухамед Хашем, био је кадхода четврти Балакафт у југоисточном делу града. Ова четврт је, захваљујући преосталим вртовима из ере Сафавида и трговачком центру који је основао Карим-хан, постала један од најбогатијих делова Шираза, одмах до четврти Дарб-е Шахзаде у којој су се налазиле краљевске палате. Због јеврејског порекла своје породице, Мухамед је постао кадхода-баши (главни старешина) свих јеврејских делова града.
Током побуне гувернера Фарса 1747. године, Киакали Чарчи-башија, Надер-шах је поново заузео Шираз, а Чарчи-баши је извршио самоубиство. Шах је наредио да се ослепе благајник Фарса Мирза Бакер, калантар Шираза Мирза Исмаил, као и неке од кадхода, укључујући Мухамеда. Уз посредовање трговаца, Надер-шах је опростио Мухамеду и наредио да му се ослепи само једно око.
„Калантар” Шираза Владавина Џафар-хана Џафар-хан је знао да је Ибрахим моћна и популарна личност чија му је помоћ неопходна за стицање легитимитета. Џафар-хан је 1785. године доделио Ибрахиму титулу калантара Шираза. Након два месеца, Џафар-хан је обавештен да Ага Мухамед-хан маршира ка Исфахану. Брзо је обезбедио војску да се супротстави Ага Мухамед-хану, али се из непознатих разлога повукао у Ком. Друга војска коју је предводио Џафар-хан поражена је код Кашана, па се он повукао у Шираз. Због Џафарових ратова порези су драстично увећани у Ширазу, што је изазвало протесте међу трговцима на базару и пољопривредницима. Ибрахим је задржао свој положај, повезао се са британским трговцима у Басри и склопио договор с њима, они су надокнадили финансијске губитке Шираза, добивши заузврат трговачке повластице.
Знао је да мора сарађивати са важним урбаним групама како би учврстио своју улогу калантара, поред Базара, ту су били Лути, племена Кашкај и Бахтијари, као и свештенство. Ове друштвене групе имале су утицај на језгро града и противиле су се ратовима Џафар-хана; из тог разлога, Ибрахим је организовао састанак и разговарао са представницима ових група, добивши подршку за Џафар-хана од већине њих.
Ово није спречило побуну 1786. године коју је предводио Мухамед-хан Занд, један од синова Заки-хана, који је планирао побуну још од 1782. године, када је његовог најмлађег брата Акбар-хана убио Џафар-хан. Акбар-хан је окупио војску Кашкаја и кренуо ка Ширазу док је Џафар-хан био на путу за Исфахан. Ибрахим је послао трупе под вођством Абдулах-хана Занда да се боре против Мухамед-хана Занда; две војске су се сукобиле близу Шираза; у бици је Мухамед-хан поражен и убијен.
Узастопни порази Џафар-хана против Ага Мухамед-хана довели су до завере против њега. Џафар-хан је сазнао за то и посумњао да је вођа завере Сајед Мурад-хан, па је затворио Сајед Мурада и његову двојицу браће у Арг Карим-хана. У ноћи 23. јануара 1789. године, Мурад-хан и његове присталице побегли су из Арга и напали врт Делгоша. Џафар-хан, који је био ослабљен болешћу, убијен је након краћег отпора. Сајед Мурад-хан је одрубио главу Џафар-хану, изашао на улице Шираза и прогласио се новим краљем. Избио је устанак против Мурад-хана који је одмах угушен. Ибрахим је био лојалан Џафар-хану, али није учествовао у овој побуни; уместо тога, написао је писмо Лотф Али-хану и обавестио га о ситуацији.
Пуч против Сајед Мурад-хана Ибрахим је знао да је Лотф Али-хан популарнији од Сајед Мурад-хана међу народом, званичницима и хановима Фарса. У преписци са Лотф Алијем, Ибрахим је изразио своју подршку и уверио га да ће му помоћи да поврати престо. Лотф Али-хан је отишао у Бушер да формира војску и затражио помоћ од гувернера Шеика Насра. Наср је могао да му да само 300 људи, па је Лотф Али-хан брзо кренуо за Шираз.