Јелена Марићевић Балаћ (Кладово, 31. мај 1988) српски је књижевни историчар, теоретичар универзитетски предавач. Она је доцент на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. У свом научном раду бави се српском књижевношћу 18. и 20. века.Чланови Управног одбора Матице српске
Биографија Дипломирала је 2011. године на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, где је завршила мастер студије 2012. и докторске студије 2016. године. Мастер рад о поезији Доситеја Обрадовића одбранила је под менторством проф. др Мирјане Д. Стефановић. Докторску дисертацију под називом Барок у белетристичком опусу Милорада Павића одбранила је 2016. године под менторством проф. др Слободана Владушића.
Током академске године 2013/2014. радила је као лектор српског језика на Јагелонском универзитету у Кракову, Пољска. На Филозофском факултету у Новом Саду радила је као демонстратор 2012/ 2013. и 2014/ 2015. школске године. Запослена је од 2015. године, најпре као асистент (2015-2018), асистент са докторатом (2019-2021), а потом у звању доцента (2021-2026). Била је један од уредника студентског часописа Међутим.
У уредништву је Летописа Матице српске од 2021. године и Зборника Матице српске за славистику од 2025.
Главни и одговорни је уредник Летописа Матице српске од јулско-августовског броја за 2026. годину.
Научно-истраживачки и наставни рад Њена интересовања обухватају српску књижевност 20. века, књижевност српског барока и просветитељства, савремену пољску и чешку поезију. На Филозофском факултету држи предавања из предмета: Српска књижевност на филму; Књижевност српског барока и просветитељства; Креативно писање поезије; Српска књижевност и музика; Критичко читање српске поезије 21. века; Критичко читање српске прозе 21. века; Павић (Докторске академске студије); Савремено српско, пољско и чешко песништво у компаративном кључу (Докторске академске студије).
Рад у издаваштву и пројектима Посебно је значајан њен рад у оквиру Издавачког центра Матице српске. Приредила је 81. књигу антологијске едиције Десет векова српске књижевности посвећену Милораду Павићу (2019) и 174. књигу посвећену Добрици Ерићу, Милени Јововић и Србољубу Митићу (2025).
Учествовала је у реализацији једногодишњег пројекта Савремена српска књижевност и њена рецепција између европског и јужнословенског контекста (2024/ 2025). Пројекат је реализован на основу Општег споразума о међууниверзитетској сарадњи између Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Источном Сарајеву.
Руководилац је пројекта Српска књижевна критика 21. века у Матици српској.
Награде Награда „Боривоје Маринковић” (2014) за рад о Доситеју Обрадовићу и Милораду Павићу. Награда „Доситејево златно перо” (2018) за најбољи есеј у области књижевности и културе.
Одабрана дела Легитимација за сигнализам. Пулсирање сигнализма, Београд: Еверест Медиа, 2016. Трагом бисерних минђуша српске књижевности. Ренесансност и барокност српске књижевности, Нови Сад: Научно удружење за развој српских студија, 2018. Ка осмеху Европе: Савремено српско, пољско и чешко песништво у компаративном кључу, Нови Сад: Академска књига, 2023. Метаморфозе Милорада Павића: Павићу, књига дубоке радости тумачења, Нови Сад: Матица српска 2025. Без длаке на срцу, Београд: Еверест Медиа, 2020. (поезија) Арсенал, Шабац: Суматра издаваштво, 2023. (поезија) „Лет кроз пределе Павићеве Византије” (предговор), у: Милорад Павић, књ. 81, Едиција Десет векова српске књижевности, Нови Сад: Матица српска, 2019.
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту Филозофског факултета
Категорија:Рођени 1988. Категорија:Новосађани Категорија:Српски филолози Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду