Благоје Пантелић је српски хришћански теолог, издавач и уредник, оснивач и главни уредник првог српског богословског интернет магазина Теологија.нет и уредник у издавачкој кући „Библос”. Познат је по радовима из теологије, филозофије и историје идеја, као и по критичком сагледавању односа Српске православне цркве (СПЦ) и државне власти, уз изражени пацифистички став.
Пантелић је објавио књигу Диптих о хришћанству и философији: Вера и (са)знање у време одумирања Југославије, као и више зборника и научних и стручних чланака на српском, енглеском и руском језику, у којима се бави односом хришћанства и филозофије, теологијом културе и питањем (не)насиља.
Средином 2020-их година постао је једна од најпознатијих јавних личности из црквеног миљеа које јавно критикују врх СПЦ, посебно патријарха Порфирија, због односа према студентским протестима и блискости са владајућим политичким структурама у Србији. Због таквих иступа против њега је покренут црквено‑судски поступак који је 29. јануара 2026. године окончан пресудом Црквеног суда Архиепископије београдско‑карловачке о његовом „коначном искључењу из црквене заједнице“, одлуци на коју је уложио жалбу Великом црквеном суду.
Живот и образовање Благоје Пантелић је рођен 27. септембра 1984. године у Сурдулици. Основну школу завршио је у родном месту, док је средњу Електропривредну школу завршио у Београду. Свете тајне крштења и миропомазања примио је 1996. године у Храму Светог Ђорђа у Сурдулици.
Студије православне теологије уписао је 2003. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду уз благослов тадашњег епископа врањског Пахомија. Стално је настањен и запослен у Београду, где живи са супругом.
У једном периоду радио је у државном Институту за европске студије у Београду, бавећи се темама из области европских интеграција и савремене политичке и културне историје. Поред академског рада, био је ангажован и у Хришћанском културном центру „др Радован Биговић“.
Теолошки и издавачки рад
„Теологија.нет“ Пантелић је један од оснивача и главни уредник теолошког интернет магазина Теологија.нет, који се у више извора наводи као први и, дуго времена, једини богословски интернет магазин у Србији. На сајту се објављују ауторски текстови, прилози преводне теологије и дијалошки текстови између теологије и других хуманистичких и друштвених наука, са циљем „неговања културе критичког теолошког мишљења у постдигиталном добу“.
Под његовим уредништвом Теологија.нет је постала важна платформа за младе теологе, филозофе, историчаре и публицисте, али и за свештенике и вернике који желе да се огласе о осетљивим темама унутар Цркве и друштва. Сајт обрађује теме као што су теологија културе, друштвена ангажованост хришћана, односи Цркве и државе, однос према тоталитарним идеологијама, као и савремена религијска питања (секуларизација, фундаментализам, екуменизам).
„Библос“ и издавачки пројекти Пантелић је власник и уредник у издавачкој кући „Библос”, специјализованој за верску и хуманистичку литературу, која се у више извора наводи као верски издавач са највећом годишњом продукцијом у Србији. Према биографским подацима из пратећих програма и каталога, на различите начине (као уредник, приређивач, преводилац или консултант) учествовао је у реализацији око три стотине издавачких пројеката.
Као уредник у „Библосу“ посебно се посветио превођењу и представљању руских религијско‑филозофских аутора (Николај Берђајев, Павле Евдокимов, Иван Иљин, Света Марија Скобцова и др.), као и савремене православне политичке теологије. Уређивао је и едиције посвећене теологији културе и односу хришћанства и модерности.
Научни и стручни радови Пантелићева библиографија, према подацима из више биографских белешки и профила, броји око стотину библиографских јединица. Објављивао је научне и стручне радове у часописима као што су Теолошки погледи, као и у зборницима и тематским зборницима посвећеним теологији, филозофији, културолошким и историјским темама.
Његова књига Диптих о хришћанству и философији: Вера и (са)знање у време одумирања Југославије (Институт за европске студије, 2019) представља, према оценама рецензената, новину у истраживању српске филозофске и теолошке баштине. Књига је подељена на два већа поглавља — о „хришћанској философији“ и о односу филозофије и хришћанства у мишљењу филозофа Слободана Жуњића — и допуњена некрологом‑есејем о Жуњићу као „учитељу у филозофији“.
Поред ове монографије, Пантелић је приредио зборник Вера и култура: Погледи из руске перспективе, у којем доноси избор текстова истакнутих руских богослова и филозофа 20. века о односу вере и културе, уз сопствени уводни оглед о појму културе и хришћанској антропологији.
Међу значајнијим чланцима се издвајају студије Јеванђеље и (не)насиље: (не)оправданост рата и Јеванђеље и (не)насиље II: О (не)супротстављању злу насиљем, у којима развија радикално пацифистичко читање јеванђељских текстова и критикује теолошка оправдања рата и насиља. У раду Димитрије Богдановић – теолог љубави бави се делом медиевисте Димитрија Богдановића и његовим схватањем љубави као кључне теолошке категорије.
Писао је и есеје о књижевности, попут текста „Христос или гадарински бездан“ о Фјодору Достојевском и религијско‑филозофским мотивима у роману Браћа Карамазови.
Теолошки ставови и интересовања
Хришћанство и философија У књизи Диптих о хришћанству и философији и другим радовима Пантелић полемише са различитим становиштима о постојању „хришћанске филозофије“, анализирајући допринос српских аутора као што су Владан Перишић, Радмила Шајковић, Михаило Ђурић, Илија Марић, Богољуб Шијаковић, Слободан Жуњић и Богдан Лубардић. Посебну пажњу посвећује начину на који је у српском контексту вођена расправа о односу вере и разума, теологије и философије и могућности „оцрковљења“ филозофске традиције.
Пантелићев приступ карактерише настојање да се избегну и „теолошки антиизум“ и „филозофски тријумфализам“, односно да се укаже на неопходност дијалога између теологије и философије уз уважавање аутономије обе дисциплине.
Теологија културе и савремено друштво Кроз приређивање збирке Вера и култура и низ есеја и интервјуа, Пантелић се бави односом Цркве и културе, настојећи да покаже да је култура „начин остваривања пуноће људског постојања“ и да је однос Цркве према култури неодвојив од њене антропологије и космологије.
У интервјуима истиче да је мисија Цркве у савременом друштву неодвојива од критичког односа према национализму, клерикализму и злоупотреби религије у политичке сврхе, те да је неопходна „перманентна реформација“ црквеног живота — не у смислу раскида са Предањем, већ као стално враћање јеванђељском духу и самокритици.
Јеванђеље и (не)насиље У радовима о Јеванђељу и (не)насиљу Пантелић полемише са традицијом „праведног рата“ и богословским оправдањима војног насиља, заступајући став да новозаветна порука упућује на радикално непротивљење злу насиљем. Он тумачи јеванђељске текстове о љубави према непријатељима и Христовом страдању као позив на „парадоксалну снагу ненасиља“, те доводи у питање покушаје да се национални и државни интереси подведу под хришћанску етику.
Оваква позиција довела га је у блискост са савременим облицима хришћанског пацифизма и критичке политичке теологије, а у јавности је често представљен као један од ретких српских православаца који доследно бране радикално пацифистичке ставове.
Јавно деловање и критика СПЦ
Критика односа Цркве и државе Од 2010‑их година Пантелић се у јавности појављује као саговорник у емисијама, подкастима и интервјуима у којима коментарише друштвено‑политичка дешавања из хришћанске перспективе. У интервјуу за емисију „Моја догма“ представљен је као теолог и издавач који је учествовао у више од 300 издавачких пројеката и који као теолог „инсистира на критичком преиспитивању свега онога што се представља као црквено, а у суштини је страно духу Јеванђеља“.
У низу текстова и интервјуа, укључујући и разговоре за хрватски портал Bitno.net (касније прерађен и објављен на Теологија.нет под насловом „Потребна нам је перманентна реформација“), Пантелић критикује и поједине појаве унутар СПЦ, попут економског клијентелизма, злоупотребе црквене имовине и претварања Цркве у „озбиљну фирму“ која често занемарује социјалну мисију у корист уског круга моћника.
Посебно је критиковао однос црквеног врха, оцењујући да део епископата и сам патријарх Порфирије „отворено или прикривено подржавају режим“, док значајан део свештенства и верника подржава студентске протесте против ауторитарних пракси власти.
Подршка студентским протестима и критика Патријарха Током таласа студентских блокада универзитета у Србији крајем 2024. и почетком 2025. године, Пантелић је јавно подржао студенте и критиковао пасивност и двосмислене поруке врха СПЦ. У тексту објављеном на Радару оценио је да је „патријарх дубоко забринут не зато што се у друштву дешава неправда, него зато што се урушава режим који он лично подржава и који њега подржава“, те је одбацио тумачење да су студенти и насилници „браћа“ која треба да се мире.
У више наврата јавно је указивао на притиске на студенте Православног богословског факултета (ПБФ) који су учествовали у блокади, укључујући и случај студента који је, према његовим наводима, избачен из студентског дома након што је на пленуму јавно говорио о притисцима управе дома да се блокада прекине.
Своје ставове о односу Цркве и друштва, као и о верској неписмености унутар СПЦ, излагао је и у подкастима, попут емисије „Још подкаст један“ под насловом „Озбиљан проблем у цркви је верска неписменост“, где наглашава потребу за бољом теолошком едукацијом верника и критичким дијалогом унутар Цркве.
Црквено‑судски поступак и искључење из СПЦ
Покретање поступка и забрана причешћа (2025) У лето 2025. године патријарх Порфирије покренуо је, по службеној дужности, црквено‑судски поступак против теолога Вукашина Милићевића и Благоја Пантелића, због њихових јавних иступа и критика упућених црквеном врху и појединим епископима. Пантелић је у јулу 2025. примио одлуку Великог црквеног суда да је премештен из своје матичне Епархије врањске у Архиепископију београдско‑карловачку, како би му се тамо судило пред Црквеним судом.
Истовремено му је, одлуком патријарха, изречена забрана причешћивања до окончања поступка, што је он оценио као „готово најстрожу казну за лаике“, истичући да је евхаристија за њега „једини смисао егзистенције“. У јавном писму патријарху Порфирију, објављеном на порталу Nova.rs, нагласио је да му је казна изречена „пре било каквог саслушања, пре доставе оптужбе и без позива на одбрану“, што је, по његовом мишљењу, супротно и људским и хришћанским начелима правде.
У августу 2025. Пантелић се појавио на саслушању пред Црквеним судом у Патријаршији, о чему су извештавали медији и сам Пантелић на друштвеним мрежама. Он је навео да питања „већ садрже оптужницу“, да му није јасно стављено на терет конкретно дело, као и да његовом адвокату није дозвољено присуство упркос позивању на канонске одредбе које предвиђају постојање адвоката.
Оптужница и захтев за „коначно искључење“ Крајем новембра 2025. године Пантелић је добио оптужницу Црквеног суда Архиепископије београдско‑карловачке, у којој црквено‑судски тужилац тражи „коначно искључење из црквене заједнице“, што је он упоредио са трајном анатемом. Према његовим наводима, на изради оптужнице радило се више од пет месеци, док је њему дат рок од 14 дана да на исту одговори.
Оптужница је, између осталог, као теретне радње наводила његове јавне критике управника студентског дома на ПБФ‑у и појединих епископа због изјава о студентима, што је, према образложењу тужиоца, представљало „каљање угледа свештенства и изазивање нереда код мирољубивог народа“.
Пресуда о „коначном искључењу“ (2026)