мини|upright=1.4|Штампани планарни преносни водови који се користе за креирање филтара у анализатору спектра од 20 GHz. Структура лево се назива филтар у облику укоснице и пример је филтра пропусника опсега. Структура десно је филтар са отвореним крајевима (стаб) и представља нископропусни филтар. Перфорирани региони изнад и испод нису преносни водови, већ електромагнетна заштита за коло. Планарни преносни водови су преносни водови са проводницима, или у неким случајевима диелектрик (изолационим) тракама, који су равни, у облику траке (микрострип линије). Користе се за повезивање компоненти на штампаним и интегрисаним колима која раде на микроталасним фреквенцијама јер се планарни тип добро уклапа у методе производње ових компоненти. Преносни водови су више од обичних веза. Код једноставних веза, ширење електромагнетног таласа дуж жице је довољно брзо да се сматра тренутним, а напони на сваком крају жице могу се сматрати идентичним. Ако је жица дужа од великог дела таласне дужине (једна десетина се често користи као правило), ове претпоставке више нису тачне и уместо тога се мора користити теорија преносних водова. Са преносним водовима, геометрија вода је прецизно контролисана (у већини случајева, попречни пресек се одржава константним дуж дужине) тако да је његово електрично понашање веома предвидљиво. На нижим фреквенцијама, ова разматрања су неопходна само за каблове који повезују различите делове опреме, али на микроталасним фреквенцијама растојање на коме теорија преносних водова постаје неопходна мери се у милиметрима. Због тога су преносни водови потребни унутар кола.

Најранији тип планарног преносног вода осмислио је током Другог светског рата Роберт М. Барет. Познат је као тракасти вод (енгл. stripline), и један је од четири главна типа у савременој употреби, заједно са микротракастим водом (енгл. microstrip), суспендованим тракастим водом и копланарним таласоводом. Сва четири типа састоје се од пара проводника (иако је у три од њих један од ових проводника раван масе). Последично, они имају доминантан мод преноса (мод је образац поља електромагнетног таласа) који је идентичан, или скоро идентичан, моду који се налази у пару жица. Други планарни типови преносних водова, као што су прорезни вод, фин-линија и линија са ликом, врше пренос дуж траке диелектрика, а таласовод интегрисан у супстрат формира диелектрични таласовод унутар супстрата са редовима стубића. Ови типови не могу да подрже исти мод као пар жица, и стога имају различита својства преноса. Многи од ових типова имају ужи пропусни опсег и генерално производе више изобличења сигнала него парови проводника. Њихове предности зависе од тачних типова који се пореде, али могу укључивати мале губитке и бољи опсег карактеристичне импедансе.

Планарни преносни водови се могу користити за конструисање компоненти, као и за њихово међусобно повезивање. На микроталасним фреквенцијама често је случај да су појединачне компоненте у колу саме по себи веће од значајног дела таласне дужине. То значи да се оне више не могу третирати као концентрисани елементи, односно третирати као да постоје у једној тачки. Концентрисане пасивне компоненте су често непрактичне на микроталасним фреквенцијама, било из овог разлога, или зато што су потребне вредности непрактично мале за производњу. Образац преносних водова може се користити за исту функцију као и ове компоненте. Читава кола, названа кола са расподељеним елементима, могу се изградити на овај начин. Метода се често користи за филтаре. Ова метода је посебно привлачна за употребу са штампаним и интегрисаним колима јер се ове структуре могу произвести истим процесима као и остатак склопа једноставним наношењем образаца на постојећи супстрат. Ово даје планарним технологијама велику економску предност у односу на друге типове, као што је коаксијални вод.

Неки аутори праве разлику између преносног вода, вода који користи пар проводника, и таласовода, вода који или уопште не користи проводнике, или користи само један проводник да ограничи талас у диелектрику. Други користе термине као синониме. Овај чланак укључује обе врсте, све док су у планарном облику. Коришћена имена су уобичајена и не указују нужно на број проводника. Термин таласовод када се користи без додатака, означава шупљу, или диелектриком испуњену, металну врсту таласовода, која није планарни облик.

Општа својства мини|РФ појачавач снаге који укључује планарне структуре кола. Појачавач лево шаље свој излаз у сет филтара планарних преносних водова у центру. Трећи блок кола десно је циркулатор за заштиту појачавача од случајних рефлексија сигнала снаге назад са антене. Планарни преносни водови су они преносни водови у којима су проводници у суштини равни. Проводници се састоје од равних трака, а обично постоји једна или више равни масе паралелних са равном површином проводника. Проводници су одвојени од равни масе, понекад са ваздухом између њих, али чешће са чврстим диелектричним материјалом. Преносни водови се такође могу конструисати у непланарним форматима као што су жице или коаксијални вод. Поред међусобног повезивања, постоји широк спектар кола која се могу имплементирати у преносним водовима. То укључује филтаре, дељитеље снаге, усмерене спрежнике, мреже за прилагођење импедансе и кола са пригушницама за испоруку преднапона активним компонентама. Главна предност планарних типова је та што се могу произвести коришћењем истих процеса који се користе за израду штампаних и интегрисаних кола, посебно кроз процес фотолитографије. Планарне технологије су стога посебно погодне за масовну производњу таквих компоненти.; Ishii, стр. 1223.

Израда елемената кола од преносних водова је најкориснија на микроталасним фреквенцијама. На нижим фреквенцијама дужа таласна дужина чини ове компоненте превише гломазним. На највишим микроталасним фреквенцијама типови планарних преносних водова су генерално превише губитачни и уместо њих се користи таласовод. Таласовод је, међутим, гломазнији и скупљи за производњу. На још вишим фреквенцијама диелектрични таласовод (као што је оптичко влакно) постаје технологија избора, али постоје доступни планарни типови диелектричних таласовода. Најшироко коришћени планарни преносни водови (било које врсте) су тракасти вод, микротракасти вод, суспендовани тракасти вод и копланарни таласовод.

Модови мини|Обрасци поља за одабране модове: А, квази-ТЕМ у микротракастом воду, Б, квази-ТЕМ у CPW (парни мод), Ц, мод прорезног вода у CPW (непарни мод). Важан параметар за преносне водове је мод преноса који се користи. Мод описује обрасце електромагнетног поља изазване геометријом преносне структуре. Могуће је да више од једног мода постоји истовремено на истој линији. Обично се предузимају кораци да се потисну сви модови осим жељеног. Али неки уређаји, као што је двомодни филтар, ослањају се на пренос више од једног мода.

ТЕМ мод Мод који се налази на обичним проводним жицама и кабловима је трансферзални електромагнетни мод (ТЕМ мод). Ово је такође доминантан мод на неким планарним преносним водовима. У ТЕМ моду, вектори јачине за електрично поље и магнетно поље су оба трансферзална (попречна) на правац кретања таласа и ортогонална један на други. Важно својство ТЕМ мода је да се може користити на ниским фреквенцијама, све до нуле (тј. једносмерне струје).; Maas, стр. 16; Becherrawy, одељак 12.7.

Још једна карактеристика ТЕМ мода је да на идеалном преносном воду (оном који испуњава Хевисајдов услов) нема промене параметара преноса линије (карактеристична импеданса и групна брзина сигнала) са фреквенцијом преноса. Због тога, идеални ТЕМ преносни водови не пате од дисперзије, облика изобличења у којем различите фреквенцијске компоненте путују различитим брзинама. Дисперзија „размазује” облик таласа (који може представљати пренету информацију) у правцу дужине линије. Сви остали модови пате од дисперзије, што поставља ограничење на пропусни опсег који се може постићи.

Квази-ТЕМ модови Неки планарни типови, посебно микротракасти водови, немају хомоген диелектрик; он је различит изнад и испод линије. Такве геометрије не могу да подрже прави ТЕМ мод; постоји нека компонента електромагнетног поља паралелна са правцем линије, иако пренос може бити скоро ТЕМ. Такав мод се назива квази-ТЕМ. У ТЕМ линији, дисконтинуитети као што су празнине и стубићи (који се користе за израду филтара и других уређаја) имају импедансу која је чисто реактивна: они могу складиштити енергију, али је не дисипирају. У већини квази-ТЕМ линија, ове структуре додатно имају отпорну компоненту импедансе. Ова отпорност је резултат зрачења из структуре и узрокује да коло буде губитачно. Исти проблем се јавља на кривинама и угловима линије. Ови проблеми се могу ублажити коришћењем материјала са високом пермитивношћу као супстрата, што узрокује да већи део таласа буде садржан у диелектрику, чинећи медијум преноса хомогенијим и мод ближим ТЕМ-у.; Das & Das, стр. 58–59; Edwards & Steer, стр. 122–123.

Трансферзални модови У шупљим металним таласоводима и оптичким таласоводима постоји неограничен број других трансферзалних модова који се могу појавити. Међутим, ТЕМ мод се не може подржати јер захтева два или више одвојених проводника за простирање. Трансферзални модови се класификују као трансферзални електрични (ТЕ, или Х модови) или трансферзални магнетни (ТМ, или Е модови) према томе да ли је, респективно, целокупно електрично поље, или целокупно магнетно поље трансферзално. Увек постоји лонгитудинална компонента једног или другог поља. Тачан мод се идентификује паром индекса који броје број таласних дужина или полуталасних дужина дуж одређених трансферзалних димензија. Ови индекси се обично пишу без сепаратора: на пример, ТЕ10. Тачна дефиниција зависи од тога да ли је таласовод правоугаони, кружни или елиптични. За таласоводне резонаторе уводи се трећи индекс у мод за полуталасне дужине у лонгитудиналном правцу.

Карактеристика ТЕ и ТМ модова је да постоји дефинисана гранична фреквенција испод које се пренос неће одвијати. Гранична фреквенција зависи од мода, а мод са најнижом граничном фреквенцијом назива се доминантни мод. Вишемодно простирање је генерално непожељно. Због тога се кола често пројектују да раде у доминантном моду на фреквенцијама испод граничне вредности следећег највишег мода. Само један мод, доминантни мод, може постојати у овом опсегу.

Неки планарни типови који су пројектовани да раде као ТЕМ уређаји такође могу подржати ТЕ и ТМ модове осим ако се не предузму кораци за њихово сузбијање. Равни масе или заштитна кућишта могу се понашати као шупљи таласоводи и простирати ове модове. Сузбијање може бити у облику краткоспајајућих вијака између равни масе или пројектовања кућишта да буде премало да подржи фреквенције тако ниске као што су оперативне фреквенције кола. Слично томе, коаксијални кабл може подржати кружне ТЕ и ТМ модове који не захтевају централни проводник за простирање, а ови модови се могу сузбити смањењем пречника кабла.; Sander & Reed, стр. 268.

Модови лонгитудиналног пресека Неке структуре преносних водова нису у стању да подрже чист ТЕ или ТМ мод, али могу подржати модове који су линеарна суперпозиција ТЕ и ТМ модова. Другим речима, они имају лонгитудиналну компоненту и електричног и магнетног поља. Такви модови се називају хибридни електромагнетни (ХЕМ) модови. Подскуп ХЕМ модова су модови лонгитудиналног пресека. Они долазе у две варијанте; електрични модови лонгитудиналног пресека (LSE) и магнетни модови лонгитудиналног пресека (LSM). LSE модови имају електрично поље које је нула у једном трансферзалном правцу, а LSM модови имају магнетно поље које је нула у једном трансферзалном правцу. LSE и LSM модови могу се јавити у планарним типовима преносних водова са нехомогеним медијумима за пренос. Структуре које нису у стању да подрже чист ТЕ или ТМ мод, ако су уопште у стању да подрже пренос, морају то нужно учинити са хибридним модом.

Други важни параметри