мини|upright|Три учеснице такмичења лепоте са фигурама пешчаног сата

Фигура пешчаног сата је један од четири традиционална облика женског тела које описује модна индустрија; остали облици су правоугаоник, обрнути троугао и кашика (или крушка). Облик пешчаног сата дефинише се телесним мерама жене — обимом груди, струка и кукова. За овај облик су типични шири обим груди, узак струк и широки кукови, при чему су мере кукова приближно сличне мери груди. Назив потиче од сличности са пешчаним сатом, јер су горња и доња половина шире и приближно једнаке, док је средина ужа, што даје укупни облик „широко—уско—широко”.

Показано је да се жене са израженом фигуром пешчаног сата чешће доживљавају као привлачније, што може стварати притисак на жене чији се облици тела разликују да настоје да постигну такав изглед. То може довести до незадовољства сопственим телом, што код (често младих) жена широм света може допринети развоју поремећаја исхране.

Структура мини|upright|Облик тела је назван по сличности са пешчаним сатом Такозвана „гинекоидна” карлица је ниска и широка и има широк стидни лук. Овај облик се често сматра повољним за порођај, јер може олакшати вагинално рађање. Више жене ређе имају гинекоидни облик карлице. Утврђене су и етничке разлике: жене источне Азије у просеку чешће имају гинекоидни облик карлице него белкиње.

Еволуција облика женског тела Неки научници су предложили да је еволутивни разлог за облике женског тела делимично повезан са сексуалном селекцијом. Полно-типични облици тела (мушкарчев мишићав стас и женска фигура пешчаног сата) тумаче се као исход еволутивне адаптације за репродуктивну успешност, јер могу преносити информације о квалитету гена, здрављу и плодности, што су важни елементи у избору партнера.

Антрополошкиња Холи Дансворт критиковала је уобичајену претпоставку да су женски облици тела еволуирали искључиво из наведених разлога. Она наводи да, иако полни диморфизам може делимично објаснити разлике у облицима тела, оне вероватно одражавају и прилагођавања у вези са репродукцијом и кретањем. Једна студија је указала да се током трудноће тело мења тако да може да носи бебу, па је могуће да је еволуција фаворизовала наслаге масти у глутеалној регији и на бутинама ради стабилности тела.

Систематски преглед више студија је установио да су старост и пол фактори који су најјаче повезани са односом струка и кукова (WHR). Аутори су навели да нема довољно доказа да је низак WHR знак бољег здравља, плодности или веће репродуктивне успешности. Истраживачи су сумирали налазе, истичући да је WHR снажна мера повезана са бројним физичким и физиолошким карактеристикама, али да вероватно није „магичан” показатељ како се често представља.

Подаци из периода 1996–2005 указали су да су жене са већим (> 0,5) односом струка и висине имале већи ризик од превремене смрти и значајних здравствених проблема.

Облик тела и хормони Полни хормони могу утицати на расподелу масног ткива и облик тела. Естроген смањује нагомилавање масти у пределу трбуха и подстиче раст масног ткива у доњем делу тела.

Естроген такође може проширити унутрашњу структуру карлице (дајући „гинекоидни” облик), док хормон релаксин доприноси опуштању мишића и тетива карлице, што може довести до већег ширења карлице и повећане покретљивости, као и до појаве познате као „размак између бутина”.

Код жена, високи нивои естрогена повезују се са ширином карлице, док се ниски нивои естрогена повезују са већим обимом струка. Тежим женама се, у просеку, приписују нижи нивои естрогена и виши нивои андрогена.

Историја мини|десно|upright|Поглед отпозади на нагу жену са широким куковима и израженом задњицом, особинама које се често повезују са фигуром пешчаног сата Идеал фигуре пешчаног сата документован је у различитим културама. У старогрчкој и староегипатској уметности, скулптуре жена често приказују уске струкове и широке кукове, док су у индијској и афричкој уметности односи струка и кукова на статуама често још израженији. У једној традиционалној песми народа Бамана (област доњег тока реке Нигер), идеална млада жена описује се као пуних груди, истакнуте задњице и витког струка.

У Европи, прве представе заиста „модерно” одевених жена појављују се у 14. веку. Између 14. и 16. века у северној Европи, заобљени трбух је сматран пожељним, док је остатак фигуре углавном био танак; то је уочљиво на актовима из тог периода. На приказима у одећи, трбух је често био видљив испод масе набраних, широких тканина, па је као једини јасни анатомски показатељ у актовима временом добијао наглашеније размере, док је остатак тела био де-наглашен. Сличан тренд постојао је и у јужној Европи у доба ренесансе.

На актовима из 17. века, попут оних које је сликао Рубенс, жене делују изразито пуначко. Међутим, ближи увид указује да су многе од приказаних жена имале релативно „нормалне” пропорције, док је Рубенс наглашавао мекоћу ткива кроз наборе и обилније сенчење. То се може повезати са модом тог доба: дугачком, цилиндричном, корсетом стегнутом хаљином са таласастим сатенским акцентима, што је давало тубуларну силуету уз наглашене наборе.

Иако је корсет остао модеран и у 18. веку, временом је постао краћи и коничнији, па је више наглашавао струк. Истовремено је подизао и раздвајао груди, за разлику од корсета из 17. века који су груди често сабијали и умањивали. Због тога прикази актова у 18. веку често имају веома узак струк и високо постављене, јасно истакнуте груди, као да је корсет „невидљив”. Пример таквог естетског идеала је La maja desnuda.

У 19. веку се у великој мери одржао идеал из 18. века. То се може видети у делима савремених уметника, укључујући академске сликаре као што су Кабанел, Енгр и Буге́ро, као и импресионисте као што су Дега, Реноар и Тулуз-Лотрек. Почетком 20. века, пораст интересовања за атлетику довео је до значајног „стањивања” идеала женске фигуре, што је кулминирало флапер изгледом током 1920-их.

Од 1920-их надаље, укупна силуета идеалног женског тела постајала је знатно виткија. Дошло је до израженог „равнања” фигуре и тежње ка млађем, младоликом естетском идеалу.

Корсети мини|Скица жене која носи корсет за фигуру пешчаног сата Средином и крајем 19. века, током викторијанског доба, коришћен је „корсет пешчаног сата” како би се нагласила фигура пешчаног сата, која је постала популарна и сматрана идеалом. Корсет је стезао струк компресијом и силом смањивао његов обим, омогућавајући да и жене са равнијом фигуром визуелно добију облик пешчаног сата. Дизајн оваквих корсета мењао се кроз историју, али су основна намера и принцип остали слични — сужавање струка ради постизања односа у коме су груди и кукови приближно сличних мера, а струк знатно ужи.

Иако су корсети могли да измене изглед тела, дуготрајно ношење је могло бити штетно. Историјски покушаји да се струк трајно „обликује” корсетом могли су оставити последице на скелет, укључујући деформације ребара и померања кичме.

Женска мода Повратак силуети пешчаног сата у моди повезује се са променама друштвених улога жена и већом контролом над личним изгледом у односу на раније периоде. У 1960-им, део жена је истицао ослобађање кроз мини-сукње; током 1970-их се појавила боемска мода, а у 1980-им је део борбе за једнакост на радном месту довео до избора одеће која мање наглашава тело.

Савремени трендови Фигура пешчаног сата је један од најпознатијих „класичних” облика тела у контексту модне индустрије. На пример, Кристијан Диор је дизајнирао одећу имајући у виду управо овај облик тела. Дизајнери настављају да креирају одећу која „прати” ову силуету, иако се облици тела савремених жена мењају и постају разноврснији услед промена животног стила и исхране. Како се одећа великих величина више укључује у модну индустрију, силуета пешчаног сата често утиче на кројеве и дизајн такве одеће. Модели у сегменту одеће великих величина неретко задржавају пожељну силуету пешчаног сата, мада у ширим пропорцијама него што је типично у „стандардним” величинама. Истраживање у Великој Британији (Универзитетски колеџ у Лондону и Лондонски колеџ моде) навело је да је мање од 10% жена имало облик пешчаног сата. Упркос томе, уска линија струка остаје доминантан мотив у модним решењима, укључујући и сегмент одеће великих величина.

Истраживања мини|upright|Пин-ап фотографија Шиле Рајан Истраживања указују да мушкарци често исказују изражену склоност ка женама са фигуром пешчаног сата. Поједине студије су закључиле да се овај облик тела може процењивати као привлачнији чак и од величине груди или појединих црта лица, при чему су однос кукова и струка и облик струка били кључни елементи у процени привлачности. Научници су у тим радовима као „најпожељнији” наводили однос струка и кукова од 0,7 (струк који износи 70% обима кукова). Као јавни примери жена које се често наводе у том контексту помињане су Мерилин Монро, Џесика Алба и Алесандра Амброзио. У једном од навода је изнета претпоставка да однос 0,7 може сигнализирати плодност.

Једна студија је навела да је само око 8% жена имало тип фигуре пешчаног сата који се повезује са „курвастим” филмским звездама 1950-их, као што је Софија Лорен. У анализи 6.000 облика тела, 46% је описано као правоугаони облик (струк мањи од девет инча у односу на кукове или груди), нешто више од 20% као „кашика” (облик крушке; кукови за два инча или више већи од груди), док је готово 14% описано као „обрнути троугао” (груди за три инча или више веће од кукова).

Види још Гинекоидна расподела масти

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Облик тела Категорија:Женска лепота Категорија:Феминизам и здравље Категорија:Метафоре које се односе на предмете