Плач над снопом је традиција фестивала жетве некада уобичајена у окрузима Девон и Корнвол у Уједињеном Краљевству, на којој пољопривредни радник држи последњу шаку посеченог кукуруза и пева низ позива.
Традиција је опала након проналаска машина попут комбајна, али упркос томе опстала је до модерног доба широм Девона и Корнвола, мада у ограниченијој мери. У Девону је традиција и даље забележена као редовна на обали Ексмура 1950. године, а недавно је поново уведена на другим местима, попут Стоука, где се одржава сваке године уз летњи вашар у селу. У Корнволу је дошло до организованог оживљавања ове праксе на пет фарми 20 година након Другог светског рата од стране Друштва старог Корнвола, које и данас организује већину догађаја где се традиција практикује.
Церемонија
У делу „Прича о Корнволу“ Кенета Хамилтона Џенкина дато је следеће објашњење ове праксе:
„У то време цела жетва се морала обавити или куком или косом. Жетва је, сходно томе, често трајала недељама. Када би дошло време да се покоси последња шака кукуруза, један од жетелаца би подигао гомилу високо изнад главе и гласно повикао...:
„Имам! Имам! Имам!“ Остали би тада викали:
„Шта имаш? Шта имаш? Шта имаш?“ а одговор би био:
„Жетву! Жетву! Жетву!“ Сви су се затим придружили викању:
„Ура! Ура за жетву! Ура за господина Тог и Тог“.
Референце Категорија:Традиција