мини|250п|десно|Рибарица (Natrix tessellata) се крије испод камена на саставу Таре и Пиве. мини|250п|десно|Речна змија је са разлогом добила назив рибицара, примерак из реке Врбас мини|250п|десно|Рибарица, мокри препарат природњачке колекције Музеја у Добоју

Речна змија () је врста неотровне змије из породице смукова (-{Colubridae}-). Назив У Србији се ова змија још назива и поточара, али и рибицара или рибарица јер се претежно храни мањим рибама. Због њених шара назива се још и коцкаста водењача.Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад.

Опис животиње За разлику од белоушке којој је сродна, нема мрље у задњем делу главе. Глава јој је иначе троугласта и издужена. Горња страна тела јој је светломрка или маслинастозелена са тамним квадратастим шарама. Достиже величину до једног метра. Као и белоушка, када је уплашена, из клоаке избацује садржај веома непријатног мириса.

Станиште и ареал Живи најчешће у текућим водама са брзим током. Ту и проналази храну - ситне рибе.Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд. Распрострањена је у средњој Европи и Балканском полуострву.

Биологија Активна је углавном током дана али током топлих летњих месеци лови и ноћу. На копно излази током парења, полагања јаја и током хибернације. Храни се претежно рибом. Зимски сан траје од новембра до марта. Током тог времена скрива се испод камења или у рупама у земљи испод корена врба. Пари се у априлу или мају. Женка полаже јаја у наслаге лишћа и гранчица, које трула на тлу, или у шупљине између камења. Обично полажу бар 20 јаја али и више.

Референце

Литература

Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196 Едукативне табле Природњачког одјељења Музеја у Добоју

Категорија:Змије Категорија:Рањиви таксони Категорија:Гмизавци Србије