мини|upright=2.4|Хијеронимус Бош, Врт уживања, уље на храстовим плочама, , Музеј Прадо, Мадрид
Врт уживања () модеран је назив који је дат триптиху (три плоче осликане уљем када су отворене, две храстове плоче када су затворене) раног холандског мајстора Хијеронимуса Боша, насталом између 1490. и 1510. године, када је Бош имао између 40 и 60 година.Bosch's exact date of birth is unknown but is estimated to be 1450. Gibson, 15–16 Због Бошових верских убеђења, тумачења дела обично претпостављају да је то упозорење на опасности од искушења. Спољашњи панели смештају дело у трећи дан стварања. Сложеност његове симболике, посебно централног панела, довела је до широког спектра научних тумачења током векова.
Историчари уметности двадесетог века подељени су око тога да ли је централни панел триптиха морално упозорење или панорама изгубљеног раја. Бош је насликао три велика триптиха (други су Страшни суд из око 1482. и Кола сена из око 1516. године) који се могу читати слева надесно и у којима је сваки панел био кључан за значење целине. Свако од ова три дела представља различите, али повезане теме које се баве историјом и вером. Триптиси из овог периода су углавном били намењени секвенцијалном читању, при чему су леви и десни панели често приказивали Еден и Страшни суд, док је главна тема била садржана у средишњем делу.
Није познато да ли је Врт био намењен као олтар, али опште је мишљење да екстремна тематика унутрашњег централног и десног панела чини мало вероватним да је био планиран за цркву или манастир. Налази се у Музеју Прадо у Мадриду, у Шпанији, од 1939. године.
Слика је представљена 1980. године у серији Би-Би-Си 2 100 Great Paintings (100 великих слика).
Опис
Спољашњост мини|Спољашњи панели приказују свет током стварања, вероватно трећег дана, након додавања биљног света, али пре појаве животиња и људи.von Baldass, 33 Када су крила триптиха затворена, дизајн спољашњих панела постаје видљив. Израђени у зелено-сивом гризају, ови панели немају боју, вероватно зато што је већина холандских триптиха тако сликана, али могуће и да указују на то да слика одражава време пре стварања сунца и месеца, који су формирани, према хришћанској теологији, да „осветљавају земљу”. Типично сивило гризаја холандских олтара служило је да истакне сјајну боју унутрашњости.Veen & Ridderbos, 6
Генерално се сматра да спољашњи панели приказују стварање света,The drenched state of the Earth has led some to interpret the panels as depicting The Flood. In Mann, 2005 показујући зеленило које почиње да прекрива још увек нетакнуту Земљу. Бог, који носи круну сличну папској тијари (уобичајена конвенција у холандском сликарству), видљив је као сићушна фигура у горњем левом углу. Бош приказује Бога као оца који седи са Библијом у крилу, стварајући Земљу на пасиван начин божанском наредбом. Изнад њега је исписан цитат из Псалма 33:9 који гласи „Ipse dīxit, et facta sunt: ipse mandāvit, et creāta sunt” — Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.Dempsey, Charles. "Sicut in utrem aquas maris: Jerome Bosch's Prolegomenon to the Garden of Earthly Delights". . 119:1, January 2004. S247–S270. Приступљено 14. 11. 2007. Око Земље постоји небески свод, што је референца на Постање 1:7. Она виси суспендована у космосу, који је приказан као непропусна тама, чији је једини други становник сам Бог.
Упркос присуству вегетације, земља још увек не садржи људски или животињски живот, што указује да сцена представља догађаје библијског трећег дана. Бош приказује биљни свет на необичан начин, користећи уједначено сиве нијансе, због чега је тешко утврдити да ли су субјекти чисто биљни или можда укључују неке минералне формације. Унутрашњост глобуса окружује море, делимично осветљено зрацима светлости који сијају кроз облаке. Спољашња крила имају јасну позицију унутар секвенцијалног наратива дела као целине. Она приказују ненасељену земљу састављену искључиво од стена и биљака, у оштрој супротности са унутрашњим централним панелом, који садржи Земљу препуну пожудног човечанства.
Унутрашњост
Бош је можда намеравао да спољашњи панели успоставе библијску поставку за унутрашње елементе дела, а слика спољашњости се генерално тумачи као смештена у раније време од оних у унутрашњости. Као и код Бошовог Триптиха Кола сена, унутрашњи средишњи део је окружен небеским и пакленим сликама. Сматра се да сцене приказане у триптиху следе хронолошки редослед: текући слева надесно, оне представљају Еден, врт земаљских уживања и Пакао.. Summer, 1969. 445–454 Бог се појављује као творац човечанства у левом крилу, док су последице неуспеха човечанства да следи његову вољу приказане на десном.
За разлику од друга два Бошова сачувана триптиха, Страшног суда (око 1482) и Кола сена (после 1510), Бог је одсутан са централног панела. Уместо тога, овај панел приказује човечанство које делује са очигледном слободном вољом, док се наги мушкарци и жене упуштају у различите активности тражења задовољства. Према неким тумачењима, верује се да десни панел приказује Божје казне у пејзажу пакла.
Историчар уметности Шарл де Толне веровао је да, кроз заводљиви поглед Адама, леви панел већ показује слабљење Божјег утицаја на новостворену земљу. Ово гледиште је појачано приказивањем Бога на спољашњим панелима као сићушне фигуре у поређењу са неизмерношћу земље. Према Хансу Белтингу, три унутрашња панела настоје да широко пренесу старозаветну идеју да, пре Пада, није постојала дефинисана граница између добра и зла; човечанство у својој невиности није било свесно последица.
Леви панел мини|280px|Детаљ са левог панела, који приказује преоваплоћеног Христа како благосиља Еву пре него што је представљена Адаму Леви панел (понекад познат као Спајање Адама и Еве). LXIII, 1981. 96–113 приказује сцену из раја Еденског врта, која се обично тумачи као тренутак када Бог представља Еву Адаму. Слика приказује Адама како се буди из дубоког сна и затиче Бога који држи Еву за ручни зглоб и даје знак благослова њиховој заједници. Бог изгледа млађе него на спољашњим панелима, плавоок је и са златним увојцима. Његов младалачки изглед можда је уметников начин да илуструје концепт Христа као оваплоћења Речи Божије. Божја десна рука је подигнута у знак благослова док левом држи Евин зглоб. Према најконтроверзнијем тумачу дела, фолклористи и историчару уметности 20. века Вилхелму Френгеру:
Као да ужива у пулсирању живе крви и као да и он ставља печат на вечну и непроменљиву заједницу између ове људске крви и своје сопствене. Овај физички контакт између Творца и Еве понавља се још уочљивије у начину на који Адамови ножни прсти додирују Господњу ногу. Овде је нагласак на повезаности: Адам као да се протеже свом дужином да би успоставио контакт са Творцем. А лепршање плашта око срца Творца, одакле одећа пада у наглашеним наборима и контурама до Адамових ногу, такође изгледа да указује на то да овде тече струја божанске моћи, тако да ова група од троје заправо чини затворено коло, комплекс магијске енергије... Ева избегава Адамов поглед, иако је, према Волтеру С. Гибсону, приказана како „заводљиво представља своје тело Адаму”. Адамов израз лица је израз чуђења; Френгер сугерише три елемента његове привидне запањености. Прво, ту је изненађење због присуства Бога; друго, он реагује на свест да је Ева исте природе као и он, и да је створена од његовог сопственог тела. Коначно, из интензитета Адамовог погледа, могло би се закључити да он први пут доживљава сексуално узбуђење.
мини|десно|Птице које роје кроз шупљине облика налик колиби у левој позадини левог панела Спољашњи пејзаж садржи облике налик колибама, неке направљене од камена, друге су бар делимично органске. Иза Еве, зечеви — који симболизују плодност — играју се у трави, а змајево дрво насупрот сматра се да представља вечни живот. Позадина открива неколико животиња које би биле егзотичне тадашњим Европљанима, укључујући жирафу, мајмуна који јаше слона и лава који је убио и спрема се да прождре свој плен. У предњем плану, из велике рупе у земљи, излазе птице и крилате животиње, неке реалистичне, неке фантастичне. Иза рибе, особа одевена у јакну са кратким рукавима и капуљачом, са пачјим кљуном, држи отворену књигу као да чита.
Лево од тог подручја, мачка држи мало створење налик гуштеру у чељустима. Белтинг примећује да, иако су створења у првом плану фантастичне замисли, многе животиње у средњем и задњем плану су преузете из савремене путописне литературе, и овде Бош апелује на „знање хуманистичке и аристократске читалачке публике”. Слике Ерхарда Ројвиха за Ходочашћа у Свету земљу Бернхарда фон Брајденбаха из 1486. године дуго су сматране извором и за слона и за жирафу, иако новија истраживања указују да су путописи хуманистичког научника из средине 15. века, Киријака из Анконе, послужили као Бошов контакт са овим егзотичним животињама.
Према историчарки уметности Вирџинији Татл, сцена је „веома неконвенционална [и] не може се идентификовати ни са једним од догађаја из Књиге постања који су традиционално приказани у западној уметности.”. 119 Неке од слика противрече невиности која се очекује у Еденском врту. Татл и други критичари протумачили су Адамов поглед на своју жену као пожудан и индикативан за хришћанско веровање да је човечанство било осуђено од почетка. Гибсон сматра да Адамов израз лица одаје не само изненађење већ и очекивање. Према веровању уобичајеном у средњем веку, пре Пада, Адам и Ева би се парили без пожуде искључиво ради репродукције. Многи су веровали да је први грех почињен након што је Ева окусила забрањено воће била телесна пожуда. На дрвету десно, змија се увија око стабла, док десно од ње миш пузи; према Френгеру, обе животиње су универзални фалусни симболи.
Централни панел мини|upright=1.2|Централни глобус везан за воду у горњој позадини средњег панела је хибрид камена и органске материје. Линија хоризонта централног панела (220 × 195 cm) тачно се поклапа са оном левог крила, док позиционирање његовог централног базена и језера иза њега одражава језеро у ранијој сцени. Централна слика приказује пространи пејзаж „врта”, који даје име триптиху. Панел дели заједнички хоризонт са левим крилом, сугеришући просторну везу између две сцене. Врт је препун мушких и женских актова, заједно са разним животињама, биљкама и воћем.. 16.1, 2005
Поставка није рај приказан на левом панелу, нити је заснована на земаљском царству. Фантастична створења мешају се са стварним; иначе обично воће изгледа увећано до гигантске величине. Фигуре су ангажоване у разним љубавним спортовима и активностима, како у паровима тако и у групама. Гибсон их описује као оне који се понашају „отворено и без стида”, док историчарка уметности Лоринда Диксон пише да људске фигуре показују „одређену адолесцентску сексуалну радозналост”.
Многе од бројних љуљдских фигура уживају у невиној радости, заокупљене собом, док се баве широким спектром активности; неки изгледају као да уживају у чулним задовољствима, други се несвесно играју у води, а трећи се забављају на ливадама са разним животињама, наизглед у јединству са природом. У средини позадине, велики плави глобус који подсећа на махуну воћа издиже се усред језера. Кроз његов кружни прозор видљив је мушкарац који држи десну руку близу гениталија своје партнерке и гола задњица још једне фигуре која лебди у близини. Према Френгеру, еротизам централног оквира могао би се сматрати или алегоријом духовне транзиције или игралиштем корупције.
мини|лево|upright=1.0|Група жена са централног панела. Глава једне жене украшена је двема трешњама — симболом поноса. Десно од ње, мушкарац пожудно пије из органске посуде. Иза групе, мушкарац носи пар затворен у љуштуру дагње.