Тит Тарквиније био је један од синова последњег римског краља, Луција Тарквинија Суперба. Према Ливију и сачуваним фрагментима првог римског историчара, Фабија Пиктора, био је најстарији син позивајући се на Ливија (1.56). Према Пиктору, синови су били — редом по рођењу — Тит, Секст и Арунс.; међутим, Дионисије из Халикарнаса тврди да то није био.
Дионисије наводи да је сваки од браће био намесник у различитом граду: Тит је био намесник СигнијеТврдња да је Тит био намесник Сигније може бити спорна: Дионисије из Халикарнаса (Antiquitates Romanae 5.20.1) и Плутарх (Publicola 76.2) наводе да су Сигнију основали конзули 508. године п. н. е. Бротон (1951), . Упркос својим дужностима, Ливије и Дионисије бележе да су Тит и његов млађи брат Арунс, заједно са својим рођаком Луцијем Јунијем Брутом, отпутовали да се посаветују са Делфским пророчиштем како би краљу било протумачено једно предсказање. позивајући се на Ливија (1.56) и Дионисија из Халикарнаса (Antiquitates Romanae 6.11).
Након свргавања римске монархије, које се традиционално датира у 509. годину п. н. е., Ливије наводи да је Тит са оцем отишао у изгнанство у Цере60.. Према Дионисију, Тит је погинуо борећи се за свог оца у бици код Регилског језера позивајући се на Дионисија из Халикарнаса (Antiquitates Romanae 4.11).. Према Ливију, Тит је преживео ту битку, иако са тешким повредама. Датум битке код Ливија није јасан: сам Ливије бележи две традиције, према којима се битка може датирати у 499. или 496. годину п. н. е. позивајући се на Ливија (2.19.3–20.13; 2.21.3–4)..
Референце
Литература
Бротон, Томас Роберт Шенон , том 1. New York: American Philological Association. . .
Категорија:Етрурци