мини|Бигорексија Бигорексија, или „мискулитет“, је поремећај у исхрани који постаје све распрострањенији у данашњем друштву. Иако више пажње привлаће анорексија и булимија, бигорексија је такође озбиљан поремећај менталног здравља који захтева једнаку пажњу и подршку.
Мишићна дисморфија је подтип опсесивног менталног поремећаја, телесног дисморфног поремећаја, али се често групише и са поремећајима у исхрани. Код мишићне дисморфије, која се још назива и „бигорексија“, „мегарексија“ или „обрнута анорексија“, делузионо или преувеличано веровање је да је сопствено тело премало, превише мршаво, недовољно мишићаво или недовољно витко, иако је у већини случајева грађа појединца нормална или чак изузетно велика и већ мишићава.
Мишићна дисморфија погађа углавном мушкарце, посебно оне који се баве спортовима где су величина или тежина тела конкурентски фактори, постајући разлози за добијање мишића или мршавост. Тежња да се наизглед поправи сопствено тело троши прекомерно време, пажњу и ресурсе, као што је то случај са рутинама вежбања, дијететским режимима и суплементима, док је употреба анаболичких стероида такође честа. Обично су присутне и друге преокупације телесном дисморфијом које нису мишићне дисморфне.
Иако се пореди са анорексијом нервозом, мишићну дисморфију је посебно тешко препознати, јер је свест о њој оскудна, а особе које доживљавају мишићну дисморфију обично изгледају здраво. Узнемиреност и ометање мишићне дисморфије могу изазвати изостајање из школе, посла и друштвених окружења. У поређењу са другим поремећајима телесне дисморфије, стопе покушаја самоубиства су посебно високе код мишићне дисморфије. Истраживачи верују да је учесталост мишићне дисморфије у порасту, делимично због недавног културног нагласка на мишићавим мушким телима.
Бигорексија се често описује као опсесивна преокупација мишићима, тежином и сликом тела. Људи који се боре са овим поремећајем имају нереална очекивања о свом телу, тежећи „савршеној“ мишићној маси. Да би постигли овај идеал, често претерују са вежбањем, неадекватно се хране и користе разне суплементе и анаболичке стероиде. За разлику од других поремећаја у исхрани, који се често фокусирају на телесну тежину, бигорексија је углавном фокусирана на мишићну масу, а здравље често пада у други план.
Друштвени и културни фактори Друштвени и културни фактори играју кључну улогу у развоју бигорексије. Друштвени и медијски притисак да се постигне идеализована слика тела често доводи до стварања нереалних очекивања и незадовољства сопственим изгледом. Нажалост, многи људи, посебно млади, почињу да се пореде са нереалним стандардима и теже да их постигну, што може довести до развоја бигорексије.
Важно је напоменути да бигорексија није само физички поремећај. Она има дубоке емоционалне и психолошке корене. Људи који се боре са бигорексијом често пате од ниског самопоштовања, анксиозности, депресије и стреса. Њихово емоционално благостање често пати због стигме и неспоразума који се често срећу у друштву.
Третман Лечење бигорексије може укључивати разне терапијске методе, укључујући когнитивно-бихејвиоралну терапију (КБТ) и групну терапију. Такође је важно разговарати о здравим начинима вежбања и исхране како би се пацијенти оснажили да брину о свом физичком здрављу на одржив начин.
Референце
Категорија:Поремећаји исхране Категорија:Психолошки поремећаји