Циповка : хлеб који се смеје на месец је књига о хлебу циповки. Аутор књиге је Димитрије Вујадиновић, а објављена је 2016. године у издању Тиског цвета из Новог Сада и Службеног гласника из Београда.

О књизи Књига Циповка : хлеб који се смеје на месец настоји да сачува вештину справљања циповке – хлеба који припада нашем нематеријалном културном наслеђу. Аутор, Димитрије Вујадиновић, исписује је у духу „архитектуре будућности“, спајајући традицију и савременост, прошлост и одговорност према ономе што долази.

Јединственост праве војвођанске циповке је у посебној припреми и карактеристичном облику. Особени квалитет добија се, пре свега, због индиректног поступка припремања хлеба, директног ложишта и укусне дебеле коре која, у ствари, задржава довољну количину влаге како би се хлеб могао користити више дана. Карактеристичан облик циповке потиче од нарезивања лоптастог тестаног комада (са стране при врху тестане лопте), како пекари кажу "тако да се смеје на месец". Карактеристика овог „паорског“ хлеба је изузетно пријатан мирис и укус, лака сварљивост и трајност од неколико дана. Величина хлеба је од 3 до 5 килограма.

Једном ће се сутрашњим генерацијама циповка открити као храна срећног и радосног човека – хлеб који није само намирница, већ прича, мирис дома и укус детињства. Овај запис је уједно и похвала нашим сеоским прабакама и мајкама, чуваркама огњишта и знања, и својеврстан увод у историју пекарства. Подсећа нас да су наши стари знали тајну трајног хлеба без адитива, стрпљиво негујући поступак и поштујући време. Нове технологије нису увек тријумф искључиво добрих ствари – понекад нас управо повратак једноставности учи шта је истинска вредност.

Види још Циповка Хлеб Нематеријално културно наслеђе

Референце

Спољашње везе У омољици праве ХЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ НА МЕСЕЦ: Рецепт је добро чувана тајна! Када људи чују да имамо циповку, пале ауто и долазе по њу без обзира где се налазе Cipovka: hleb koji se smeje na mesec Циповка – хлеб који се смеје на Месец

Категорија:Књиге 2016. Категорија:Хлеб Категорија:Српска књижевност