Ово је хронологија историје Србије, која обухвата важне правне и територијалне промене, као и политичке догађаје у Србији и њеним државама претходницама. За позадину ових догађаја погледајте чланак Историја Србије. Такође погледајте списак српских владара и списак председника Србије.

7. век Година Датум Догађај 600. Први велики талас Срба доселио се у Србију, на позив византијског цара Ираклија.

8. век Година Датум Догађај 780. Вишеслав, први је српски владар познат по имену, који је владао као кнез Срба око 780. године. Ова држава је у историографији позната као Српска кнежевина. Био је родоначелник династије Властимировић.

9. век

Година Датум Догађај 800. Радослав, српски кнез (архонт) који је владао Србима од 800. до 822. године; наследио је свог оца Вишеслава, првог именом познатог владара раносредњовековне Кнежевине Србије. Његов син Просигој наследио га је око 822. године. 822. Људевит Посавски, кнез Панонских Словена, бежи код кнеза Срба у град Срб у Паганији док се Франци приближавају српским земљама. Овај српско-хрватски одбрамбени савез престаје 823. године. 825. У Кнежевини Србији, династија Вишеславић-Властимировић јача државу против непосредних суседа: Франачког царства, Првог бугарског царства и Византијског царства. Кнез Властимир одбија бугарске нападе које је предводио кан Борис. 863. Мисионари Свети Ћирило и Методије послати су у Србију по налогу византијског цара Михаила III да потпуно преобрате Србе у хришћанство. 900. Вишеславов син или унук владао је током устанака Људевита Посавског против Франака 819–822. Према Аналима франачког краљевства, 822. године Људевит је отишао из свог седишта у Сиску код Срба негде на западном Балкану – Срби се помињу као народ који држи велики део Далмације (Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).Eginhartus de vita et gestis Caroli Magni, стр. 192: фуснота J10 Мађари се насељавају у словенској Панонији (данашња Мађарска), чиме ефективно раздвајају Јужне Словене од Западних Словена. Повремени сукоби са византијским, бугарским и српским снагама у пограничним областима.

10. век

Година Датум Догађај 1000. Прво бугарско царство анектира унутрашње области Кнежевине Србије (924–927). Кнез Часлав Клонимировић-Властимировић ослобађа унутрашњу Србију од Бугара 927. године, а затим наставља ка уједињењу свих српских кнежевина у једну државу. Гине у сукобу са Мађарима, а његова држава се распада у одбрамбеним ратовима против Хрватске, Византије, Бугарске и Краљевине Угарске.

11. век Година Датум Догађај 1018. Византијска власт је наметнута унутрашњој Србији; она постаје тема (област) директно потчињена Константинопољу. Константин Диоген (Грк) помиње се као стратег Србије. Успон династије Војислављевића у Дукљи. Приморска Србија остаје независна и води ратове против Византинаца, на крају успевајући да ослободи српске земље. 1034. Династија Војислављевића полаже право на српски престо Дукље као законити наследник династије Властимировића. Под Стефаном Војиславом Дукља постаје независна као Прва српска краљевина, постајући ново језгро српског света. 1054. Велики раскол дели хришћанство 1054. године. Велика већина Срба опредељује се за православно хришћанство услед дубоких византијских утицаја, али многи у приморским крајевима прихватају католичанство под утицајем Венеције. Надбискупију у Бару оснива Ватикан 1089. године. 1077. Михаило I Војислављевић узима титулу краља Дукље у Стону, постајући први међународно признати српски краљ. Његова титула била је Владар Трибала и Срба и владао је већим делом данашње Црне Горе и Далмације. Његов син Константин Бодин полаже право на престо Другог бугарског царства и припаја велике делове Бугарске српској држави.

12. век Година Датум Догађај 1101. Ремон IV од Тулуза, вођа крсташа, састаје се са краљем Бодином у граду Скадру. Породица Вукановић ће владати већином поменутих територија деценијама које долазе. Тензије ће расти међу племићким породицама унутрашње Србије, Дукље и њених доминиона, што ће довести до распада краљевства средином 12. века и византијског упада. 1113. Рођак краља Константина Бодина, Стефан Немања, рођен је у Рибници, Дукља. Прогнан од стране очевих противника, настањује се у Расу, у области Рашке. Он је оснивач најмоћније владарске куће средњовековне Србије: династије Немањића. Династија ће имати одлучујућу улогу у обликовању и потврђивању националног идентитета Срба, везујући га блиско за византијски цивилизацијски модел. 1176. Велики жупан Стефан Немања стаје на страну Венеције, Војводства Аустрије и Кнежевине Угарске, подривајући византијски ауторитет на Јадранском мору. 1185. Стефан Немања одбија византијске снаге проглашавајући независност Србије, што покреће антивизантијску побуну у Бугарској и Влашкој. 1189. Свети римски цар Фридрих Барбароса и његова војска од 100.000 људи гостују код великог жупана Стефана Немање у Нишу током Трећег крсташког рата. Њихов савез дао је српском великом жупану довољно времена да преузме делове Косова од Византијског царства.

13. век Година Датум Догађај 1217. Стефан Првовенчани крунисан је за краља Срба од стране папе Хонорија III, успостављајући Друго српско краљевство. Пуна титула његових доминиона била је Краљ земље Рашке, Диоклеје, Травуније, Далмације и Захумља. Католичанство се шири унутар краљевства. Брат краља Стефана Првовенчаног, принц Растко Немањић (Свети Сава), успоставља аутокефалну Српску православну цркву уз подршку патријарха у Константинопољу, чиме се окончавају верске поделе међу Србима. Стефан Немања постаје још један светац заштитник Српске православне цркве и познат је као Свети Симеон.

14. век Година Датум Догађај 1316. Сремска краљевина је припојена средњовековној Краљевини Србији након смрти краља Стефана Драгутина. Београд је враћен под контролу Краљевине Угарске. Сукоби са Краљевином Угарском око северне Србије резултирају поделом бивше Сремске краљевине, при чему Угарска добија све територије северно од Саве и Дунава и област Београда. 1342. Краљ Стефан Душан осваја већину европске Византије покрећући своју прву Опсаду Константинопоља. Друго српско краљевство постаје највећа држава у Јужној и Источној Европи. 1355. Цар Стефан Душан Силни умире од тровања након сукоба са Мађарима и надирућим Турцима. Стефан Урош V преузима престо Српског царства, што изазива династичке сукобе међу српским племством. Симеон Урош се проглашава царем у Тесалији, Балшићи преузимају Црну Гору, Мрњавчевићи Македонију, Лазаревићи – Моравску Србију, Бранковићи – Косово, итд. 1371. Османски Турци продиру у Европу и српски доминион Македонију, сукобљавајући се са хришћанском лигом коју предводи Вукашин Мрњавчевић у бици на Марици у области Тракије. Ово је била одлучујућа османска победа. 1386. Српска војска предвођена кнезом Лазаром побеђује Османлије у бици код Плочника. 1388. Српска војска побеђује Османлије у бици код Билеће. Из овога су Османлије научиле како да се боре против тешке коњице. Ово је постало драгоцено искуство за следећу битку, Бој на Косову. 1389. Према миту, Милош Обилић оснива Ред змаја Светог Ђорђа, савез српског племства против османских освајача. Од 12 витезова само један преживљава битку, преносећи своја знамења Стефану Лазаревићу и разним европским змајевитима (витезовима Аустрије, Напуља, Краљевине Угарске, Шпаније, итд.). Српска војска од 20.000 људи предвођена кнезом Лазаром Хребељановићем, Влатком Вуковићем из Босне, Милошем Обилићем и већином других истакнутих племића суочила се са боље опремљеном и обученом османском војском у Боју на Косову. Губици на обе стране били су изузетно високи – оба владара су погинула у бици (српски Лазар Хребељановић и османски султан Мурат I), а већина српског племства је изгинула. Већи део Царства сада је био у османским рукама осим Српске деспотовине, Црне Горе и Босне, које су убрзо уследиле.

15. век Година Датум Догађај 1429. Београд је враћен под контролу Краљевине Угарске након смрти деспота Стефана Лазаревића. Ђурађ Бранковић премешта своју престоницу у Смедерево. 1456. Византијско царство пропада. Опсада Београда, један од највећих крсташких ратова средњег века, одвија се у Београду док султан Мехмед II опседа град са 150.000 војника и преко 100 бродова. Удружене угарске и српске трупе, потпомогнуте другим хришћанским народима, одбијају османске снаге. Папа Калист III хвали Београд и његовог браниоца Јаноша Хуњадија као спасиоце хришћанства. Католички Београд сада је једини бастион хришћанства на Балкану. У току је масовна обнова града.

16. век Година Датум Догађај 1537. Тврђава Клис пада под Османлије, омогућавајући Сењу да постане упориште хрватских хабзбуршких ускока (гусара) на Јадранском мору. Иако су формално прихватали суверенитет хабзбуршког цара Фердинанда I, ускоци су били закон за себе, састављени од избеглица из Хрватске, Босне и Србије. 1567. Млетачка република и Османско царство сукобљавају се око ускока и њихове лојалности. Краљевина Шпанија, Хабзбуршко царство и Папска држава улазе у рат као подршка Млечанима и ускоцима, на крају побеђујући Турке. Стојан Јанковић био је један од војних вођа далматинских ускока и високи млетачки војни официр.

17. век Година Датум Догађај 1699. Чланице Свете лиге – Хабзбуршка монархија, Пољско-литванска унија, Млетачка република и Руска империја – склапају мировни споразум са Османским царством којим територије данашње Војводине и Славоније прелазе Хабзбуршком царству Карловачким миром. Након Конгреса, Сремски Карловци и Нови Сад постају главна средишта српске културе у Хабзбуршком царству. Срби улазе у период просветитељства заједно са другим западним народима, остављајући за собом претходне османски наметнуте вредности.

18. век Година Датум Догађај 1748. Света римска царица Марија Терезија даје статус слободног краљевског града Новом Саду, највећем српском насељу у овом царству, након капитулације хабзбуршке Србије. Град постаје познат као Српска Атина и место српског националног препорода. Већи део српске културе, укључујући и њену патријаршију (Карловачка митрополија), сада је „у егзилу” преко Дунава и Саве, гледајући на османску Србију на југу. Више српских градова добија статус слободног краљевског града у годинама које долазе, углавном од Марије Терезије: Сомбор, Бечкерек, Суботица (Maria-Theresiopolis), итд. 1755. Срби се трајно насељавају у Руској империји бежећи од налета Османлија на Балкану. Цар им даје територије Нове Србије и Славеносрбије. Данас су ови Срби углавном асимиловани у Украјини, иако се њихови трагови још увек огледају у топонимима као што су град Славјаносербск и Славјаносербски округ у југоисточној Украјини. 1766. Турци укидају Српску патријаршију, потчињавајући је Цариграду. Два српска патријарха нашла су уточиште у Хабзбуршком царству током претходних сеоба. Јужна Србија полако добија муслимански карактер, након колонизације муслиманских Албанаца и Турака. 1778. Први српски факултет основан је у Сомбору, Хабзбуршко царство, под именом Норма. То је најстарија високошколска установа у региону.

19. век