Дугоноги мрмољак (Triturus karelinii), је репати водоземац из породице даждевњака и мрмољака (лат. Salamandridae). Сличан је великом мрмољку (Triturus cristatus), осим што је већи и робуснији. У Европи насељава источни и југоисточни део Балканског полуострва и европски део Турске. Распрострањен је од јужног Каспијског језера и Кавказа на истоку, преко Крима и северне Турске, до централне Србије на западу.
Бројност популација ове врсте је у великом опадању због уништавања станишта. У Србији је, уредбом из 1993. године, строго заштићена врста.
Године 2013, сходно новим генетским истраживањима, од врсте дугоноги мрмољак (на енглеском Southern crested newt – источни гребенасти мрмољак) издвојен је Бурешов дугоноги мрмољак (Triturus ivanbureschi), као посебна балканско-анадолска врста (на енглеском Balkan-Anatolian crested newt – балканско-анадолски гребенасти мрмољак), а 2016. од ње је издвојен анадолски дугоноги мрмољак (Triturus anatolicus), па се Бурешов дугоноги мрмољак третира као искључиво балканска врста.
Опис врсте Дугоноги мрмољак спада у комплекс врста великих мрмољака (Triturus cristatus complex). Основна боја тела је тамна, браонкаста до црна, са црним мрљама. Дуж леђа може бити присутна жута или наранџаста линија. Трбух је наранџасте боје, са ситнијим тамним пегама, грло је светло са тамним мрљама. Од врха главе до врха репа досеже дужину од 16 cm. Животни век овог водоземца у природи је 8–11 година, док у заточеништву може да живи и до 28. Храни се углавном бескичмењацима.
У хибернацији обично презимљава у периоду од септембра или октобра па до марта. У областима са топлијим зимама буди се из зимског сна већ крајем јануара или почетком фебруара.
Пари се у барама и језерима различи те величине. Парење обично почиње крајем фебруара. Мужјаци у сезони парења добију велику, назубљену кресту дуж леђа. Женка полаже јаја на лишће водене вегетације. Женке полажу 200 до 400 јаја, али специфична хромозомска аномалија доводи до прекида развића код половине положених јаја. Из јаја се излежу ларве са спољашњим шкргама, које метаморфозирају након три до четири месеца, односно до јесени.
Станиште Насељава сувоземна и водена станишта, при чему бира веће и дубље стајаће воде (сталне баре, језера) у односу на мале мрмољке. Након сезоне парења може се наћи и неколико стотина метара даље од воде, најчешће у листопадним или четинарским шумама, степама као и у зонама обрадивог земљишта.
Природни непријатељи овог водоземца су птице мочварице и рибе, али за локалне популације највећу опасност представља сеча шума и загађивање вода. Веома је осетљив на загађење воде. У Русији је била широко заступљена илегална трговина примерцима ове врсте.
Види још
Мрмољци
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Мрмољци Категорија:Угрожени таксони