десно|мини|Текија на извору Буна Благајска текија се налази на извору реке Буне, недалеко од центра Благаја код Мостара . Представља вредну сакрално-стамбену грађевину исламске архитектуре у Босни и Херцеговини, са веома израженим карактеристикама које су проистекле из утицаја барока на османску архитектуру. Комисија за очување националних споменика је прогласила Благајску текију националним спомеником Босне и Херцеговине.

Комплекс Благајске текије изграђен је након успостављања османске власти у Херцеговини, најкасније око 1520. године. Првобитно је био под управом реда Бектија, а касније, у 18. веку, након обнове од стране мостарског муфтије Зикајнија Ахмеда ибн Мустафе, постаће центар окупљања халветија. Благајска текија је више пута оштећена и обнављана због урушавања стена и камена изнад извора и саме текије. На захтев Аџик-паше (Мухамед Хинди), који је постао шејх ове текије 1848. године, Омер-паша Латас је 1851. године наредио прву рестаурацију текије, турбета и мусарфихане. Тридесет година након рестаурације, текија је уништена када је на њу пала стена.

Текија је била активна до 1925. године, када је умро њен последњи шејх, Сејдо Шеховић. Од Другог светског рата, рад дервиша и текија је званично забрањен у Босни и Херцеговини. Текијом је управљао Земаљски музеј Босне и Херцеговине до почетка 1970-их. Од тада до 1974. године, званично је била без титуларног лица, када ју је Исламска заједница поново преузела и почела да је користи и штити од даљег пропадања.

Током грађанског рата у БиХ, 1993. године, зграда је претрпела мања оштећења на крову и зубцу западне фасаде, што је поправљено након завршетка рата.

Тренутни статус Турбе са мусафирханом благајске текије је у добром грађевинском стању. Поред сакралне намене, мусафирхана се данас користи и као угоститељски објекат са продајом сувенира. Воденица на десној страни реке је у добром стању и сада служи као продавница сувенира, док су од воденице на левој страни реке остали само остаци камених зидова.

Референце

Литература

Џемал Ћехајић - Дервишки редови у југословенским земљама са посебним освртом на Босну и Херцеговину, Оријентални институт у Сарајеву, Сарајево, 1986. Амра Хаџимухамедовић - Просторне карактеристике текија у Босни и Херцеговини, Универзитет у Трсту.

Нермина Мујезиновић - Благај код Мостара, Херцеговина бр. 11-12, Мостар, 2000.

Категорија:Ислам у Босни и Херцеговини Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Грађевине у Мостару