Емери Молино

Емери Молино (умро јуна 1598) био је енглески израђивач глобуса, математичких инструмената и оружја из елизабетанског доба. Његови земаљски и небески глобуси, први пут објављени 1592. године, били су први који су направљени у Енглеској и први које је направио један Енглез.

Молино је био познат као математичар и израђивач математичких инструмената попут компаса и пешчаних сатова. Упознао је многе истакнуте људе свог времена, укључујући писца Ричарда Хаклујта и математичаре Роберта Хјуза и Едварда Рајта. Такође је познавао истраживаче Томаса Кевендиша, Френсиса Дрејка, Волтера Ролија и Џона Дејвиса. Дејвис је вероватно упознао Молиноа са својим покровитељем, лондонским трговцем Вилијамом Сандерсоном, који је великим делом финансирао израду глобуса. Када су завршени, глобуси су представљени Елизабети I. Веће глобусе су набављали чланови краљевске породице, племићи и академске институције, док су мањи куповани као практична навигациона помагала за морнаре и студенте. Глобуси су били први који су направљени тако да на њих није утицала влага на мору, те су ушли у општу употребу на бродовима.

Молино је емигрирао у Амстердам са супругом 1596. или 1597. године. Успео је да заинтересује Сталешку скупштину, парламент Уједињених Провинција, за топ који је изумео, али је изненада умро у јуну 1598. године, очигледно у сиромаштву. Индустрија израде глобуса у Енглеској умрла је са њим.

Верује се да данас постоји само шест његових глобуса. Три се налазе у Енглеској, од којих један пар који чине земаљски и небески глобус припада институцији Мидл темпл и изложен је у њеној библиотеци, док се један земаљски глобус налази у Петворт хаусу у Петворту, Западни Сасекс.

Израђивач глобуса Израда Емери Молино се сматра творцем првих земаљских и небеских глобуса у Енглеској и првим енглеским израђивачем глобуса.Рукопис, MS Harl. 5208, на стр. 50–51, који представља извештај „једног пријатеља” о достигнућима Вилијама Сандерсона, описује глобусе као „прве такве објављене у хришћанском свету, у част његове земље, и за добробит учењака, племства и морнара исте.” Није познат ниједан ранији глобус направљен у Енглеској: Мало се зна о њему самом. Петручио Убалдини, италијански калиграф, илуминатор и амбасадор који га је познавао, рекао је да је био „скромног порекла и из непознате породице”. Чини се вероватним да је он био „Емери Молинокс” (Emery Molynox) који је представљен Уваженој чети писара као шегрт извесног Вилијама Кука у октобру 1557. године., 5 vols. До 1580-их имао је радионицу у Ламбету, на јужној обали Темзе, и уживао је репутацију математичара и творца математичких инструмената.Clements R. Markham, „Introduction”, in Ричард Полтер, у својој књизи The Pathway to Perfect Sayling (1605), споменуо је да је Молино био вешт у изради компаса и пешчаних сатова.

мини|лево|upright|Портрет сер Волтера Ролија са глобусом, приписан Федерику Цукарију (1542/1543–1609)

Кроз свој занат, Молино је био познат истраживачима Томасу Кевендишу, Џону Дејвису, Френсису Дрејку и Волтеру Ролију, писцу Ричарду Хаклујту, и математичарима Роберту Хјузу и Едварду Рајту. Израду глобуса Молиноу је очигледно предложио Дејвис свом покровитељу Вилијаму Сандерсону, лондонском трговцу који је описан као „један од најиздашнијих и најпатриотскијих трговачких принчева Лондона у доба Елизабете I”. Сандерсон се радо сложио да сноси трошкове производње, и финансирао је почетну производњу глобуса капиталним улагањем од 1.000 фунти (скоро 160.000 фунти према вредности из 2007. године).Ова сума је израчуната помоћу веб-сајта MeasuringWorth.com на основу малопродајног индекса цена, користећи 1590. годину као полазну:

Земаљски глобуси Приликом израде својих земаљских глобуса, Молино је проучавао рутијере (упутства за пловидбу морем)Према Оксфордском речнику енглеског језика (Oxford English Dictionary), ruttier је „[с]куп упутстава за проналажење курса на мору; поморски водич за руте, плиму итд.”: и приручнике за навигацију. Познато је да је 1590. године дао рутијер за Бразил и Западну Индију Томасу Хериоту.Wallis, "The first English globe", pp. 277–278. Такође је добијао савете и помоћ од навигатора и математичара."Introduction", Tractatus de Globis, p. xii. На пример, вероватно га је сер Волтер Роли саветовао о легенди на шпанском језику о Соломоновим Острвима која се појавила на земаљском глобусу.Легенда, која се појављује у Тихом океану, гласи: „Islas estas descubrio Pedro Sarmiento de Gamboa por la corona de Castilla y Leon desde el año 1568 llamolas Islas de Jesus aunque vulgarmente las llaman Islas de Salomon” („Педро Сармиенто де Гамбоа открио је ова острва и положио право на њих у име круне Кастиље и Леона. Од 1568. године надаље, острва су названа Острва Исуса, иако су чешће позната као Соломонова Острва”): "Introduction", Tractatus de Globis, p. xxx. Роли је до тих информација дошао од Педра Сармиента де Гамбое, галицијског истраживача кога је краљ Филип II од Шпаније послао да утврди Магеланов мореуз након што је Френсис Дрејк прошао кроз њега. Године 1584, овај Шпанац је неколико недеља био Ролијев гост у Лондону, након што га је Роли заробио на путовању у Европу."Introduction", Tractatus de Globis, p. xxx.

Молино је пратио Френсиса Дрејка на његовом обиласку света од 1577. до 1580. године; како је известио Убалдини, „он сам је био на тим морима и на тим обалама у служби истог Дрејка”. Легенда на латинском на земаљском глобусу, која објашњава зашто је Молино изоставио поларне земље и исправио удаљеност преко Атлантског океана између Лизарда и Кејп Рејса на Њуфаундленду, закључује:

мини|upright|Јодокус Хондијус (1563–1612), фламански гравер и картограф који је штампао исечке за Молиноове глобусе — из дела Atlas or a Geographicke Description of the World (1636)

На земаљском глобусу, путање путовања Френсиса Дрејка и Томаса Кевендиша око света означене су црвеним, односно плавим линијама. Ове линије су нанете када је глобус први пут направљен. Оне се помињу у опису Молиноових глобуса у делу Blundeville His Exercises (1594)"Introduction", Tractatus de Globis, p. xxxi. аутора Томаса Бландевила, сеоског племића који је био ентузијастични проучавалац астрономије и навигације."Introduction", Tractatus de Globis, p. xix, n. 1. Видети Томас Кевендиш је очигледно помагао Молиноу око његових глобуса, а могуће је да га је Молино пратио на његовом путовању око света 1587. године, које се вратило у Енглеску 9. септембра 1588. Године 1889, сер Клементс Маркам, енглески истраживач, аутор и географ, истакао је да легенда на латинском на земаљском глобусу, смештена уз обалу Патагоније, гласи: „Thomas Caundish 18 Dec. 1587 hæc terra sub nostris oculis primum obtulit sub latitud 47 cujus seu admodum salubris Incolæ maturi ex parte proceri sunt gigantes et vasti magnitudinis”."Introduction", Tractatus de Globis, pp. xxx. Међутим, Хелен Волис, бивши кустос за мапе у Британској библиотеци, приметила је 1951. године да је то мало вероватно, јер је Молино нетачно уцртао Кевендишов курс у Поморској југоисточној Азији.Wallis, "The first English globe", p. 283. Она је, међутим, сугерисала да друга легенда на глобусу може указивати на то да је пловио на најмање једном, ако не и на свим путовањима Џона Дејвиса.

Математичар и картограф Едвард Рајт помогао је Молиноу у уцртавању обала на земаљском глобусу и превео неке од легенди на латински. Дана 10. априла 1591. године, астролог и лекар Сајмон Форман посетио је Молиноову радионицу и научио га како да одреди географску дужину. Чини се да је након што је Молино припремио рукописне исечке (равне делове мапе причвршћене за глобусе), њих одштампао прослављени фламански гравер и картограф Јодокус Хондијус, који је живео у Лондону између 1584. и 1593. како би избегао верске потешкоће у Фландрији. То се може закључити из фразе „Iodocus Hon: / dius Flan. sc. / 1592” која се појављује на небеском глобусу заједно са Сандерсоновим грбом и посветом краљици датираном из 1592. године. Само Молиноово име забележено је на земаљском глобусу у Мидл темплу у фрази „Emerius Mulleneux Angl.' / sumptibus Gulielmi— / Sandersoni Londinē: / sis descripsit” („Емери Молино из Енглеске, о трошку Вилијама Сандерсона из Лондона, описао је ово”)."Introduction", Tractatus de Globis, p. xxxi. Текстови натписа су из Wallis, "The first English globe", p. 280.

Небески глобуси Молиноов небески глобус био је практично копија глобуса Герарда Меркатора из 1551. године, који је и сам био заснован на глобусу из 1537. аутора Геме Фризијуса, чијој изради је Меркатор помогао.Такође је наведено да је Молиноов небески глобус углавном био заснован на небеском глобусу холандског израђивача глобуса Јакоба ван Лангрена, пречника 52,5 cm, и да приказује канонских 48 Птолемејевих сазвежђа јужне хемисфере које је креирао холандски картограф Петрус Планцијус: Сазвежђима приказаним на Меркаторовом глобусу, Молино је додао Јужни крст и Јужни троугао, иако нешто западније од њихових стварних позиција. Чини се да је његов извор био дијаграм антарктичког неба Андрее Корсалија објављенIn (италијански). 1550. године.Wallis, "The first English globe", pp. 283–284.

Молиноови глобуси били су први који су конструисани тако да на њих не утиче влага на мору. Били су направљени од пасте од брашна, што је био необичан материјал за то време. Сајмон Форман је приметио да је Молиноов процес обликовања или ливења био „једини начин да се било шта излије у савршеном облику... и то је најсавршенији и најтачнији начин од свих начина... и то је био начин који је Муленакс користио да излије брашно у прави облик”.Бодлијанска библиотека, Оксфорд, MS Ashmole 1494, folio 1491.

мини|лево|upright|Насловна страна дела Ричарда Хаклујта из 1589. године The Principall Navigations, Voiages and Discoveries of the English Nation, које је најавило предстојеће објављивање Молиноовог земаљског глобуса

Објављивање Године 1589, Ричард Хаклујт је најавио предстојеће објављивање Молиноовог земаљског глобуса на крају предговора дела The Principall Navigations, Voiages and Discoveries of the English Nation. Осврћући се на мапу која је била уметнута у књигу — репродукцију мапе „Typus Orbis Terrarum” коју је угравирао Францискус Хогенберг за дело Theatrum Orbis Terrarum (1570) аутора Абрахама Ортелијуса — написао је:

Убалдини је известио гувернера Милана о Молиноовом напретку у производњи глобуса. Био је присутан када је Молино представио пар рукописних глобуса Елизабети I у Гриничу јула 1591. године.. Речник националне биографије, са друге стране, наводи да је први пар Молиноових глобуса представљен Елизабети I у Гриничу у јулу 1592. Убалдини је приметио да јој је „дао глобус како би једним погледом могла да види колики део света може да контролише помоћу својих поморских снага”. Према Хелен Волис, штампани глобуси, који су са пречником од око 63 cm тада били највећи икада направљени,Wallis, "Globes in England up to 1660", p. 275. објављени су после извесног одлагања крајем 1592. или почетком 1593. године.Wallis, "The first English globe", p. 280. Сандерсон је организовао забаве у свом дому у Њуингтон Батсу како би обележио представљање ових глобуса краљици. Његов син Вилијам касније је пренео краљичине речи приликом прихватања земаљског глобуса: „Цео свет, поклон за владара...”; а приликом прихватања небеског глобуса, рекла је: „Подарио си ми и небеса: нека ме Бог води да управљам својим делом овог једног, да бих могла уживати барем у малом месту на овом другом.”, signature A3v, cited in Wallis, "Globes in England up to 1660", p. 275. Елизабета I је видела глобусе и армиларне сфере као симболе своје империје и духовне мисије на земљи.Wallis, "Globes in England up to 1660", p. 276. Краљевски грб садржан на Тајном печату Елизабете I био је утиснут преко Северне Америке на земаљском глобусу.; илустрација преко целе странице са краљевским грбом на глобусу налази се на стр. 135.