Георг Волфганг Крафт (; 15. јул 1701. — 12. јун 1754) био је немачки физичар и математичар који је најзначајнији део научне каријере остварио у оквиру Императорске Санктпетербуршке академије наука, где је деловао као професор и академик, а затим се вратио у Тибинген као универзитетски професор.

У Санкт Петербург је дошао 1720-их година и постепено напредовао у академској хијерархији. Од наставних и опсерваторијских дужности до руководећих улога у настави и истраживању, укључујући катедру теоријске и експерименталне физике у Академији. У кругу петербуршких академика сарађивао је и са Леонардом Ојлером, а у појединим периодима преузимао је и институционалне обавезе које су биле везане за академску наставу и рад физичког кабинета.

Крафтов научни рад обухватао је теме из експерименталне физике и математике, а у историји науке у Русији посебно је повезиван са раним развојем лабораторијске и демонстрационе наставе физике, као и са радовима који захватају више области природних наука укључујући и шири спектар математичких тема.

Широј публици остао је познат и као аутор савременог описа Леденог дома подигнутог у Санкт Петербургу током зиме 1739/1740, који је објавио 1741. године у штампарији Императорске академије наука. Након повратка у Тибинген наставио је универзитетски рад и објављивање, укључујући и уџбеничку литературу из више математике, као што је Institutiones geometriae sublimioris (1753).

Биографија

Рани живот и образовање Крафт је рођен 15. јула 1701. године у Тутлингену, у Виртембергу. Рано школовање започео је у оквиру монашких школа у Виртембергу. Године 1710. примљен је у манастирску школу у Бабенхаузену, а од 1717. наставио је школовање у Блаубојрену.

На Универзитет у Тибингену ступио је почетком 1720-их, а степен магистра филозофије стекао је 1725. године. У том периоду припадао је кругу студената који су се образовали у традицији тадашње универзитетске наставе математике и природне филозофије, што је представљало основу за његово касније усмерење ка спајању математичке анализе и експерименталног рада у физици.

Према биографској традицији забележеној у немачким биографским приручницима, кључан корак у његовом раном професионалном развоју било је посредовање земљака Георга Бернхарда Билфингера, након чега је Крафт добио место наставника у Санкт Петербургу и убрзо затим ушао у академске структуре тамошње Академије наука.

Рад у Санкт Петербургу Крафт је у Санкт Петербург стигао у другој половини 1720-их, у оквиру таласа ангажовања страних стручњака на новооснованој Императорској академији наука. У првим годинама деловао је као наставник у академској гимназији, а затим је од 1727. био придружен астроному Жозефу-Николи Делил као сарадник на пословима астрономских посматрања у опсерваторији.

Унутар Академије брзо је напредовао: 1731. именован је за адјункта опште математике, а 1733. године, после одласка Леонарда Ојлера, преузео је катедру теоријске и експерименталне физике. Према подацима у биографском профилу Руске академије наука, Крафт је у Академији имао статус професора физике од 31. јануара 1731. до 29. маја 1744. године. Историографија о петербуршкој Академији бележи га и као једног од блиских сарадника у кругу око Ојлера током његових првих петербуршких година.

Једно од Крафтових највидљивијих институционалних наслеђа у Санкт Петербургу везано је за развој демонстрационе наставе и материјалне базе експерименталне физике. Имао је значајну улогу у унапређивању и одржавању академског физичког кабинета, који је касније преузео његов ученик Георг Вилхелм Рихман. Крафт је, поред научних и наставних обавеза, учествовао и у ширим питањима академске образовне политике. У једном пројекту статута Академије из 1739. године разматра се организација наставе и подела ученика, што одражава његово практично искуство у раду са академским школама и гимназијом.

Повратак у Тибинген и каснија каријера Крафт је 1744. године напустио Санкт Петербург и вратио се у Тибинген, где је преузео универзитетску катедру математике и физике и наставио да ради као професор до своје смрти 1754. године. Истовремено је одржавао научне и институционалне везе са академским срединама у којима је раније деловао. Године 1745. примљен је као инострани члан Берлинске академије наука, а исте године добио је и статус почасног члана Петербуршке академије.

У Тибингену је Крафт био укључен и у развој локалне астрономске инфраструктуре. Према музејској документацији Универзитета у Тибингену, 1752. године под његовим руководством на североисточној кули Тибингенског замка организована је прва опсерваторија, што се сматра почетком институционализованих астрономских посматрања у том простору.

Крафт је у последњој деценији живота наставио и са објављивањем академских дела, укључујући и уџбеничке текстове из физике и математике који су излазили у Тибингену током 1750-их година, чиме је његов рад у овој фази каријере остао уско повезан са универзитетском наставом и научним стваралаштвом. Крафтов научни рад обухватао је широк распон тема из експерименталне физике и примењене математике. У биографским прегледима његови прилози се доводе у везу са хидродинамиком, топлотом и термометријом, оптиком, акустиком и магнетизмом, као и са практичним усавршавањем мерних и демонстрационих инструмената попут термометара и барометара.

Ледени дом у Санкт Петербургу Током изузетно хладне зиме 1739/1740. године у Санкт Петербургу је подигнута привремена грађевина позната као Ледени дом, један од најпознатијих дворских спектакала епохе царице Ане I Ивановне. Крафт је као академик и професор физике био укључен у практичне и техничке аспекте пројекта, који је подразумевао употребу леда као конструктивног материјала и примену решења прилагођених екстремним зимским условима.

Крафт је 1741. године у штампарији Императорске академије наука објавио посебно дело које даје савремени, систематичан опис Леденог дома, са подацима о изгледу, организацији и извођењу, што је касније постало један од кључних извора за реконструкцију овог догађаја у историографији и културној историји Санкт Петербурга. У литератури о историји града и двора Ледени дом се посматра као пример спајања инжењерско-техничких решења, симболике власти и јавног спектакла, а Крафтова публикација представља документарну основу за анализе које обухватају и материјалну културу и улогу Академије у јавним пројектима.

Дела Крафтова библиографија обухвата радове из експерименталне физике и математике, као и поједина издања која су настала у непосредној вези са јавним и дворским догађајима у Санкт Петербургу. Једно од његових најпознатијих дела је савремени опис Леденог дома подигнутог током зиме 1739/1740, штампан у Академској штампарији 1741. године, који је сачуван у дигиталним збиркама руских библиотека. У каснијој фази, након повратка у Тибинген, наставио је да објављује универзитетске текстове и уџбеничку литературу из математике, међу којима се истиче Institutiones geometriae sublimioris (1753), доступна у више библиотечких и дигиталних каталога.

Одабрана дела Подлинное и обстоятельное описание построенного в Санкт-Петербурге в январе месяце 1740 года Ледяного Дома… Санкт Петербург: Типографија Императорске академије наука, 1741. Institutiones geometriae sublimioris conscriptae in usus academicos. Tubingae: издавач/штампарија, 1753.

Референце

Литература

Спољашње везе

Крафт Георг Вольфганг — Руска академија наука (рус.) Georg Wolfgang Krafft — Берлинско-бранденбуршка академија наука (нем.)

Категорија:Рођени 1701. Категорија:Умрли 1754. Категорија:Немачки научници Категорија:Немачки физичари Категорија:Немачки математичари