Диошвисло () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.Основни подаци и поштански број села

Географија Село се налази на јужној страни Вилањских планина, северозападно од Харкања. Суседна насеља су: Сава на северу, Марфа на југоистоку, Дравасердахељ на југу, Радфалва на југозападу и Хеђсентмартон и Бабарцселеш на северозападу.

Историја мини|лево|200п|Споменик Орманшаг Историја насеља, које се налази на источној ивици Орманшага, датира још из праисторијских времена. Полирани алати из каменог доба са спонтаних ископавања, гвоздени мач виноградарских Келта и њихово претпостављено пребивалиште у подручју које се и данас назива брдо замка, две римске гробнице ископане у унутрашњости села, римски новчићи пронађени током пољопривредних радова и доњи римски трговачки пут који пролази кроз то подручје доказују да су људи живели у овом подручју од давнина.

Стално насеље у савременом смислу, на основу досадашњих података, може се повезати са доласком Мађара на ове просторе. Клан Кан (Kaán), који је припадао племену Ботонд освајача, може се сматрати предачким кланом Источног Орманшага, а самим тим и села.

Име насеља се први пут појављује у писаном облику почетком 14. века, као посед породице која је припадала клану Кан, чије је име писано у облику ГВизлау(Vyzlau). Према документима написаним 1330. и 1332. године, замак и црква у Кеђуру су већ постојали. Четири воденице су радиле на пространом подручју, а виноградарство је било значајно на падини брда. Документ из 1191. године помиње Соморфалву, која се налази у јужном делу насеља, као део поседа Шиклош. Ови и други подаци потврђују да је село основано најкасније у деценијама након доласка Мађара, односно почетком 12. века. (Поређења ради: Радфалва (Raád) је већ 1117. године била насеље са 200-300 становника.)

Почетком 14. века, село је већ било једно од најзначајнијих насеља у том подручју. Висло (тада се писало Визлаут) је надмашио само Шиклош у плаћању папског десетка. Аутентични подаци потврђују да је на територији данашње школе и парохије већ стајао замак почетком 14. века. Рушевине племићке властелинске куће, вероватно изграђене у стилу замка, још увек су се могле пронаћи почетком 19. века. Камење из рушевина замка је такође коришћено у изградњи реформисане цркве. Међу власницима насеља морамо поменути Петера Перењија, земљопоседника Шиклоша, који је „апсорбовао“ Висло и припојио га својим територијама почетком 16. века, експроприсавши епископске и канонске земље. Од 1520. године, историја више не помиње Соморфалву и Киш-Пушу одвојено као независна насеља, иако су људи тамо живели још двеста година. Од овог времена, насеља можемо заједно рачунати као Висло.

Године 1751, ораторијум је такође био подигнут воловима. (Замак и католичка црква свеца заштитника вероватно су уништили Турци око средине 16. века.) Године 1757, Реформатска црква је отворила први аутентични матични регистар. (Матични регистар постоји од тада и у добром је стању.) Треба напоменути као посебну карактеристику да су брачни, па чак и веридбени уговори већ били забележени у матичном регистару.

У историји села средином 19. века, реформисани пастор Ференц Белевари играо је истакнуту улогу. Белевари је рођен 1801. године у Чургу и тамо је завршио основну и средњу школу. Био је студент Дебрецинског колеџа између 1816. и 1822. године. Након завршетка студија, преселио се у Шиклош, где је 3 године радио као ректор. Након што је положио пастирске испите, служио је као капелан у Филепшалу, Кишчању, Цегледу и Мохачу. Дужност пароха у Вислу преузео је 24. априла 1844. године. Лично, високообразован, стручан, вољан и способан пастор поново је постављен на чело цркве – а индиректно и села – и постао је пажљив, одлучан, али охрабрујући пастор становништву. Поред свог пастирског рада, значајну енергију је посветио и развоју села. Ференц Белевари је својом марљивом и паметном штедљивошћу значајно увећао богатство цркве и насеља. Поред својих локалних обавеза, није заборавио ни свој родни град Чурго. На иницијативу Белеварија и Јаноша Њарадија, користећи њихове донације, 1869. године основана је Учитељска школа у Чургу, којој је сам Белевари допринео са 10.000 форинти (цена 100 хектара земље у то време). Признање његовог црквеног и световног рада огледа се и у „писму захвалности“ које је генерална скупштина Капошварске реформатске епархије 1868. године упутила пастору, који је живео у Вислу 24 године, као „знак поштовања и захвалности“.A Kaposvári Ref. Egyházközösség irattára. Велики планови Ференца Белеварија укључивали су изградњу нове школе. Пастор је сам урадио планирање и организацију. На основу његових планова и под његовим надзором, зграда, која је обухватала учионицу, канцеларију и трособни стан за учитеља, завршена је 1853. године. Године 1872, последње велико имање у селу, земљиште од 720 хектара у власништву Баћањи-Штратмана, стављено је на продају. Село је – на Белеварјеву иницијативу, купило имање. Село је уписано као власник у земљишне књиге.Dr. Kecskeméthy Zoltán történelemkutató az első szövetkezetnek nevezte. Сећање на заједничко власништво данас је сачувано мермерном плочом на фасади куће горњег шумара. Активности пароха Ференца Белеварија у Вислу су безвременске. Резултати рада човека који је радио за цркву и сеоску заједницу 34 године и данас су сачувани у цркви и сеоским зградама које су изграђене или обновљене као резултат његовог упорног рада. Пастор Ференц Белевари је преминуо 15. јануара 1878. године. Сахрањен је на старом гробљу у Вислу, поред своје супруге, на тада новом гробљу које је отворио.Kivonat Priol Ödön: Diósviszló története c. monográfiából, Diósviszló, 2009.

Демографија На попису из 2011. године, 92,5% становништва се изјаснило као Мађари, 13,9% као Роми, 0,9% као Хрвати, 1,6% као Немци и 0,4% као Срби (7,5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 46,7%, калвинисти 23,4%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 15% (13,9% се није изјаснило).Диошвисло Helységnévtár

У 2022. години, 88,6% становништва се изјаснило као Мађари, 28,9% као Роми, 0,8% као Немци, 0,8% као Хрвати, 1,3% као друга националност која није домаћа (7,3% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 35,5% су били римокатолици, 16% калвинисти, 1,5% гркокатолици, 3,3% остали католици, 7,6% неконфесионално (35,8% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Диошвисло на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Барања