Хелвеција () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кечкеметском срезу.Основни подаци и поштански број селаХелвеција са геоподацима].
Географија Насеље се налази у северном делу жупаније, 7 километара југозападно од Кечкемета, на пешчаном спруду између река Дунав и Тиса. Налази се отприлике на пола пута између Будимпеште и Сегедина, око 80 километара од оба, и 3 километра (5 километара од најближе раскрснице) од аутопута М5.Хелвеција на latlong.info
Историја Пре доласка Мађара на овим просторима овде су живели Сармати. Насеља која су се раније налазила у том подручју уништена су током турске окупације и регион је дуго остао ненасељен, постајући део степе Балосег у Кечкемету. Међутим, становништво које је побегло у град задржало је своја сеоска имања и тако се развио систем пољопривреде.Кратка историја Хелвеције
Песковито земљиште постало је вредније са виноградарског становишта након епидемије филоксере 1870-их, која је погодила грожђе у историјским винским регионима, али коренова ваши која шири болест не живи на песку тако да је нестало. Насеље је основано у марту 1892. године захваљујући швајцарском учитељу Едеу Веберу који је радио у Балатонфиреду, а у његовом тестаменту је названо Хелвеција. У то време, у њему је живело 501 људи, углавном виноградара који су се овде населили са Балатонске висоравни. Вебер је увео виноградарство на 2.000 хектара земље коју је купио од Кечкемета.
Године 1895. отворена је железничка пруга Филепсалаш–Кечкемет, која је додиривала Хелвецију, а путнички превоз је престао 2007. године.
До Првог светског рата, овде је већ живело 1.300 људи, од којих се више од 200 борило у рату, укључујући и Веберовог сина, Аладара. После рата, у Хелвецији је основано прво јавно гробље. До 1934. године у насељу је живело 1.960 људи. Од 1947. године, ускотрачна железничка пруга га је повезивала са унутрашњим делом града Кечкемета, путнички превоз је овде престао 2009. године. Хелвеција је постала независна општина 1952. године, поставши независна од Кечкемета. Струја је уведена 1961. године. До 1970. године насеље је имало 4.360 становника. Године 1989, његов део насеља, Матко, враћен је Кечкемету на захтев становника.
Већина становништва живи од пољопривреде, више од половине укупног становништва живи на салашима. Структура насеља села је јединствена, састоји се од два дела насеља са приближно истим бројем становника, мађусобно удаљених 3 km, Хелвеција (Офалу) и Сабо Шандор телеп (или Ујфалу), при чему је други стамбено насеље бивше државне фарме.
Демографија На попису из 2011. године, 90% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% као Роми, 0,7% као Немци и 1,2% као Румуни (9,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 47,9%, реформисти 9,1%, лутерани 1,2%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 16,2% (23,4% се није изјаснило).
У 2022. години, 88,2% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% као Немци, 0,4% као Румуни, 0,2% као Роми, 0,1-0,1% као Хрвати, Грци, Јермени, Бугари, Русини и Срби, 2,2% као друга, недомаћа националност (11,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 29,3% су били римокатолици, 5,8% као калвинисти, 1,2% као лутерани, 0,2% као гркокатолици, 1,6% као остали хришћани, 1,4% као остали католици, 13% као неконфесионални (47,3% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Хелвеција на fallingrain.com Хелвеција на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун