Majungasaurus (транскр. Маџунгасаурус — „гуштер Махаџанге”) је род абелисауридског тероподног диносауруса који је живео на Мадагаскару пре 70 до 66 милиона година, на крају периода креде, што га чини једним од последњих познатих диносауруса нелетача који су изумрли током К-Пг догађаја изумирања. Род садржи једну врсту, Majungasaurus crenatissimus. Овај диносаурус се такође назива Majungatholus, име које се сматра млађим синонимом за Majungasaurus.
Као и други абелисауриди, Majungasaurus је био двоножни предатор са кратком њушком. Иако предњи удови нису у потпуности познати, били су веома кратки, док су задњи удови били дужи и веома здепасти. Са дужином од око 7 метара и тежином већом од једне тоне, може се разликовати од других абелисаурида по широј лобањи, веома грубој текстури и задебљалим костима на врху њушке, као и по једном заобљеном рогу на крову лобање, који је првобитно погрешно сматран куполом пахицефалосауруса. Такође је имао више зуба у горњој и доњој вилици од већине абелисаурида.
Овај род је један од првих откривених абелисаура, пронађен 1896. године (иако се тада мислило да је врста мегалосауруса), а именован је 1955. године. Познат по неколико добро очуваних лобања и обилном скелетном материјалу, Majungasaurus је недавно постао један од најбоље проучених тероподних диносауруса са јужне хемисфере. Чини се да је ближе повезан са абелисауридима из Индије него са онима из Јужне Америке или континенталне Африке, што има важне биогеографске импликације. Majungasaurus је био апсултни предатор у свом екосистему, углавном ловивши сауроподе попут Rapetosaurus-а, а такође је један од ретких диносауруса за које постоје директни докази о канибализму.
Откриће и именовање мини|лево|Оригинални материјал описан 1896. године Француски палеонтолог Шарл Депере (фр. Charles Depéret) описао је прве остатке теропода са северозападног Мадагаскара 1896. године. То су били два зуба, канџа и неки пршљенови које је открио француски војни официр дуж реке Бецибока, а који су депоновани у збирци данашњег Универзитета Клод Бернар Лион 1. Депере је ове фосиле приписао роду Megalosaurus, који је у то време био збирни таксон који је садржао велики број неповезаних великих теропода, као нову врсту M. crenatissimus. Ово име потиче од латинске речи crenatus („назубљен”) и суфикса -issimus („нај-”), што се односи на бројне назубљености на предњим и задњим ивицама зуба. Депере је касније поново доделио врсту северноамеричком роду Dryptosaurus, још једном слабо познатом таксону.
мини|Неотип врсте M. crenatissimus (MNHN.MAJ 1), десна зубна кост субадултне јединке у Галерији палеонтологије и упоредне анатомије – Национални природњачки музеј, Париз Бројни фрагментарни остаци из провинције Махаџанга на северозападу Мадагаскара пронађени су од стране француских колекционара током наредних 100 година, од којих су многи депоновани у Националном природњачком музеју у Паризу. Године 1955. Рене Лавока (фр. René Lavocat) описао је зубну кост теропода (MNHN.MAJ 1) са зубима из формације Маеварано у истом региону где је пронађен оригинални материјал. Зуби су одговарали онима које је први описао Депере, али се јако закривљена вилична кост веома разликовала и од Megalosaurus-а и од Dryptosaurus-а. На основу ове зубне кости, Лавока је створио нови род Majungasaurus, користећи старији правопис за Махаџангу, као и грчку реч σαυρος (саурос, што значи „гуштер”). Ханс-Дитер Сус (нем. Hans-Dieter Sues) и Филип Таке (фр. Philippe Taquet) су 1979. године описали фрагмент лобање у облику куполе (MNHN.MAJ 4) као нови род пахицефалосауруса (Majungatholus atopus). Ово је био први извештај о пахицефалосаурусу на јужној хемисфери.
Године 1993. научници са Државног универзитета Њујорка у Стоуни Бруку и Универзитета у Антананариву започели су Пројекат басена Махаџанга, серију експедиција за испитивање фосила и геологије седимената касне креде у близини села Беривотра, у провинцији Махаџанга. Међу овим научницима био је и палеонтолог Дејвид В. Краус (енгл. David W. Krause) из Стоуни Брука. Прва експедиција је пронашла стотине зуба теропода идентичних онима код рода Majungasaurus, од којих су неки били причвршћени за изоловану премаксилу која је описана 1996. године. Наредних седам експедиција пронашло је десетине хиљада фосила, од којих су многи припадали врстама новим за науку. Пројекат басена Махаџанга је петоструко повећао познату разноврсност фосилних таксона у региону.
мини|Типски примерак Majungatholus atopus: рог чеоне кости Majungasaurus-а погрешно идентификован као купола пахицефалосауруса у Галерији палеонтологије и упоредне анатомије (MNHN.MAJ 1) Теренски рад 1996. године открио је спектакуларно комплетну лобању теропода очувану са изванредним детаљима (FMNH PR 2100). На врху ове лобање налазило се испупчење у облику куполе готово идентично оном које су Сус и Таке описали као Majungatholus atopus. Majungatholus је 1998. године поново описан као абелисаурид, а не као пахицефалосаурус. Иако је име Majungasaurus crenatissimus било старије од Majungatholus atopus, аутори су проценили да је типска зубна кост Majungasaurus-а превише фрагментарна да би се са сигурношћу могла приписати истој врсти као и лобања. Даљи теренски рад током наредне деценије открио је низ мање комплетних лобања, као и десетине делимичних скелета јединки у распону од младунаца до одраслих. Чланови пројекта су такође прикупили стотине изолованих костију и хиљаде зуба које је Majungasaurus одбацио. Заједно, ови остаци представљају готово све кости скелета, иако је већина предњих удова, већина карлице и врх репа још увек непозната. Овај теренски рад кулминирао је 2007. године монографијом која се састоји од седам научних радова о свим аспектима биологије ове животиње, објављених у мемоарима Друштва за палеонтологију кичмењака. Радови су на енглеском језику, иако сваки има сажетак написан на малгашком језику. У овом тому, зубна кост коју је описао Лавока поново је процењена и утврђено је да је дијагностичка за ову врсту. Стога је име Majungatholus замењено старијим именом Majungasaurus. Иако је монографија свеобухватна, уредници су напоменули да она описује само материјал прикупљен од 1993. до 2001. године. Значајна количина примерака, неки веома комплетни, ископана је 2003. и 2005. године и чекају припрему и опис у будућим публикацијама. Зубна кост је проглашена неотипом након петиције ICZN-у 2009. године.
Опис мини|лево|Величинa Majungasaurus-а у поређењу са човеком Majungasaurus је био теропод средње величине који је обично достизао дужину од 5,6—7 m и тежио 750—1100 kg. Фрагментарни остаци већих јединки указују на то да су неки одрасли примерци могли бити сличне величине као његов сродник Carnotaurus, вероватно прелазећи 8 m дужине.
Лобања Majungasaurus-а је изузетно добро позната у поређењу са већином теропода и генерално је слична лобањама других абелисаурида. Као и код других абелисаурида, њена дужина је била пропорционално мала у односу на висину, иако не тако кратка као код Carnotaurus-а. Лобање великих јединки биле су дуге 60—70 cm. Висока премаксила (предња горња вилична кост), која је врх њушке чинила веома тупим, такође је била типична за ову породицу. Међутим, лобања Majungasaurus-а била је знатно шира него код других абелисаурида. Сви абелисауриди су имали грубу, скулптурирану текстуру на спољашњим површинама костију лобање, а Majungasaurus није био изузетак. Ово је доведено до крајности на носним костима Majungasaurus-а, које су биле изузетно дебеле и спојене, са ниским централним гребеном који је ишао дуж половине кости најближе ноздрвама. Карактеристичан рог налик куполи штрчао је из спојених чеоних костију на врху лобање. За живота, ове структуре биле би прекривене неком врстом интегумента, вероватно направљеног од кератина. Компјутеризована томографија (ЦТ скенирање) лобање показује да су и носна структура и чеони рог садржали шупље синусне коморе, можда ради смањења тежине. Зуби су били типични за абелисауриде, са кратким крунама, иако је Majungasaurus имао седамнаест зуба и у горњој вилици (максили) и у доњој вилици (зубној кости), што је више него код било ког другог абелисаурида осим код рода Rugops.
мини|усправно|Рестаурација изгледа за живота Посткранијални скелет Majungasaurus-а веома личи на скелете Carnotaurus-а и Aucasaurus-а, јединих других родова абелисаурида за које је познат комплетан скелетни материјал. Majungasaurus је био двоножац, са дугим репом који је балансирао главу и торзо, постављајући тежиште изнад кукова. Иако су вратни пршљенови имали бројне шупљине и удубљења (плеуроцеле) ради смањења тежине, били су робусни, са наглашеним местима за везивање мишића и ребрима која су се преклапала ради чврстоће. Окоштале тетиве су биле причвршћене за вратна ребра, дајући им рачваст изглед, као што се види код Carnotaurus-а. Све ове особине резултирале су веома снажним и мишићавим вратом. Јединствено је то што су вратна ребра Majungasaurus-а имала дуга удубљења дуж страна ради смањења тежине. Хумерус (горња кост руке) био је кратак и закривљен, веома сличан онима код Aucasaurus-а и Carnotaurus-а. Такође, попут сродних диносауруса, Majungasaurus је имао веома кратке предње удове са четири екстремно редукована прста. Првобитно је пријављено да има само два веома кратка спољашња прста и да нема канџе. Кости шаке и прстију Majungasaurus-а, као и код других маџунгасаурина, нису имале карактеристичне јамице и жлебове где би се нормално везивале канџе и тетиве, а кости прстију су биле срасле, што указује на то да је шака била непокретна. Године 2012. описан је бољи примерак, који је показао да је доњи део руке био робустан, иако кратак, и да је шака садржала четири метакарпалне кости и четири, вероватно нефлексибилна и веома редукована прста, вероватно без канџи. Минимална формула фаланги била је 1-2-1-1.
Као и код других абелисаурида, задњи удови су били здепасти и кратки у поређењу са дужином тела. Голењача (тибија) Majungasaurus-а била је још здепастија од оне код његовог рођака Carnotaurus-а, са истакнутим гребеном на колену. Скочна кост (астрагалус) и петна кост (калканеус) су биле срасле, а стопала су имала три функционална прста, са мањим првим прстом који није додиривао тло.
Класификација и систематика Majungasaurus је класификован као члан тероподне кладе Abelisauridae, која се сматра породицом у Линеовој таксономији. Заједно са породицом Noasauridae, абелисауриди су укључени у натпородицу Abelisauroidea, која је заузврат подгрупа инфрареда Ceratosauria. Абелисауриди су познати по својим високим лобањама са тупим њушкама, обимном скулптурирању на спољашњим површинама костију лица (конвергентна еволуција са кархародонтосауридима), веома редукованим (атрофираним) предњим удовима (конвергенција са тираносауридима) и здепастим пропорцијама задњих удова, између осталих особина.
Као и код многих породица диносауруса, систематика (еволутивни односи) унутар породице Abelisauridae је конфузна. Неколико кладистичких студија је показало да Majungasaurus дели блиску везу са Carnotaurus-ом из Јужне Америке, док друге нису могле чврсто да га позиционирају у филогенији. Најновија анализа, користећи најпотпуније информације, уместо тога сместила је Majungasaurus у кладу са родовима Rajasaurus и Indosaurus из Индије, али искључујући јужноамеричке родове као што су Carnotaurus, Ilokelesia, Ekrixinatosaurus, Aucasaurus и Abelisaurus, као и Rugops из континенталне Африке. Ово оставља отворену могућност постојања одвојених клада абелисаурида у западној и источној Гондвани.
мини|Скелетна реконструкција која приказује познате елементе два примерка Кладограм који су израдили Тортоса и сарадници 2013. године смешта Majungasaurus у нову потпородицу, Majungasaurinae. Поједностављена верзија која приказује таксоне унутар групе приказана је испод.
Палеобиологија
Орнаментација лобање мини|Одлив лобање FMNH PR 2100