Џанг Ђингшенг (20. фебруар 1888 — 18. јун 1970) био је кинески филозоф и сексолог. Рођен као Џанг Ђијанглију у трговачкој породици у округу Раопинг у источном Гуангдунгу (Кантону), Џанг је похађао Војну основну школу Вампоа (Хуангпу), где је постао милитантни присталица револуционара Тунгменгхуеја. Након што је избачен из Вампоа школе, састао се са вођом Тунгменгхуеја Сун Јат Сеном и уписао Царски универзитет у Пекингу. Постао је ентузијастични заговорник европских идеја социјалдарвинизма, научног расизма и еугенике, променивши своје лично име у Ђингшенг („такмичење за опстанак”). Био је активни члан пекиншке ћелије Тунгменгхуеја заједно са Вангом Ђингвејем, али је одбио политичку функцију након револуције 1911. године, одабравши уместо тога студије у Француској.
Џанг је докторирао на Универзитету у Лиону 1919. године са тезом о Жан-Жаку Русоу, једној од његових главних филозофских инспирација. На препоруку Цаја Јуенпеја, постао је професор на Пекиншком универзитету убрзо по повратку у Кину 1920. године. Током раних 1920-их, написао је две књиге залажући се за друштво организовано око принципа естетике. Године 1926. објавио је Сексуалне историје, сексолошки текст заснован на причама о сексуалним сусретима које је прикупио од јавности. Већи део кинеских медија и академске заједнице га је исмевао због књиге, а у жутој штампи често су га називали подругљивим надимком „Др Секс” (). Због популарности књиге направљен је велики број неовлашћених порнографских наставака, што је довело до забуне око тога које су књиге Џангово оригинално дело. Напустио је наставу и настанио се у Шангају убрзо након објављивања Сексуалних историја. У Шангају је основао „Књижару лепоте”, која је објављивала текстове о сексуалном образовању и преводе европске књижевности и филозофије, и уређивао месечни часопис под називом Нова култура. Године 1929. вратио се у Француску да ради као преводилац након што су његови пословни напори у Шангају пропали. Четири године касније, вратио се у свој родни округ Раопинг и радио у локалној политици и образовању у релативној анонимности. Био је прогањан од стране Црвене гарде током Културне револуције и умро је у заточеништву 1970. године.
Слободно инспирисан Хевлоком Елисом, Џангова сексуална мисао усредсређена је на апсорпцију телесних течности произведених током секса, што је сматрао важним за сексуално задовољство и виталност потомства. Његови политички списи оцртавали су утопијску „Нову Кину” која би управљала друштвом према естетици и сентименталности. Ова „естетска држава” би увела национални програм еугенике како би решила оно што је он перципирао као слабости кинеске расе. Иако је уживао кратак период академског престижа због својих дела раних 1920-их, скандал око Сексуалних историја уништио је његову професионалну репутацију, те је постао изопштен из академске заједнице. Постхумна научна мишљења о њему и његовом раду крећу се од одбацивања до велике подршке. Његов син Џанг Чао, локални званичник у Раопингу, прикупио је његова дела и радио на промовисању његовог наслеђа током 1980-их. Његов бивши дом је обновила окружна влада 2004. године и претворила га у Парк др Џанга Ђингшенга. Збирке његових списа почеле су да се објављују током 1980-их, али потпуно поновно објављивање Сексуалних историја није урађено све до 2005. године, вероватно због закона о опсцености.
Рани живот и образовање Дана 20. фебруара 1888. године, Џанг Ђијанглију () рођен је у селу Даронгпу, град Фубин, у округу Раопинг, руралном округу у источном Гуангдунгу. Био је треће дете имућне трговачке породице. Пре него што су се настанили у руралном Гуангдунгу, његов отац Џанг Џихе и деда Џанг Сјангжуо били су богати трговци из дијаспоре активни у Малезији, Вијетнаму и Сингапуру. Џангов отац је узео конкубину када је Џанг био млад, што је изазвало велике поделе и сукобе у његовој породици. Током Ћинг периода, поседовање конкубина било је уобичајено средство за показивање богатства.
Џанг је прво похађао традиционалну приватну основну школу у оближњем селу, где му је учитељ дао име Гунгши (), изведено из дела древног филозофа Ли Сија. Године 1903. похађао је основну школу бр. 1 у западном стилу у Раопингу, а 1904. преселио се у оближњи Шантоу да би учио у средњој школи Тунгвен.
Године 1907. Џанг је примљен у Војну основну школу Вампоа (претечу Војне академије Вампоа), покрајинску војну академију која је недавно основана као део програма војне модернизације династије Ћинг. Вампоа је захтевала учење страног језика, а Џанговој групи је насумично додељен француски језик. Постао је присталица револуционарне организације Тунгменгхуеј кроз њене новине Мин Бао (), које су заузимале социјалистички, антидржавни став, инспирисан разним европским филозофима. Међу главним идеолошким инспирацијама часописа био је Жан-Жак Русо, француски филозоф из доба просветитељства кога је у својим коломнама снажно заговарао Ванг Ђингвеј због његовог наглашавања друштвеног уговора и природних права. Заменик директора Вампоа школе, члан Тунгменгхуеја Џао Шенг, повезао је Џанга са својим револуционарним контактима.
Факултетско образовање Џанг је одбијен за државну стипендију за студирање у иностранству и постајао је све бунтовнији према академији. Одсекао је своју кику (фризуру коју је налагала Ћинг влада) и заговарао да и други другови из разреда учине исто. Изреволтиран школском мензом, за коју је тврдио да кажњава оне који спорије једу, организовао је протест са једним другом из разреда. Након што су обојица суспендовани на годину дана, прихватили су Џаоов савет и отпутовали у Сингапур да се састану са вођом Тунгменгхуеја, Сун Јат Сеном. Сун и револуционар Ху Ханмин саветовали су Џанга да се врати у Кину, упише војни колеџ и инфилтрира се у Нову армију династије Ћинг.
Џанг се вратио 1910. године, тражећи да настави академске студије. Његов отац му је то дозволио тек након што је Џанг прихватио уговорени брак са неписменом петнаестогодишњом девојком по имену Сју Чунђијанг. Касније је у својим мемоарима написао да је то био главни разлог његове подршке слободи брака и сексуалном образовању. Презирући тај савез, побегао је од породице шест месеци касније. Почео је да студира на француском језуитском универзитету Аурора у Шангају, касније прешавши у француску учитељску школу у Пекингу, а затим на Царски универзитет у Пекингу.
Током студија, Џанг се упознао са теоријом социјалдарвинизма, чији ће постати снажан заговорник. Инспирисан тиме, променио је своје лично име у Ђингшенг (). Свој први сусрет са сексологијом имао је отприлике у то време преко дела Карла Хајнриха Штраца Die Rassenschönheit des Weibes („Расна лепота жене”), које је садржало стотине актова и еротских фотографија младих девојака и жена из различитих земаља уз антрополошке коментаре који су заговарали да германске жене имају „идеалне пропорције”. Упознат са теоријама научног расизма, Џанг је постао уверен да кинеска раса пати од патолошке андрогиније — онога што је Штрац описао као „феминизиране мушкарце” и „маскулинизиране жене” — што се могло решити само еугеником.
Револуционарна активност и студије у иностранству Џанг је постао активан у ћелији Тунгменгхуеја у Тјенђину и Пекингу, где се зближио са Вангом Ђингвејем и његовом вереницом Чен Биђун, заједно са другим истакнутим револуционарима као што су Ву Џихвеј и Џанг Ђи. Након што је Ванг ухапшен у неуспешном покушају атентата на принца регента Цаифенга, Џанг је прикупљао новац за планирано бекство из затвора. Џанг је дипломирао 1911. године, непосредно пре избијања Синхајске револуције, у којој је Тунгменгхуеј збацио династију Ћинг и успоставио Републику Кину. Следеће године, Сун Јат Сен га је именовао да служи под Вангом као званичник на конференцији Север-Југ, мировној конференцији у Шангају са водећим генералом Беијанг армије, Јуаном Шикајем. Џанг је у својим мемоарима касније написао да нико од фигура укључених у мировне преговоре „није разумео каква је створење републиканизам”, кривећи то за наступајући режим Јуана Шикаја и пад у еру господара рата током наредних година.
мини|десно|Џангова докторска диплома са Универзитета у Лиону, 1919.
Џанг је одбио намештење у републиканској влади, одлучивши уместо тога да учествује као један од првих двадесет пет студената које је спонзорисао Куоминтанг (наследничка партија Тунгменгхуеја) да путују у иностранство ради наставка образовања. Његово учешће у студијском програму вероватно је било резултат заговарања колеге револуционара Цаја Јуенпеја.
Џанг се првобитно уписао на Универзитет у Паризу. Покушао је да студира медицину и спољне послове, али се на крају специјализовао за социјалну филозофију. Филозофски факултет универзитета доделио му је диплому из филозофије 1914. године. Због избијања Првог светског рата и претње коју је немачка војска представљала Паризу, преселио се на југ Француске да настави студије филозофије на Универзитету у Лиону. Даље је проучавао дело Русоа и социолога Емила Диркема. Очаран Русоом, Џанг је написао своју докторску тезу о Русоовој педагогији, са педагогом Шарлом Шабоом као ментором. Џанг је докторирао у априлу 1919. Од двадесет пет чланова његове групе страних студената, само су Џанг и Тан Сјихунг добили докторске дипломе. Џанг је председавао групом кинеских студената док је био у Француској и учествовао у оснивању Кинеско-француског образовног удружења, које је промовисало образовање у иностранству и програме рада и студирања за кинеске академике. Организовао је подршку за кинеске раднике регрутоване да раде у Француској током рата.
Академска каријера Године 1920. Џанг се вратио у Кину и постао директор средње школе Ђиншан у Гуангдунгу на препоруку политичара из Чаоџоуа, Цоу Луа. На пријављену иритацију власника школе, заменио је многе наставнике и покренуо неколико реформи, попут увођења заједничког образовања, часова физичког васпитања и наставе енглеског језика уз напуштање учења напамет. Састао се са господаром рата Гуангдунга Ченом Ђунгмингом како би заговарао регионално увођење контроле рађања, што је одбијено. Џанг је тврдио да га је Чен назвао „ментално поремећеним” када је изнео предлог. Био је приморан да поднесе оставку након годину дана и напустио је Гуангдунг, плашећи се политичког прогона од стране Чена. Цај Јуенпеј, канцелар Пекиншког универзитета, понудио је Џангу позицију професора филозофије, коју је он прихватио.
мини|управно|Са лева на десно: Ху Ши, Маргарет Сангер и Џанг.
На Пекиншком универзитету, Џанг је био под снажним утицајем политичких и друштвених филозофија Покрета 4. мај, делећи уверење да се кинеска слабост према страним силама мора превазићи масовном политичком акцијом и образовањем. Био је популаран професор на универзитету, држећи предавања о естетици, логици, француском језику, историји европске филозофије и „истраживању обичаја” (), које је комбиновало антропологију, етнологију, социологију и фолклористику. Писао је чланке за публикације Покрета 4. мај. Године 1923. оженио се апсолвенткињом Пекиншког универзитета по имену Чу Сунгсјуе, али се развео од ње неколико година касније након бурног брака.
Џанг се зближио са неколико других чланова факултета у Пекингу, укључујући своје старе другове из Тунгменгхуеја, Ву Џихвеја и Џанга Ђија, као и библиотекара и активисту Ли Даџаоа. Џанг и писац Ху Ши служили су као преводиоци активисткињи за контролу рађања Маргарет Сангер током њене посете Пекингу 1922. године. Убрзо након тога, Џанг је покушао да организује посету Алберта Ајнштајна, који је ипак одлучио да проведе време у Јапану.
Прве књиге