Шћедро је мало хрватско острво у Јадранском мору, удаљено јужно од Хвара насупрот села Завала. Покрива са дубоко разуђеном северном обалом која формира добро заштићена сидришта као што су Ловиште (Вели порат) и Мостир. Хрватско име острва се обично сматра пореклом од речи штедри („изобилан/милосрдан“) на старословенском, што се односи на његове заштитне увале. У антици је било познато као Таурис (итал. Tauricola/Torcola).
Име Већ забележено као Tavris на Tabula Peutingeriana, акценат је морао бити на у каснијем облику Táuricula, иначе не би било синкопирано, као што се догодило при настанку облика Torcola . Острво се зове Торкола на портолану Франческа Пицигана из 1373. године,IT-MI0133 S.P.10/29; портолану из 1490. године који је штампао Бернардино Ризо да Новара, карти Congregatio nationis Illyricae из 1663, картама Винченца Коронелија из 1688. и 1694, карти HR-DAZD-383 из 1718, карти Жака-Николаса Белина из 1771, карти HR-SKST R-684 из 1771, карти Ђузепеа Антонија Грандиса из 1781. године и карти Винченца де Луција нацртаној око 1790.;
Географија Шћедро лежи у Корчуланском каналу између Хвара и Корчуле. Њена највиша тачка је Зеленикова глава са . Острво је слабо насељено сезонски, без града и само са неколико обновљених камених кућа око увала Мостир и Ловишће.
Заштита природе Предео острва је проглашен значајним предеоом 1968. године. Његове околне воде чине морско подручје Натура 2000 HR3000119 Шћедро – подморје (SCI/SAC), одређено за станишта која укључују гребене и корита Posidonia oceanica. Информације о управљању и праћење ливада Posidonia прате националне/UNEP протоколе.
Историја
Антика Антички извори и савремена наука бележе поморски сукоб током Цезаровог грађанског рата близу острва Таурида 47. године. п. н. е., између Публија Ватинија и Марка Октавија. Тачна идентификација Тауриде је предмет дебате: ранија литература ју је понекад изједначавала са Шћедром или Шипаном, док новији радови заступају Паклени отоци код Хвара. Подводни налази амфора (нпр. Ламбоља 2) сведоче о интензивној древној пловидби у том подручју, што је у складу са регионалним истраживањима.
Средњи век Према Хварском статуту (Statuta communitatis Lesinae) из 1331, Шћедро је било заједничко имање резервисано првенствено за испашу и поморску употребу. Доминикански манастир посвећен Св. Марији од Милосрђа основана је у ували Мостир 1465, а касније је напуштена; остаци су заштићено културно добро.
Од 19. века до данас Након млетачке и кратке француске контроле, Шћедро је дошло под хабзбуршку управу у оквиру Краљевине Далмације. Мали пољопривредни засеоци (Мостир, Настане) развили су се у 19. веку; данас су углавном напуштени или се сезонски користе за туризам.
Археологија Праисторијска активност на Шћедру укључује бројне камене гомиле широм острва. Године 2025, пробна ископавања Ратиној шпиљи на југоисточној обали открила су неолитску (хварска култура) грнчарију и камене наслаге, продужавајући насељеност острва уназад до 5. миленијума п. н. е.
Потопљена културна баштина (расипани амфори и остаци олупина) је забележена у оближњим водама; циљана роњења су регулисана јер подручје спада у Натура 2000 морско налазиште.
Инфраструктура Острво није имало путеве од 1993. године.
Економија и приступ Сезонски наутички туризам је концентрисан на сигурним сидриштима Ловишће и Мостир. Нема трајекта за аутомобиле нити мреже јавних путева; приступ је омогућен приватним пловилима и сезонским превозом бродом из Завале (Хвар). Основни садржаји за посетиоце (породични конобари) раде само у летњим месецима.
Види још
Паклени отоци Хвар Корчула Натура 2000
Референце
Литература
Додатно читање
Археологија
Архитектура
Фауна
Историја
Заштита
Топонимија
Спољашње везе
Острво Шћедро – Посетите Јелсу (званичне туристичке информације) Пријатељи острва Шћедро (локална невладина организација; хрватски/енглески) Натура 2000: ХР3000119 Шћедро – подморје у ЕУНИС-у
Категорија:Острва Јадранског мора Категорија:Острва у Хрватској