Музејске збирке у општини Апатин чини Етно збирка Купусина, Етно кућа Маргита, Завичајни музеј Пригревица, Музеј спорта у Апатину и Подунавско-Немачки црквени музеј Апатин.

Етно збирка Купусина Народна уметност призаказана у локалном етно музеју у којој се свакако издваја сеоски намештај у познатој „купусинској“ плавој боји.

Налази се на адреси Ади Ендреа 1 у Купусини.

Становници овог села су у недостатку прикладне старе куће у којој би представили своју етно збирку, адаптирали стан учитеља и директора старе школе. На тај начин приказана је троделна панонску кућу, тип панонске куће од три собе: девојачке-чисте собе, репрезентативна и пуна украса, у другој соби приказан је репрезентативан пример озидане паорске пећи са шпоретом, а у трећој кухињски, соби где жене владају, намешај са посуђем. Намештај, ношња и предмети сакупљени су од локалног становништва. Предмети који се налазе у збирци нађени су у Купусини. Вредност ове збирке чини сеоски намештај у познатој "купусинској" плавој боји и мађарска ношња.

Фарбани намештај је са краја XИX и почетка XX века и прикупљени предмети представљају раритет овог краја-фарбање намештаја. Најстарији предмет у збирци је комаромска шкриња из 1817. године коју је млада донела у мираз, а шкриња је лађом допремљена из мађарског града Комáром. Вредни експонати су и угаона клупа из 1864. Године, чивилук из 1880, који репрезентују тегет фазу. Међутим, на прелазу векова јавља светлија плава што се види на клупи из 1901. године. На почетку XX века шара се светлоплави намештај, или намештај са лалама.

Купусинска женска народна ношња је јединствена, са карактеристикама ношње из околине Калоче у Мађарској. Ношња се састоји од: уштиркане тврде беле блузе кратких рукава, црвеног прслука, сукње звонастог облика и свилене кецеље. Сукња се састоји од шест делова: две доње уске сукње са чипком, преко њих се облаче три уштиркане наборане сукње и горња сукња од кашмира. Број сукања зависи од материјалног стања породице. Што је породица била богатија то су жене имале више сукања. Преко сукње се веже свилена кецеља која је код младих жена лила или плаве боје, а код старијих је она тамнијих боја. На глави, девојке су носиле машну букор, која се састоји од 7-9 везаних свилених трака, али међу њима не сме бити жута трака. Жуте боје уопште нема у ношњи, па чак ни накит није смео бити жут. Раније су удате жене носиле капу фићулу, јер је постојао обичај да јер жена није смела показивати косу. Удате жене су носиле и бисере око врата док им се не роди прво дете. Ципеле су код свих биле црне.

На зидовима куће могу се видети старе фотографије ношњи. Осим фотографија зидови су украшени светим сликама са написима на немачкомјезику, јер су у село долазили путујући трговци који су јефтиније продавали робу.

Етно кућа Маргита У Апатину се налази стара грађанска кућа која је грађена 1927–1929 године, на адреси Пригревачки пут 16.

Сазидана је од чувене апатинске „клингер“ цигле која је у то време била доступна само имућнијим фамилијама, а од те цигле су изграђени и многи објекти у Бечу и Будимпешти. Кућа је сачувана у аутентичном стилу, као да се ништа није променило од времена када је изграђена. Просторије у стамбеном делу куће су опремљене оригиналним намештајем са почетка 20. века, уникатним каљавим пећима у свакој просторији, које су и данас у функцији. Просторије у стамбеном делу куће су окречене и ручно ваљком моловане. Ту је, такође, и и оригинално купатило са кадом у виду базена која се пунила водом из великог бојлера монтираног на тучану пећицу помоћу које се загревала вода. Пространо ограђено двориште обилује бројним експонатима који потичу из XIX века, па боравак у овом амбијенту посетиоце враћа у давна времена. Кућа је била власништво породице која се бавила занатском делатношћу, производњом природног сирћета, за подручје северне Бачке, а и шире.

Дворишни простор се може користити за одржавање културно-уметничких програма, ликовних и песничких колонија као и целодневна дружења. У дворишном делу је зграда која је изграђена 1875. у чујем склопу се налази једна већа просторија која је предвиђена за боравак већег броја посетлиаца, а у истој су изложене бројне старе фотографије, исправе, документа, дипломе, и слично без којих амбијент етно-куће не би био потпун. Такође, може се видети и стара столарска радионица са мноштвом ручних алата и опреме из периода рада.

Овај објекат био је у власништву породице која се у то време бавила производњом природног сирћета које је налазило своје купце на подручју северне Бачке, а и много шире.

Завичајни музеј Пригревица Завичани музеј са експонатима из Лике и Баније, смештен је у просторијама Дома културе. Представља историјско, етнолошко и социолошко обележје материјалне и духовне културе Крајишника. Збирку чине разни предмети за кућне потребе и послове, за занатске делатности, за пољске послове, примерци оружја, тамбурице, те делови мушке и женске одеће.

Музеј је резултат вишедеценијског ентузијазма, сеоског библиотекара Момчила Тодорића. Данас о музеју брине Момчилов син Никола који истиче да међу бројним експонатима, посебну пажњу привлаче предмети занатске делатности. Међу еспонатима налази се и ћирилична писаћа машина, фотографије Бранка Ћопића који је у селу био редовни гост.

Музеј се налази на адреси Краља Петра Првог, Пригревица.

Музеј спорта у Апатину Музеј спорта је свечано отворен 8. новембра 2008, на Дан просветних радника, у коме ће се кроз експонате направити ретроспектива спорта у овом граду за последњих 80 година. Чланови руководства Управног одбора Спортског савеза општине Апатин, на челу са дугогодишњим председником Петром Бурсаћем, имају чиме да се диче. У некадашњем Дому омладине, где се сада налази Спортски савез, отворен је Музеј спорта. У изложбеном простору који из дана у дан бележи све већи број посетилаца представљени су многобројни значајни и драгоцени документи, са бројним фото-илустрацијама.

Подунавско-Немачки црквени музеј Апатин Вредни експонати немачко-католичких цркви прикупљени су из целе Бачке. Најстарија књига потиче из 1550. године а грађа је таква да је се не би постидели ни многи светски музеји.

Музеј поседује једну од највећих збирки обредних предмета и сакралних уметничких дела у региону, као и уникатну колекцију црквеног текстила. У библиотеци Музеја данас се налази преко 60 хиљада докумената, примерака периодике, рукописа и књига, од којих неке датирају из 16. века. Око три хиљаде књига у збирци могу се сматрати библиографским раритетима. Музеј такође чува комплетне архиве десет некадашњих немачких општина, као и вредан природњачки, етнолошки и историјски материјал. Многи од ових предмета су спашени од уништења из рушевних и запуштених цркава у местима широм Бачке.

Мисија музеја је чување и промоција културно-историјске заоставштине Немаца у овом делу Европе, едукација о историји и значају немачке заједнице за ово подручје, али и подстицање међунационалног упознавања, као и међуетничког и интеррелигијског разумевања. Музеј за циљ има промоцију изузетно богатог мултикултуралног наслеђа Апатина, Војводине и Србије, са чиме настоји упознати своје посетиоце.

Музејом руководи Немачко удружење “Адам Беренц” из Апатина.

Музеј је смештен у римокатоличку цркву “Срца Исусовог” и оближњу жупну кућу.

Црква је изграђена у псеудороманичком стилу, између 1931. и 1933. године. Највећа је црква изграђена на подручју Бачке између два светска рата. Пројектант је био бечки архитекта Бруно Бухвисер, а извођач радова апатински неимар Никола Шефер. Цркву карактеришу два торња висока 38 метара. Због избијања Другог светског рата, радови на унутрашњој декорацији су прекинути, па је црква у неким елементима остала недовршена. Рестаурација је обављена 2001. године, да би непосредно затим удар грома оштетио један од торњева.

Црква је део јединствене културно-историјске целине, коју чине још и Доње гробље, као и жупна кућа. Апатинско Доње гробље представља једино потпуно сачувано немачко гробље у Србији.

Рефераенце

Категорија:Музеји у Србији Категорија:Културно наслеђе у Србији Категорија:Грађевине у Апатину Категорија:Култура у Апатину