Археолошки локалитет „Ђурђева главица" је налазиште у селу Ђурђево код Раче, у Шумадијском округу из касног енеолита и раног бронзаног доба, откривено 1955. године ископавањима Народног музеја у Крагујевцу.
Локација и димензије археолошког налазишта У атару села Ђурђево, које се налази на 10 километара од Раче истраживан је праисторијски локалитет „Ђурђева главица", датован у касни енеолит и рано бронзано доба. Смештен је на тешко приступачном платоу северно од Ђурђева. Плато је елипсоидног облика, дужине око 140 м и ширине око 100 м. Стране платоа су веома стрме, тако да се једино јужна страна благо спушта према селу и незнатно даље прелази у уску долину Рачанске реке. Конфигурација терена указује на могућност да је јужна страна платоа била утврђена одбрамбеним бедемом. Ископавањима Народног музеја у Крагујевцу 1955. и 1956. истражене су четири сонде укупне површине 22,7 м². Оне су биле постављене на простору на којем нису били усеви, а који је, према истраживачу Николи Тасићу, био периферни део насеља. Културни слој, дебљине до 1,1 м, био је слабо очуван услед ерозије и обраде земљишта.
Археолошки материјал Покретан археолошки материјал са Главице је врло бројан. У питању су керамичке посуде и фрагменти, коштане и камене алатке. Посуђе од керамике је разноликог облика, украса и израде. У питању су разне врсте биконичних здела, коничне шоље, једноухи лончићи спљоштеног трбуха, лонци цилиндричног врата, мање посуде чунастог трбуха и левкастог врата… Биконичне зделе су фине фактуре. Амфоре су са коничним вратом. Лонци су најбројнији у овом насељу. Орнаменти су у форми пластичне траке са отисцима прстију, урезани орнаменти у форми рибље кости или мреже ромбова. Баденској култури на Главици припадају и фрагментоване мање посуде чунастог трбуха и коничним вратом, једна врста мањих пехара и амфоре разгрнутог обода. Пронађене су и предмети од кости и рога: секире, гладилици, шила, амулети, спатуле; као и камене секире и биконични пршљенци од печене земље. Баденски слој на Ђурђевачкој главици садржи два стамбена хоризонта. Старијем припада слој са земуницама и керамичке посуде које су поред баденских форми задржале и неолитске одлике. Млађем припадају надземни објекти и посуђе са карактеристичном фином фактуром и јасног баденског стила. И млађу фазу насеља на Главици код Ђурђева, која припада култури Вучедол, истражио је Никола Тасић Вучедолским посудама припадају овално профилисане амфоре или издужени крушколики лонци коничног врата и готово неразгрнутог обода. Одмах испод обода налазе се удвојене урезане тремолиране линије, а на врату геометријски орнаменти испуњени белом инкрустацијом. Најбогатија је керамика са глатком црном превлаком. Пронађен је и фрагмент калупа за ливење метала од печене глине. Откривен је и део жртвеника месечастог облика који упућује на консекративне рогове, неколико биконичних пршљенака од печене земље, једна секирица од зеленкасто углачаног гранита и предмети од кости и рога. Присуство фрагмента жртвеника упућује на постојање светилишта на ивици насеља.
Нова истраживања Поновна археолошка истраживања спроведена су 2023. и 2024. године када су откривени с трагови праисторијских насеља на локалитетима Вишевац Градиште и Ђурђева Главица, што сведочи о континуираном насељавању овог подручја кроз историју. ,Археолошка истраживања у Општини Рача, спроведена од стране међународног тима у сарадњи са „Коридорима Србије” за изградњу аутопута „Карађорђе”, открила су значајне системе праисторијских насеља и утврђења старих преко 5.000 година, датираних из бакарног, бронзаног и гвозденог доба, уз помоћ савремених метода попут ласерског скинирања, што потврђује комплексност одбрамбених система са каменим бедемима. Археолошка истраживања која су радили Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца и тим научника са Универзитета у Питсбургу, показала су да у селу Ђурђево, на локалитету „Ђурђева главица", има слојева и из периода eнеолита. Шумадија доминира по праисторијском наслеђу, а у околини Раче налазе се неки од најзначајнијих локалитета, остаци огромних бедема.На локалитету „Ђурђева главица“ изненађује количина материјала која је овде пронађена, док финоћа израде керамичких предмета из eнеолитског периода указује да је на овим просторима живела једна развијена заједница. На територији Раче је забележено више од педесет археолошких локалитета, укључујући и локалитете старчевачке културе- најстарије земљорадничке културе на нашим просторима, који се јављају измеђи седмог и шестогмиленијума пре нове ере, укључујући и локалитете већих димензија као што је локалитет у селу Борци, такође код Раче.
Референце
Спољашње везе https://www.academнцеia.edu/109060905/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA_47_
https://sveoarheologiji.com/nastavak-istrazivanja-praistorijskog-lokaliteta-durdeva-glavica-kod-kragujevca/
https://www.scribd.com/document/825858833/САОПШТЕЊЕ-ЗА-МЕДИЈЕ-АРХЕОЛОШКА-ИСТРАЖИВАЊА-РАЧА
https://www.academia.edu/109060905
Категорија:Историја Раче Категорија:Археолошка налазишта у Србији