Нематеријално културно наслеђе из антрополошке перспективе : репрезентативност, селективност и инструментализација је стручна монографија Јелене Ђуковић објављена 2019. године у издању Универзитета, Филозофског факултета, Одељења за етнологију и антропологију, Центра за антропологију науке и образовања и Досије студија из Београда.
О књизи Према белешци на стр. 4, монографија је писана у оквиру научноистраживачког пројекта Идентитетске политике Европске уније: Прилагођавање и примена у Републици Србији (177017).
Суштина монографије Јелене Ћуковић јесте да нематеријално културно наслеђе није само збир традиција, обичаја и знања која се преносе с генерације на генерацију, већ динамичан и политички осетљив простор у коме се обликују идентитети, моћ и друштвени односи. Ауторка показује да се наслеђе не „проналази“, већ се конструише, бира, тумачи и представља – увек у одређеном друштвеном и политичком контексту. Посебну пажњу посвећује улози UNESCO и механизмима Националних и Репрезентативних листа, указујући да критеријуми заштите подразумевају поштовање људских права, демократије и политичке коректности. Међутим, ти критеријуми могу довести и до селективности – неки елементи остају невидљиви или неприхватљиви јер се не уклапају у пожељну слику „исправне“ културе. Тако наслеђе постаје поље репрезентативности и инструментализације.
У књизи се нарочито истиче веза између културног идентитета и наслеђа. Идентитет се тумачи као нематеријални концепт који обликује колективно „ми“, али може бити и средство искључивања и маргинализације. Држава наслеђе може користити инклузивно – као фактор националног јединства – или ексклузивно, као средство раздвајања различитих група. Пример српске крсне славе, која је уписана на Унескову листу, показује како религијска пракса постаје симбол културног идентитета, али и део културне и туристичке политике.
Ауторка закључује да је нематеријално културно наслеђе резултат сталног „преговарања“ између локалних заједница, државе и међународних институција. Зато је улога антрополога и етнолога кључна – да критички преиспитују политичке и идеолошке интерпретације, штите културни диверзитет и спрече манипулацију идентитетима мањинских и маргинализованих група. Књига, у својој суштини, позива на одговорно, критичко и инклузивно разумевање културе као живог процеса, а не као непокретне традиције.
Види још Нематеријално културно наслеђе
Референце
Спољашње везе Nematerijalno kulturno nasleđe iz antropološke perspektive Нематеријално културно наслеђе – изазови и тенденције
Категорија:Књиге 2016. Категорија:Српска књижевност Категорија:Културно наслеђе