мини|Циклон над Исландом (2003) Исландски минимум или још називан и Исландски циклон је климатолошки изражена, полутрајна област ниског ваздушног притиска над северним делом Атлантског океана, најчешће у ширем простору између Исланда и југоисточног Гренланда. Он представља један од главних центара дејства атмосферске циркулације на северној хемисфери, односно карактеристичан минимум средњег притиска на нивоу мора у северноатлантском региону.

Минимум је посебно изражен током хладнијег дела године, када се у северном Атлантику појачавају температурни контрасти између суптропских и поларних ваздушних маса, што погодује развоју и одржавању бароклиничних поремећаја и честе циклогенезе дуж северноатлантске олујне стазе. У летњем делу године минимум је у просеку слабији и мање просторно дефинисан, а његов положај и интензитет показују изражену међугодишњу променљивост. Заједно са Азорским максимумом, Исландски минимум чини кључни дипол северноатлантске циркулације. Разлика притиска између ова два система утиче на јачину и положај западних ветрова, путање циклона и расподелу падавина и температурних одступања над Атлантиком и Европом. Овај однос је тесно повезан са променама у оквиру Северноатлантске осцилације, једног од најважнијих режима варијабилности атмосфере у региону.

Појам се најчешће дефинише на основу поља средњег притиска на нивоу мора и (ре)анализа, при чему различите методологије могу давати нешто другачије процене центра и интензитета минимума. Због тога је важно разликовати Исландски минимум као климатолошку појаву од појединачних циклона који се формирају и крећу северним Атлантиком, иако су та два феномена физички повезана.

Климатологија Исландски минимум је климатолошки минимум приземног притиска који се у пољима средњег притиска на нивоу мора уочава као просторно изражена удолина ниског притиска у северном Атлантику. Његов средњи положај није фиксан, већ зависи од сезоне и циркулационог режима. Зона најнижих вредности притиска може бити више концентрисана у близини Исланда и југоисточног Гренланда или просторно развучена дуж северноатлантске олујне стазе. У климатолошком смислу, Исландски минимум одражава збирни ефекат честих пролаза и развоја екстратропских циклона у региону северног Атлантика, па се зато његова јачина у просеку појачава у добу године када је циклонична активност најизраженија.

Најјасније изражен облик Исландски минимум има током зиме, када су температурни контрасти између поларних и суптропских ваздушних маса највећи, што погодује бароклиничној нестабилности, циклогенези и интензивнијем циклоничном транспорту изнад Атлантика. У зимском периоду, промене у јачини Исландског минимума тесно су повезане са фазама Северноатлантске осцилације. При позитивној фази NAO, статистички се уочава појачан дипол „јачи минимум–јачи максимум”, уз промене у положају и оријентацији северноатлантске олујне стазе, што се одражава на временске прилике у Европи.

Током летњег дела године, Исландски минимум је у просеку слабији и мање просторно дефинисан, а зона ниског притиска може бити раздвојена на више секундарних целина у северном Атлантику. Ово слабљење је у складу са сезонским смањењем меридионалних температурних градијената и просечне циклоничне активности у региону.

Током прелазних сезона у пролеће и јесен, Исландски минимум пролази кроз реорганизацију. Положај и јачина минимума се постепено прилагођавају сезонској промени западних ветрова и олујне стазе, што се у појединим анализама повезује са аномалијама сезонског циклуса притиска у Исланду и ширем северноатлантском региону. У истом контексту, део литературе истиче да класичне композитне анализе засноване на NAO индексу могу маскирати различите просторне облике варијабилности олујне стазе у северном Атлантику, па се зато у детаљнијим студијама паралелно разматрају и поља притиска и параметри циклоничне активности.

Формирање и одржавање мини|Формирање два циклона у близини Исланда (2006) У ширем контексту атмосферске циркулације, зимски просечни минимални притисци у северном Пацифику и северном Атлантику повезују се са њиховим положајем у односу на стационарне синоптичке структуре у средњој тропосфери и повезане низводне ефекте на поље приземног притиска. Веза између млаза и олујне стазе подразумева да промене у јачини и геометрији северноатлантског млаза могу мењати просторну расподелу циклоничне активности и тиме посредно утицати на положај и израженост Исландског минимума.

Орорафија Гренланда представља значајну препреку синоптичком току на северној ивици северноатлантске олујне стазе. Нумерички експерименти показују да присуство или одсуство гренландске орографије мења просторну структуру зимског поља средњег приземног притиска и положај кривине Исландског минимума у близини југоисточног врха Гренланда. Слично, истраживања у којима се анализира еволуција циклона у близини Гренланда указују да интеракција синоптичког поља са орографијом може утицати на путање, продубљивање и просторни распоред циклона, што је важно за статистичку појаву и варијабилност Исландског минимума. У анализама које се баве динамичким ефектима притисног отпора над Гренландом такође је показано да орографија може да утиче на олујну стазу и да формира циклоничну израслину поља ниског притиска ка вишим географским ширинама, са последицама по ветрове и транспорт у региону.

Положај и географска ширина Исландског минимума могу утицати на учесталост појединих мезоскалских појава у јужном и југоисточном приобаљу Гренланда, укључујући и епизоде јаког западног ветра познате као гренландски вршни млаз у близини рта Фервел. Ови догађаји су важни јер могу значајно утицати на размену топлоте између атмосфере и океана у региону и на локалну динамику времена, а уједно и представљају пример како крупни циркулациони обрасци повезани са Исландским минимумом могу каскадно утицати на процесе мање размере.

Варијабилност

Међугодишња варијабилност Положај и интензитет Исландског минимума показују изражену међугодишњу променљивост, која се у зимском полугодишту у великој мери повезује са променама у оквиру Северноатлантске осцилације (NAO). У фазама када је дипол Азорски максимум–Исландски минимум појачан, поље средњег приземног притиска над северним Атлантиком у просеку показује дубљи минимум у области Исланда и јужног Гренланда, уз истовремене промене у расподели ветрова и трајекторија циклона.

Декадна варијабилност Поред међугодишњих осцилација, NAO и повезани обрасци циркулације испољавају и декадну варијабилност, што се одражава и на дугорочније периоде релативног јачања и слабљења Исландског минимума у климатолошким пољима притиска. Ове промене могу се испољити као (1) промене дубине минималног притиска, (2) промене просторног облика минимума и (3) померања средњег положаја, у зависности од методологије дефиниције и скупа података који се користи.мини|Синоптичка анализа Европе (31. децембар 2006) са Исландским минимумом и периферним циклонима. Трендови и интерпретација У појединим периодима, нарочито током друге половине 20. века, у литератури су истицане значајне промене у индексу NAO и повезаним регионалним климатским аномалијама над Европом и северним Атлантиком. Међутим, процена постојања дугорочних трендова у Исландском минимуму зависи од избора временског интервала, дефиниције параметра (центар, минимум притиска, просторни просек и сл.) и коришћеног скупа података, па се у синтезама наглашава потреба за опрезом и коришћењем више независних приступа.

Утицаји на време и климу Европе Јачина и положај Исландског минимума утичу на меридионални градијент притиска над Атлантиком, а тиме и на јачину западних ветрова и типичне путање екстратропских циклона ка Европи. Када је у зимском полугодишту градијент притиска појачан (често повезано са позитивном фазом NAO), западни ветрови су у просеку јачи и олујна стаза је израженија над северним Атлантиком и северном и западном Европом. При слабијем градијенту (негативнија фаза) путање циклона статистички се чешће померају јужније.

Референце

Литература

Спољашње везе

Climate Variability: North Atlantic Oscillation – NOAA Climate.gov (популарно-научно објашњење) North Atlantic Oscillation (NAO) – NOAA NCEI (праћење индекса) Teleconnections: North Atlantic Oscillation (NAO) – NOAA CPC (методологија и графици/низови) ERA5 monthly averaged data on pressure levels (overview) – Copernicus Climate Data Store (ECMWF)

Категорија:Атлантски океан Категорија:Баренцово море