Едвардијанско доба (енгл. Edwardian era) у Уједињеном Краљевству је период с почетка 20. века који је обухватао владавину краља Едварда VII од 1901. до 1910. године. Уобичајено се рачуна и до почетка Првог светског рата 1914. године, односно укључује и ране године владавине краља Џорџа V.

Едвардијанско доба почиње по смрти краљице Викторије у јануару 1901. године, што је уједно означило крај викторијанске ере. Њен син и наследник, Едвард VII, увелико је био на челу елите која је била под огромним утицајем тадашње уметности и моде континенталне Европе. Писац и ветеран Семјуел Хајнс описао је едвардијанско доба као „опуштено доба када су жене носиле шешире са великим ободима и нису гласале, када се богати нису стидели да живе упадљиво, а сунце никада није залазило под британском заставом“.

Период прелаза из 19. у 20. век у Европи обележен је великим друштвеним, економским и културним променама. Индустријализација и урбанизација довеле су до раста и развијања градова, као и пораста средње класе, док су напредак у технологији, уметности и забави обликовали културни живот. Британија је и даље била једна од водећих светских сила, са снажном империјом и развијеном трговином.

У том периоду, у Француској је Лепо доба (фр. Belle Époque) било на врхунцу, па се ова два периода често пореде један с другим. Слично је било и у Сједињеним Америчким Државама, где је Прогресивна ера (енгл. Progressive Era) било доба реформских покрета, борбе за права жена, масовне имиграције и урбанизације.

Политика

Борба за права радничке класе Међу радничком класом дошло је до пораста политичке свести, што је довело до повећања броја радничких синдиката који су захтевали већу зараду и бољу заштиту на раду. Радници су успели да се изборе за своја права и 1900. основали радничку странку (енгл. Labour Party) која је и данас активна. Шест година касније, у парамент је ушло 29 лабористичких посланика. Аристократија је остала на власти у највишим владиним функцијама.

Усред нестабилних дешавања, радничке класе су проналазиле свој глас и захтевале боље зараде и заштиту на раду. Своја права су истицале кроз растући синдикални покрет, који је 1900. године довео до оснивања Лабуристичке партије. Шест година касније, у парламент је изабрано 29 лабуристичких посланика.

Ово је уједно било раздобље снажних друштвених и политичких немира широм Британије, који су кулминирали такозваним „Великим немирима“ (енгл. Great Unrest) између 1911. и 1914. године, током којих је забележено више од 3.000 радничких штрајкова. Руски револуционар Владимир Иљич Уљанов, познатији као Лењин, боравио је у Британији, док су анархисти и синдикалисти настојали да изазову што више поремећаја. Године 1911. у Лондону је избио оружани сукоб између летонских револуционара и полиције, познат као опсада улице Сидни (енгл. Siege of Sidney Street). Акцијом хватања анархиста руководио је тадашњи министар унутрашњих послова Винстон Черчил, а полицији се придружила и војска. Овај догађај је касније инспирисао филмове попут Човека који је превише знао (1934) и Опсада улице Сидни (1960).

Колоније Британска империја је још увек била једна од најјачих светских сила иако се редовно суочавала са побунама локалног становништва и покушајима ослобађања окупираних територија. Важило је за „царство у ком сунце никада не залази“, јер је у свако доба дана на барем једној његовој територији сијало сунце.

Током раног едвардијанског периода, од 1901. до 1905. године, Британска империја суочила се са интензивнијим колонијалним сукобима. Тих година, лист The Times забележио је око три десетине колонијалних конфликата, док је знатан број остао непознат широј јавности. Од Источне Азије до Блиског истока, као и у деловима Африке и Кариба, британске власти су настојале да учврсте контролу над колонијама и зауставе отпор локалног становништва. алт=Махатма Ганди (средњи ред, пети по реду са леве стране) који је био део добровољне санитетске јединице британске колоније Натал током Другог бурског рата.|мини|Махатма Ганди (средњи ред, пети по реду са леве стране) који је био део добровољне санитетске јединице британске колоније Натал током Другог бурског рата.

Други бурски рат Други бурски рат био је ратни сукоб између Британског царства и његових крунских колонија против бурских република Јужноафричке Републике (Трансвал) и Слободне Државе Орање, који се водио од 21. октобра 1899. до 31. маја 1902. године. То је био највећи и најскупљи рат у који су се Британци упустили између Наполеонових ратова и Првог светског рата (са трошковима већим од 200 милиона фунти), иако су бројчано били далеко моћнији од противника. Укупна бројност британских војних снага у Јужној Африци достигла је готово 500.000 људи, док су Бури могли да мобилишу највише око 88.000. Британске снаге су деловале у неповољним условима, на непријатељској територији, са захтевним тереном, док су Бури, претежно у одбрамбеној улози, успешно користили савремено пешадијско наоружање.

Индијски санитетски корпус британске колоније Натал основао је Махатма Ганди током Другог бурског рата како би служио британским снагама као јединица за пренос рањеника, при чему је трошкове његовог рада сносила локална индијска заједница. Ганди и припадници корпуса учествовали су у бици код Спајон Копа. Корпус је чинило око 300 слободних Индијаца и 800 радника обавезаних уговором. Његова мисија била је усмерена на спасавање живота Африканаца и Индијаца. За свој рад у Бурском рату Ганди је од британских власти добио одликовање Kaisar-i-Hind и друге медаље, којих се одрекао након масакра у Амритсару 1919. године.

Уметност Архитектура

У односу на викторијанску архитектуру која је неретко спајала историјске стилове, едвардијанском је доминирао класицизам. Једноставније линије, симетричан облик и функционалнији и осветљенији животни простор постали су нови стандард за куће и јавне зграде овог доба. Употреба челичних или армиранобетонских конструкција ослободила је зидове носиве функције и омогућила примену класичних облика у декоративне сврхе, као што се види на згради Royal Liver Building у Ливерпулу, архитекте Валтера Обрија Томаса, за чију је изградњу било потребно издвојити више од 500.000 фунти. Иако има само 13 спратова, поседује чак 12 лифтова. Стил Mock Tudor делимично је задржао популарност код сеоских кућа.

Књижевност Дело као што је Петар Пан шкотског писца Џ. М. Барија, које је првобитно 1904. написано као дечија представа, а касније 1911. и као новела, и данас је омиљено међу најмлађом публиком.

Баскервилски пас (енгл. The Hound of the Baskervilles) је трећи криминалистички роман сер Артура Конана Дојла о детективу Шерлоку Холмсу. Објављиван у наставцима у часопису The Strand Magazine од августа 1901. до априла 1902. године. Радња је смештена у западној Енглеској, а прича прати покушај убиства инспирисан легендом о страшном, ђаволском псу натприродног порекла.

Филм Један од најзачајниjих филмова и пионир свог доба, The Big Swallow (1901) режисера Џејмса Вилијамсона је британски неми краткометражни трик филм комичног карактера. Филм The Birth of a Flower (1910) довео је режисера Персија Смита у жижу јавности. Техника снимања фотографија Тime-laps бележи поетичан тренутак отварања цветних латица. Филмови као што су Grandma's Reading Glass (1900) и The Sick Kitten (1903) режисера Џорџа Алберта Смита, једног од првих режисера који су експериментисали са фикцијом, доживели су велики успех.

Брајтонска школа (фр. L’école de Brighton) била је група пионирских филмских стваралаца активних на подручју Брајтона и Хоува у Енглеској у периоду од 1896. до 1910. године. Њихов рад састојао се углавном од кратких филмова и раних пројеката сниманих у области Брајтона.

Друштво, култура и спорт мини|239x239п|Стари и нови облик корсета.

Мода Мода едвардијанског периода задржала је дуге и елегантне линије силуете с краја 1890-их. Била је карактеристична по високим, притегнутим крагнама, шеширима са широким ободима и раскошним женским фризурама. Сукње су постале уже са вишим струком и биле су украшаване чипком. Приказ идеалне жене тога доба био је цртеж америчког уметника Чарлса Дане Гибсона (енгл. Charles Dana Gibson), под називом Гибсонова девојка (енгл. Gibson Girl), који је такође датирао са краја 19. века. За жене, идеална силуета је попримила облик латиничног слова S, са истакнутим грудима, уским струком и наглашеним куковима. Корсети су током викторијанског доба били изузетно уски због чега су отежавали дисање и обављање свакодневних активности, те су почетком двадесетог века редизајнирани. Нов начин кројења корсета са равним уместо за заобљеним костима омогућио је да се силуета формира без вршења већег притиска на унутрашње органе, па су се такви корсети сматрали „здравијим'' за ношење.

Спорт 1908. године у Лондону су се одржале четврте по реду модерне Олимпијске игре. Међународни олимпијски комитет је првобитно за домаћина одабрао италијански град Напуљ који је био готово уништен у ерупцији вулкана Везув 1906.

Тенис и јахтинг су били веома популарни међу елитом, док је фудбалу уживала радничка класа.

Галерија

Види још Викторијанско доба Први светски рат Британска империја Крунске земље Комонвелта Комонвелт нација Титаник Референце

Спољашње везе

Категорија:Едвардијанско доба Категорија:20. век Категорија:Уједињено Краљевство