„Мирашевачка земљорадничка, набављачка и продавачка задруга" основана је у првим деценијама 20.века у Мирашевцу.Задругарство у селима Поповић и Мирашевац код Раче кроз историју није било само облик економског удруживања, већ темељ опстанка сеоског домаћинства.
Развој задругарства По завршетку Првог светског рата, сељаци села Поповића и Мирашевца, основали су своју задругу под називом „Мирашевачка земљорадничка, набављачка и продавачка задруга” са седиштем у Мирашевцу. Тачно време оснивања није познато, али се зна да је основана пре 1922. године. Из правила ове задруге бр.127, која се налазе у домаћинству Боре Јанковића, види се да је Драгиша Јанковић учлањен 20. X 1922. године.
Задатак задруге Из наведених правила се такође види, да је задруга основана на уделима, а сваки задругар одговарао је онолико пута колико је износио збир средстава његовог улога. Задатак задруге је био да набавља у већој количини средства за производњу и потрошњу земљорадничких и животних намирница, све што је било потребно за живот и да их уступи на ситно својим задругарима; да прими од својих задругара земљорадничке производе и прерађевине које они сами производе; да их групише по врстама и каквоћи и да се стара о продаји истих; да прима на чување и под интерес уштеде, како својих задругара, тако и других улагача. Задругар је, како се може видети из правила, могао бити сваки пунолетан грађанин који има право да располаже својом имовином; који није под стечајем; који ужива грађанска права; није задругар друге овакве задруге; живи у селу и не бави се продајом земљорадничких или животних намирница, нити куповином ради продаје земљорадничких производа (трговци, дућанџије, механџије и др.).
Пријем и структура задруге Пријем у чланство вршио је Управни одбор задруге, на основу молбе. Потпис на молби морао се оверити од надлежне полицијске власти. Задруга је имала своје органе: управни одбор, надзорни одбор, скупштину, благајника, књиговођу и магационера. Средства задруге су била: штедни улози, зајмови, резервни фондови и др. На крају године утврђивана је добит задруге и она је давана задругарима сразмерно њиховом учешћу у куповини роба.
Гашење задруге Задруга је ликвидирана 1936. године на основу "Уредбе о ликвидацији дуговања задругара", а имовина предата Пољопривредној банци АД – задружни одсек Београд. Након Другог светског рата, 1948. формирана је сељачка радна задруга у Рачи. Овој задрузи приступило је више сељака села Поповић. После доношења законских прописа о имовинским односима и реорганизацији земљорадничких задруга, 1953. године и о пољопривредном земљишном фонду општенародне имовине, и ова задруга је расформирана.
Неке послове мештани су након гашења задруге наставили да обављају преко земљорадничке задруге у Рачи, која носи име Милана Живића, мештанина села Поповић.
Спољашњи извори: "Поповић село код Раче Крагујевачке", Радовић, Миленко, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1998.године
Референце:
Категорија:Историја Раче