мини|усправно|десно|Штајнбајсовa железница у западној Босни, или Шипадовa железница у Југославији

Штајнбајс-Шипадове пруге су биле мрежа шумских железницa уског колосека од 760 у западном делу данашње Босне и Херцеговине.Ускотрачне (76 центиметара) железнице бивше Југославије, Приступљено 29. 1. 2026. Коришћене су за експлоатацију шумских ресурса и за превоз путника. Изграђене су током аустроугарске управе у Босни и Херцеговини. Главна железничка пруга била је на рути Приједор–Срнетица–Книн дужине 230, са огранком Срнетица–Јајце дужине 107.

Железничка опрема је произведена у Немачкој. Читава железница је имала око 400 шумских колосека са 33 локомотиве, око 500 теретних и 60 путничких вагона, 18 дрвених тендера за воду и потребне радионице за одржавање локомотива и колосека.

Изградња железнице мини|Свечани воз поводом отварања деонице Јајце–Срнетица Крајем 19. века, у планинама Босне и Херцеговине почела је велика експлоатација шумских ресурса. Бенjамин Калај, аустроугарски министар финансија, задужен за управу Босном и Херцеговином, успео је да уз помоћ кредита и концесија привуче значајан број инвеститора, са циљем ефикасније експлоатације. Око реке Сане, експлоатацију је организовао баварски индустријалац Ото фон Штајнбајс.Зграда старе железничке станице у Санском Мосту - Комисија за очување националних споменика Боснe и Херцеговинe , Приступљено 29. 1. 2026. Он је 1892. године закључио уговор са владом у Сарајевуу на период од 20 година, а уговором из 1899. године његова концесија је продужена за још 10 година.

мини|усправно|лево|Шипадова пруга код Оштреља Штајнбајс и други инвеститори изградили су мрежу шумских железница која је, пред крај аустроугарске владавине, крајем 1916. године, на подручју данашње Босне и Херцеговине, била дуга око .

Изградња Штајнбајс железнице почела је 20. марта 1902. године, на релацији од Книна до Оштреља, дугој 102. Следеће године, железница је продужена до Срнетице. Током 1905. године изграђен је крак за Горњи Рибник, дуг 62, и крак дуг 57 према Чардаку (почетак железничке пруге за Јајце). Године 1910. уведен је поштански вагон на релацији Книн–Оштрељ. Железницу за Приједор отворио је Штајнбајс 21. маја 1913. године.

Због растућег страха од уласка Италијана у рат и могућности губитка јадранске обале, врховни командант аустроугарских снага у Босни наредио је повезивање железнице Штајнбајс са железницама Босне и Херцеговине. Стога је железница продужена од Чардака (сада као војна железница), а цела деоница Срнетица–Јајце пуштена је у саобраћај 10. јануара 1916. године. За потребе ове железнице изграђена је још једна зграда железничке станице у приградском делу Јајца, касније позната као станица Шипад. Изградњом ове зграде Јајце је добило две одвојене железничке станице.

Југославија Версајским мировним споразумом из 1920. године и распадом Аустроугарске, Штајнбајсов концерн је постао власништво новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и преименовано у Шипад (Шумско индустријско привредно акционарско друштво). До краја 1930-их, Шипад је био међу највећим компанијама у дрвној индустрији у Европи. Његово седиште је било у Оштрељу. Експлоатација шуме довела је до стварања и развоја неколико насеља, свако са неколико стотина (или хиљада) становника.

мини|усправно|лево|Парна локомотива, произведена у фабрици Krauss&Co у Линцу, у Аустрији, серијски број 1190/1920. Ознака осовине Bt-n2. Коришћена је у оквиру фабрике Rössemann & Kühnemann у Бечу. У Босни и Херцеговини је саобраћала за потребе електрохемијске индустрије „Електробосна“ у Јајцу У Босни и Херцеговини саобраћала је за потребе електрохемијске индустрије „Електробосна“ у Јајцу и на Штаjнбаjс-Шипадовoвj прузи. Позната је као "Малa Партизанka". Други светски рат Након окупације Југославије у Априлски рат 1941. године, Штајнбајс-Шипадовa железница, заједно са другим босанскохерцеговачким железницама, пребачена је у Хрватске државне железнице (ХДЖ). Деоница Книн–Дрвар налазила се у италијанској зони утицаја и њоме је управљала италијанска војска. Током рата, железница је неколико пута била под партизанском контролом и функционисала је као партизанска железница:Душан Лукач: Устанак у Босанској Крајини - ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД, РАТНА ПРОШЛОСТ НАШЕГ НАРОДА, КЊИГА ОСАМДЕСЕТ ДРУГА - Београд 1967., Приступљено 29. 1. 2026. током устанка, током Бихаћке Републике током периода АВНОЈ-аПарна локомотива, део изложбе у Музеју Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу - Комисија за очување националних споменика Боснe и Херцеговинe, Приступљено 29. 1. 2026. У периоду септембар–новембар 1944. године, поново је обновљена, у дужини од 368 км и 213 км шумског пута. Овог пута, дуж железнице је положено 250 км путних и телефонских линија. У то време, преко 1.500 људи је већ било запослено на железници.Јово Дошен: ПАРТИЗАНСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ - Општински одбор СУБНОР-а, 1974 - ПЕТРОВАЦ У НОБ, књига 6, Приступљено 29. 1. 2026. Гашење Временом je шумарство све више улагало у путне комуникације и друмски транспорт, те су постепено неке деонице Шипад-ових железничких пруга престале са радом. 1. јуна 1969. године саобраћај је обустављен на деоници Срнетица–Шипово, а 1. јуна 1975. године и на највећем делу железнице, од Приједора до Дрвара. Последња деоница од Дрвара до Личке Калдрме затворена је 28. маја 1978. године, када се железнички саобраћај у Југославији скоро у потпуности одвијао на пругама стандардног колосека.

Национални споменик Босне и Херцеговине Неколико зграда и локомотива проглашено је националним споменицима Босне и Херцеговине. Зграда железничке секције у Приједору Зграда железничке станице Шипад у Јајцу Стара зграда железничке станице у Санскoм МостуНационални споменици Босне и Херцеговине - Комисија за националне споменике - 4. Фебруaр 2026. Зграда железничке станице у Језеру Титов воз на Оштрељу Парна локомотива у Јајцу

Референце

Литература

Февзија Ајдин, Хисторија жељезница у Босни и Херцеговини, Национална универзитетска библиотека Босне и Херцеговине, Сарајево, 2006. Џевад Јузбашић, Изградња жељезница у Босни и Херцеговини у свјетлу аустроугарске политике од окупације до краја Калајовог доба. Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Сарајево, 1974.

Спољашње везе

Штајнбајс пруге

Категорија:Историја Книна Категорија:Историја Дрвара Категорија:Историја Босанског Петровца Категорија:Општина Источни Дрвар Категорија:Историја Санског Моста Категорија:Историја Приједора Категорија:Историја Јајца Категорија:Историја саобраћаја