Њарлеринц () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кечкеметском срезу.Основни подаци и поштански број селаЊарлеринц са геоподацима].
Географија Њарлеринц се налази 18 километара источно-југоисточно од „престонице“ пешчаног гребена Дунав-Тиса, Кечкемета.
Насеља која се директно граниче су: Сенткираљ на североистоку, Лакителек на истоку, Тисаалпар на југоистоку, Кишкунфелеђхаза на југу, Варошфелд на југозападу и Кечкемет на западу-северозападу.Њарлеринц на latlong.info
Историја У области Њарлеринца постојао је живот и у бронзаном добу. Током ископавања спроведених 1984. године, пронађени су фрагмент лобање из бронзаног доба и налаз из аварског доба, скелет аварског витеза на коњу.Кратка историја Њарлеринцаа
Њарлеринц има писане записе који датирају седам векова уназад. Њарлеринц је добио име по цркви посвећеној Светом Лаврентију (Леринцу) у 13. веку. Његов први писани помен је у даровници мађарског краља Лајоша I из 1354. године, када се појављује име Зентлевринц (Zenthlewryncz).
Краљица Марија је доделила власницима села право коришћења паласа у свом писму од 1392. године. У даровници из 1488. године наведена су имена ситних племића Сентлоринца. Име села је назначено на карти ђакона Лазара, која је састављена 1528. године. У другој половини 16. века, насеље је дошло под турску власт. Према пореским пописима тог времена, број породица које су овде живеле варирао је између 17 и 45 између 1546. и 1590. године.
Током Реформације, становништво које је прешло у калвинистичку веру постало је жртва турске окупације а после и кампања које су пратиле протеривање Турака. Село је опустошено, а његови становници су се преселили у оближњи трговачки град Кечкемет. Са собом су понели и Господњу трпезну чашу сентелоринчке конгрегације, коју је израдио Илеш Тар 1644. године, а која се налази у Музеју црквене уметности реформатског црквеног округа Дуна-мелеки. Ово је једини сачувани литургијски предмет цркве. Године 1899. постало је независно село под именом Кохарисентлеринц, одвојено од Кечкемета, али је поново припојено граду 1913. године. Прву школу у Сентлеринц-пусти изградио је град Кечкемет 1855. године, а школа је радила до 1863. Образовање је настављено 1886. године, наставничком активношћу најстаријег, Јаноша Бузаша, који је својим радом поставио темеље јавног образовања у Сентлеринцу.
Поновно насељавање села је почело 1920. године. Кечкемет је расподелио 374 квадратне парцеле на површини од осамдесет хектара на месту средњовековног села. Године 1922, досељеници су добили бесплатне парцеле за подизање куће. Истовремено почела је садња винограда, па је производња грожђа постала традиција међу становништвом. Изградња католичке цркве у селу почела је 1924. године. Парохијска зграда је отворена 1942. године.
Демографија На попису из 2011. године, 89,7% становништва се изјаснило као Мађари, 0,6% као Немци (10,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 65,5%, реформисти 10,3%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 5,1% (17,7% се није изјаснило).
У 2022. години, 89,4% становништва се изјаснило као Мађари, 0,4% као Немци, 0,3% као Роми, 0,1-0,1% као Украјинци, Словаци, Хрвати и Румуни, 1,8% као остале, недомаће националности (10,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 42,9% су били римокатолици, 8,7% калвинисти, 0,4% лутерани, 0,2% гркокатолици, 1,1% остали хришћани, 1,2% остали католици, 7,9% неконфесионални (37,6% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Њарлеринц на fallingrain.com Њарлеринц на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун