мини|Абзајл коришћењем тубуларног уређаја за осигурање Абзајл (од ), такође познат и као рапел (од ), представља контролисано спуштање низ стрму падину, као што је литица, кретањем низ уже. Приликом абзајла, особа која се спушта контролише сопствено кретање низ статичко или фиксно уже, за разлику од спуштања од стране партнера (top roping), где уже причвршћено за особу која се спушта попушта њен партнер за осигурање.
Опис мини|Абзајл са зграде у Јапану Ову технику користе пењачи, алпинисти, спелеолози, кањонаши, припадници служби за трагање и спасавање и техничари за приступ ужету како би се спустили низ литице или падине када су оне превише стрме или опасне за силазак без заштите. Многи пењачи користе ову технику како би заштитили успостављена сидришта од оштећења. Техничари за приступ ужету такође користе ово као метод за приступ тешко доступним подручјима одозго за различите индустријске примене попут одржавања, изградње, инспекције и заваривања.
За безбедно спуштање, они који изводе абзајл користе различите технике за повећање трења на ужету до тачке где се оно може удобно контролисати. Ове технике се крећу од обмотавања ужета око тела (нпр. Дилферов сед) до коришћења наменски израђених уређаја као што су „рацк” или осмица. Практичари бирају технику на основу брзине, безбедности, тежине и других околности.
У Сједињеним Америчким Државама користи се израз „рапелинг” (rappelling). У Уједињеном Краљевству, оба термина су разумљива, али је „абзајлинг” (abseiling) чешћи. У Аустралији, Новом Зеланду и Канади, ова два термина се користе наизменично. Глобално, термин „рапелинг” се појављује у књигама написаним на енглеском језику чешће него „абзајлинг”.
Историја Абзајл постоји вековима, како коришћењем тела тако и уз помоћ спушталица (десцендера). Абзајл телом се помиње крајем 1400-их година, а спушталице су описане почетком 1500-их.
Порекло *термина* рапел (rappel) у вези са овом техником приписује се аутору књига о планинарењу Рожеу Фризон-Рошу око 1944. године.1996. . 302. Фризон-Рош је заузврат приписао *технику* рапела Жану Шарле-Стратону, водичу из Шамонија који је живео од 1840. до 1925. године. Међутим, у то време, термин рапел је значио коришћење двоструког ужета које се касније могло повући доле, и није се нужно односио на абзајл, и док је Фризон-Рош можда користио технику двоструког ужета, није користио технику абзајла коју је осмислио Шарле-Стратон. Различити приступи коришћењу двоструког ужета већ су били описани крајем 1700-их и од стране Едварда Вимпера око 1860. године, иако се ни у једном случају нису користили на начин који би се сматрао абзајлом. Шарле-Стратон је затим користио другу технику двоструког ужета која је названа рапел током неуспешног соло покушаја успона на Пти Дри 1876. године. Техника коју је користио за спуштање низом уже обично се не би сматрала абзајлом, и већ је била описана више пута пре него што ју је он употребио, при чему је већина аутора наводила да носи ризик од повреда. Након много покушаја, од којих су неки били соло, успео је да стигне до врха Пти Дрија 1879. године у друштву друга два унајмљена водича из Шамонија, Проспера Пајоа и Фредерика Фолигеа. Током тог успона, Шарле-Стратон је поново користио ту технику, уз помоћ својих пратилаца.
Опрема
Ужад: Статичко уже је идеално, али се често користи и динамичко уже. Сидришта: Обично се праве од дрвећа, громада, леда или карактеристика стене, коришћењем гуртни/прусника или опреме за пењање на стени. Нека подручја имају фиксна сидришта као што су спитови или клинови. Спушталица (десцендер): Фрикциони уређај или чвор који омогућава да се уже испушта на контролисан начин, под оптерећењем, уз минималан напор особе која га контролише. Пењачки појас: Причвршћен око струка или целог тела, користи се за осигурање спушталице. Пристајање је важно како би се спречила суспензиона траума. Сигурносна резерва: Типично фрикциони чвор као што је прусик, клемхајст или аутоблок чвор (машар), обмотан око ужета како би се спречило неконтролисано спуштање. Шлем: Користи се за заштиту главе од удараца и падајућег камења. Рукавице: Користе се за заштиту руку од ужета и од судара са зидом. Могу повећати ризик од несреће ако се заглаве у спушталици. Чизме или пењачице: Користе се за повећање трења о стену. Штитници за колена (а понекад и за лактове).
Примена мини|десно|Припадник Парарескју јединица Америчког ратног ваздухопловства изводи абзајл из хеликоптера током вежбе у Ираку, 2008. године
Абзајл се користи у бројним применама, укључујући: Пењање – за повратак у подножје смера или до тачке одакле се може покушати нови правац. Рекреација. Кањонинг – за спуштање низ високе водопаде или литице. Планинарење. Спелеологија – за спуштање низ вертикалне деонице у пећини. Авантуристичке трке. Индустријске/комерцијалне примене – за приступ деловима структура или зграда ради одржавања, чишћења или изградње, познато као приступ ужету (rope access). Приступ шумским пожарима. Приступ затвореним просторима – нпр. баластним резервоарима, шахтовима. Спасилачке примене – користи се за приступ повређеним људима на литицама или у њиховој близини. Војне примене – тактичко убацивање трупа из хеликоптера, укључујући специјалне јединице, на бојно поље близу циља када нису доступне одговарајуће зоне за слетање.
Стилови и технике мини|Аустралијски абзајл демонстриран на брани у Норвешкој мини|Осмица (спушталица) са „ушима” за спасавање и уже
Аустралијски абзајл — Користи се у војсци. Особа се спушта лицем надоле, што јој омогућава да види куда иде. Тандем или „паук” абзајл — Користи се у пењању. Подразумева да се два пењача спуштају на истом уређају за осигурање. Ово је корисно у ситуацијама спасавања када је један од пењача онеспособљен или спуштање треба обавити брзо. Поставка је слична обичном абзајлу, с тим да онеспособљени пењач виси са спушталице (и додатно је осигуран за појас главног пењача).Spider Abseiling – StudyRockClimbing.com Симултани абзајл — Користи се у пењању и кањонингу. Два пењача се спуштају истовремено на истој дужини ужета, где тежина једног пењача представља противтежу другом. Генерално, ова техника се сматра мање безбедном од обичног абзајла; међутим, корисна је у хитним случајевима или за спуштање са супротних страна шиљате стене или торња где нема тачака за сидриште. Ово је уобичајено на местима као што су Нидлс у Блек Хилсу у Јужној Дакоти. Противтежни абзајл — Користи се у пењању. Ова техника спасавања се обично користи када вођа треба да дође до повређеног другог пењача. Вођа се спушта на једном краку ужета, користећи тежину онеспособљеног другог пењача на другом краку ужета као противтежу. Ослобађајући абзајл — Користе га водичи. Ова безбедносна техника омогућава вођи да се спусти са неискусним особама. Уже дужине око два пута веће од висине спуста сидри се помоћу полулађарског чвора са осигурањем. Клијент се спушта на једном изолованом краку ужета. Ако се клијент заглави на пола пута, водич ће моћи да откључа други крак и спусти клијента на земљу користећи чвор као уређај за спуштање. Ово може бити корисно ако клијент паничи или му се одећа или коса запетљају у спушталицу. Класичне (немеханичке методе), нпр. Дилферов сед — Користе се у хитним случајевима. Ове технике су опасније од модерних алтернатива и користе се само када нема друге опције. Оне подразумевају спуштање без помоћи механичких уређаја, обмотавањем ужета око тела, и користиле су се пре појаве појасева и техничке опреме. Јужноафрички класични абзајл (са двоструким ужетом) — Користи се у хитним случајевима. Ово је врста класичног абзајла где корисник има једну слободну руку. Ватрогасно осигурање — Сигурносна резерва. Партнер стоји на земљи испод и држи уже/ужад. Ако онај који врши абзајл почне да пада, партнер може повући уже на доле како би зауставио спуштање.
Безбедност Абзајл може бити опасан и носи ризике, посебно за пењаче без надзора или искуства. Према немачком алпинисти Питу Шуберту, око 25% смртних случајева у пењању догађа се током абзајла, најчешће због попуштања сидришта.Pit Schubert, Sicherheit und Risiko in Fels und Eis vol. I, München 2009, pp. 104 Анализа извештаја о несрећама Америчког алпинистичког клуба показује да након тога следе неадекватне сигурносне резерве и испадање са крајева ужади.
Еколошка забринутост Рекреативни абзајл је забрањен или се не препоручује у неким подручјима, јер може изазвати еколошку штету, сукобе са пењачима који се крећу нагоре и угрозити људе на тлу.
Види још Кањонинг Спелеологија Планинарење Трагање и спасавање
Референце
Спољашње везе BMC: Abseiling: Not the quickest way to reach the ground
Категорија:Планинарске технике Категорија:Спелеолошке технике Категорија:Технике пењања