Бехрам-бегова медреса у Тузли је најстарија образовна институција у североисточној Босни и Херцеговини и спада међу најстарије медресе у Босни и Херцеговини. Релевантни историјски извори наводе да је почела са радом пре 1626. године. Зграда медресе је изграђена у 19. веку у арапско-маварском стилу, а током своје историје је више пута рестаурирана и проширена. Први послератни директор Бехрам-бегове медресе је садашњи муфтија тузлански, Вахид Фазловић, док је садашњи директор Бехрам-бегове медресе Адмир Муратовић. Лист ученика Бехрам-бегове медресе зове се Мисак. Данас се Бехрам-бегова медреса налази у насељу Паша Бунар, на западној страни Тузле.

Комплекс медресе Његов комплекс се састоји од џамије, као централне компоненте, мушки и женски ученички домови, зграде библиотеке, управне зграде, бројних учионица и кабинети, фискултурна сала са отвореним спортским теренима и вакуфски пословни објекат. Ови објекти заузимају око десет хиљада квадратних метара затвореног простора, а дворишта медресе и други отворени простори чине додатних петнаест хиљада квадратних метара.

Наставни план и програм Наставни план и програм медресе Бехрам-бег подељен је на неколико области: исламску, природно-математичку, лингвистичку, друштвену и мултидисциплинарну област, као и изборне предмете. Школовање у медреси Бехрам-бег траје четири године.

Историја Прекретница у раду медресе био је долазак хафиза Салиха Сивчевића за управника 1922. године. Он је увео реформе усмерене на побољшање њеног рада, од којих су најзначајније:

уводи се разредна настава, прво два разреда 1923. године, а касније пет разреда школске 1923/24. године обнавља зграду медресе и у њу смешта интернат за ученике оснивање кухиње за ученике, уноси кревете у спаваонице и клупе у учионице уводи секуларне предмете у наставни план и програм уводи међународне прописе и правила Од 1923. године уводи пријемни испит из кираета и захтева завршетак основне школе за упис Године 1924. основао је модерну библиотеку

Ова метода рада у медреси примењивана је до њеног затварања 15. јануара 1949. године. Наставни план и програм је стално унапређиван, што је значајно повећало интересовање ученика за похађање медресе.

Пре Другог светског рата, медреса је имала укупно двадесет просторија које су могле да приме 120 ученика. У настави је коришћено преко 100 уџбеника и предавано је 25 предмета. Медреса је наставила са радом током рата, али под веома тешким условима.

У школској 1948/49. години, након повратка са зимског распуста, 15. јануара, ученици су обавештени да се рад медресе обуставља до даљњег. Медресу је тада похађало око 100 ученика. Од тог броја, 24 ученика су наставила школовање у Мектеб-нувабу (Шеријатској судској школи) у Сарајеву, а неки од њих су постали кадије.

Након 44-годишње паузе, медреса је поново активирана 1993. године. Пријемни испити су одржани 28. августа, а настава је почела 6. октобра исте године. Наставу је похађало 77 мушких и 40 женских ученика, а организована је у изнајмљеним просторијама.

Референце

Категорија:Образовање у Тузли Категорија:Медресе Исламске заједнице у Босни и Херцеговини