Насуво или на суво је традиционално јело које се најчешће повезује са кухињом Војводине. Сам назив потиче од начина припреме и служења јела, јер се састојци спајају и једу без богате течности, соса или чорбе, односно „на суво“. У локалној употреби, међутим, овај израз не означава само начин сервирања, већ и конкретно јело које има дугу традицију у домаћој, традиционалној кухињи. Припрема У Војводини, под насувом се најчешће подразумева јело од тестенине и кромпира, припремљено као заситан и економичан оброк. Оваква варијанта доводи се у везу са јелом познатим под именом гренадир марш, које је настало као једноставан војнички оброк у централној Европи, нарочито у XIX веку. Кроз историјске и културне утицаје Аустроугарске, овај тип јела је прихваћен и у Војводини, где је временом добио домаћи назив насуво и постао део породичне кухиње, пре свега као посно и свакодневно јело.
Иако је варијанта са кромпиром најпознатија, насуво није строго једнообразно јело. У традиционалној пракси и у народном говору под истим називом могу се подразумевати и друга једноставна јела припремљена по истом принципу. У неким срединама насуво се прави са купусом, или се додаје лук као основни укусни елемент. Постоје и варијанте у којима се тестенина служи са јајима или са сиром, што представља заситнију, али и даље једноставну форму јела.
Поред сланих облика, у војвођанској традицији забележене су и слатке варијанте насува. У њима, кувана тестенина се служи без соса, али са додатком мака и шећера, што ово јело смешта на границу између главног оброка и једноставног десерта. У појединим домаћинствима и локалним сведочанствима помињу се и варијанте са рогачем, мада оне нису подједнако распрострањене и сматрају се ређим и регионално ограниченим облицима.
Због своје једноставности, приступачних састојака и флексибилности у припреми, насуво је током времена постало симбол скромне, али издашне војвођанске кухиње.
Референце
Категорија:Војвођанска кухиња