Киштотфалу

Киштотфалу () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.Основни подаци и поштански број села

Географија Село се налази на северној страни планине Вилањи, западно од Вокања. Насеље је доступно друмом само преко Вокања, на споредном путу 57 114 који се одваја од пута 5711.

До њега се може такође доћи возом на железничкој линији (Печуј–) Вилањи–Мађарбољ. Аутобуско стајалиште Киштотфалу налази се на источној ивици унутрашњег простора, непосредно поред железничког прелаза прилазног пута који води ка селу.

Историја Пре доласка Мађара насеље и област је била у саставу великог моравског царства, које се распало са појавом освајача. У близини насеља, почетком прошлог миленијума, насеље је било стражарско насеље римске XXII легије, пошто је римски ратни пут водио близу насеља. У записима из двадесетог века се налази да је приликом ископавања темеља са дубине од шездесетак сантиметара пронађена велика количина црне спаљене глинене керамике са остацима људских костију, нешто новчића, које су користили војници XXII римске легије. Тај новац је приказивао римског цара Марка Аурелија. Аурелије је владао у периоду између 160. и 180. године и водио рат око 170. године против Јазига који су живели између Дунава и Тисе. Лако је претпоставити да су овде боравили и сахрањивани римски војници који су учествовали у бици. Из усменог предања и писаних записа знамо да су Киштотфалу основали Мађари освајачи. Број оснивачких мађарских породица које су преузеле државу могао је бити 4-5, којима су се придружиле две породице словенског порекла. Населили су се у винограду Бурок, где је било доста паше и воде. У почетку су живели у шаторима, затим су им дрво и трска постали омиљени грађевински материјал.Кратка историја Киштотфалуа

Само место је стварано и обнављано четири пута: Абрахамтотја (896-1546.) Насеље се и данас налази на ливади Бурок, у Теглаши дилеу. Било је насељено седам породица. Насеље које припада опатији Тринитас, кметови опатије су се бавили земљорадњом и сточарством. На овом месту су доживели најезду Татара, мохачку катастрофу, а овде су се упознали са реформацијом. Након |турског заузимања Будима, 650 година након насељавања, становници напуштају своје домове и селе се на заштићеније место. Хеђмеђ Тотфалу (1546-1695.) Пре доласка Турака, населили су се у шуми у долини, на месту које се данас зове Фалухељ. Главни грађевински материјали били су дрво и трска, уз подрумски систем укопан земљу. Воду за пиће набављали су са бунара удаљеног око пола сата хода. Када су се доселили, подигли су осам кућа, а при напуштању насеља остало је 14 кућа. Место је добијало необична имена у зависности од националности порезника – Турчина, Мађара или Немца. Народна имена тог периода била су: Хеђмеђ Тотфалу, Ремете Тотхфалу и Хеђе-Фалу. У насељу су живели 150 година, све до протеривања Турака, када су прешли у реформаторску веру.. Тотфалу (1695-1840.) Према попису, у селу је живело 231 становник, од којих је око 100 било одраслих и радно способних. После одлучујуће битке код Нађхаршања, Турци су претрпели коначан пораз, па је насеље одахнуло, изашло из испоснице и подигло своје село на трећој локацији, на високој планини између две долине, у Офалуу. Воду су добијали из бунара у долини. Своје куће су градили од ћерпича и зида. Према описима, у почетку је било 14 објеката, распоређених раштркано. Насеље које је прешло у реформаторску веру припојено је Мариађиду ради пружања услуга до почетка 1800-их. Изградили су цркву са торњем и имали пастира. Број породица је за 150 година порастао на 50. Године 1827. донета је одлука да се сагради нови дом, са уређеном улицом и обезбеђеном водом као најважнијим елементом. ''Киш-Тотфалу (0д 1829.) После инжењерских мерења 1828. године започета је изградња новог села – прво је подигнута зграда парохије, затим школа и стан за учитеље. Парох се у село доселио јесен 1829. године. Село се градило 11 година, а поред јавних објеката истовремено је изграђено и 50 кућа. Црква је подигнута 1839, а до тада су се богослужења одржавала у цркви у Офалуу само за најзначајније празнике. Из тог периода данас постоје две историјске грађевине, црква и стамбена кућа у улици Лајоша Кошута, док су остале зграде касније преуређене или поново изграђене.

Године 1851, Елек Фењеш је написао следеће: „Киш-Тотфалу, мађарско село, у жупанији Барања, у северном подножју планинског ланца Харшањи, 250 реф. стан., а са матицом црквом. Виноградско брдо и шума су лепи. г. Ф. гр. Иван Батћани.”

Демографија Током пописа из 2011. године, 94,8% становника се изјаснило као Мађари, 2,6% као Немци, а 1% као Румуни (4,9% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 39%, реформисани 37,7%, лутерани 3,3%, гркокатолици 0,7%, неденоминациони 10,2% (9,2% се није изјаснило).Киштотфалу Helységnévtár

У 2022. години 92,3% становништва се изјаснило као Мађари, 7,7% као Немци, 3,1% као Роми, а 3,8% као друге, недомаћинске националности (6,3% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој вери, 25,8% су били римокатолици, 25,4% реформисани, 2,4% лутерани, 0,7% гркокатолици, 0,3% остали хришћани, 0,7% остали католици, 16,7% неденоминациони (26,8% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Киштотфалу на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Барања