Регент Мађарске () је била владарска позиција установљена 1446. године и обновљена 1920. године. Обављао ју је адмирал Миклош Хорти до 1944. године. Према Уставу Мађарске, постојала су два регента, један регент владајуће куће, назван Надор, и други назван „Кормањзо“ (што може значити „гувернер“). Пошто је Антанта забранила тада легитимном Надору (којег је држао члан Хабзбуршке куће) да заузме његово место, избор је пао на ново изабраног гувернера-регента, изабран је адмирал Хорти. Тако је постао регент државе после Првог светског рата под називом Краљевина Мађарска и служио је као шеф државе у одсуству монарха, док је премијер служио као шеф владе.
Хорти је био назван „Његово Светло Височанство Регент Краљевине Мађарске“ (Ő Főméltósága a Magyar Királyság Kormányzója).Уговор о пријатељству између Краљевине Мађарске и Краљевине Југославије
Историја позиције Историјски примери Јанош Хуњади лево|мини|150п|Јанош Хуњади, регент 1446–1453 (Chronica Hungarorum, 1488) Након преране Албрехтове смрти 1439. године, Јанош Хуњади је сматрао да је Мађарској најбоље ако јој служи краљ ратник и пружио је подршку кандидатури младог пољског краља Владислава III од Варне 1440. године, те је тако дошао у сукоб са моћним магнатом Улрихом II Цељским, главним кандидатом Албертове удовице Елизабете Боемске (1409–1442) и њеног малолетног сина, Ладислава Посмрчета од Боемије и Мађарске. Истакнуто учествујући у кратком грађанском рату који је уследио, страна Владислава III је тако била ојачана Хуњадијевим значајним војним способностима, а Владислав га је наградио капетаном тврђаве Београд, што је касније достојанство делио са Миклошем Ујлакијем.
На сабору који је одржан у фебруару 1445. године формирана је привремена влада коју је чинило пет генералних капетана, а Хуњади је добио да влада Ердељем и са четири жупаније које се граниче са Тисом, назване Партијум или Керешвидек. Како је анархија настала као резултат поделе постала неуправљива, Хуњади је изабран за регента Мађарске (Regni Gubernator) 5. јуна 1446. године у име Ладислава V и добио је овлашћења регента. Његов први чин као регента био је да се супротстави немачком краљу Фридриху III, који је одбио да ослободи Ладислава V. Након што је опустошио Штајерску, Корушку и Крањску и претио Бечу, Хуњадијеве тешкоће на другим местима приморале су га да склопи примирје са Фридрихом на две године.
Михаљ Силађи thumb|left|150п|Михаљ Силађи, регент 1458 Дана 20. јануара 1458. године, Матија (син Јаноша Хуњадија) је изабран за краља од стране Парламента. Ово је био први пут у средњовековном угарском краљевству да је припадник племства, без династичког порекла и сродства, ступио на краљевски престо. Такав избор је пореметио уобичајени ток династичког наслеђивања у то доба. У чешкој и угарској државама они су најавили нову судску еру у Европи, коју је карактерисала апсолутна супремација Парламента (дијеталски систем) и тенденција ка централизацији. Током своје владавине, Матија је смањио моћ феудалаца и уместо тога владао са групом талентованих и високо образованих појединаца, изабраних због својих способности, а не због свог друштвеног статуса. Дијета је именовала Михаља Силађија, новог краљевог ујака, за регента, због Матијине младости. Током 1458. године борба између младог краља и магната, коју је појачао Матијин ујак и старатељ Силађи, била је акутна. Али Матијас, који је прво свргнуо Гараија и отпустио Силађија, а затим је наставио да уводи порез, без сагласности парламента, како би ангажовао плаћенике, лако је победио.Fraknói Vilmos: Szilágyi Mihály, Mátyás király nagybátyja (Bp., 1913)Kisfaludy Károly: Szilágyi Mihály szabadulása (színmű, Pest, 1822)
Лајош Кошут мини|лево|150п|Лајош Кошут, гувернер-председник 1849. године Током Мађарске револуције 1848. године, нови цар Фрања Јосиф је опозвао све концесије дате у марту и ставио ван закона Кошута и мађарску владу, успостављену законито на основу Априлских закона. У априлу 1849. године, када су Мађари постигли многе успехе, након што је испитао војску, Лајош Кошут је издао чувену Мађарску декларацију о независности, у којој је изјавио да је „кућа Хабзбург-Лорена, кривоклетство пред Богом и људима, изгубила мађарски престо“. Успостављајући мађарску државу, декларација је била корак карактеристичан за његову љубав ка екстремној и драматичној акцији, али је допринела неслагањима између њега и оних који су желели само аутономију под старом династијом, а његови непријатељи нису се устручавали да га оптуже да тежи краљевству. Детронација је такође учинила сваки компромис са Хабзбурговцима практично немогућим. Лајош Кошут је постао шеф државе као гувернер-председник Мађарске.
После првог светског рата
Након распада Аустро-Угарске после Првог светског рата, Мађарска Демократска Република, а затим и Мађарска Совјетска Република, накратко су проглашене 1918. и 1919. године, респективно. Краткотрајна комунистичка влада Беле Куна покренула је оно што је познато као „црвени терор“, увлачећи Мађарску у злосрећни рат са Румунијом. Године 1920, земља је запала у период грађанског сукоба, када су мађарски антикомунисти и монархисти насилно чистили нацију од комуниста, левичарских интелектуалаца и других од којих су се осећали угрожено, посебно Јевреја. Овај период је познат као „бели терор“. Године 1920, након повлачења последњих румунских окупационих снага, Краљевина Мађарска је обновљена.
Дана 1. марта 1920. године, Народна скупштина Мађарске поново је успоставила Краљевину Мађарску, али је одлучила да не повуче из егзила свргнутог хабзбуршког владара Аустроугарског царства (цара Карла I од Аустрије, који је био краљ Карло IV од Мађарске) јер је повратак Хабзбурга на мађарски престо био неприхватљив за силе Антанте (надвојвода Јозеф Август, Хабзбурговац, био је одбијен од стране њих као регент након што је преузео ту функцију на неколико недеља 1919. године). Уместо тога, док су официри Националне армије контролисали зграду парламента, скупштина је гласала за постављање бившег врховног команданта Царске флоте (Аустроугарске морнарице) и тадашњег министра рата и команданта Националне армије, адмирала Хортија, за шефа државе. Хорти је победио грофа Алберта Апонија са 131 гласом за и 7 против и постао нови регент Мађарске.
Бискуп Отокар Прохаска је потом предводио малу делегацију која је дочекала Хортија, објављујући: „Мађарски парламент вас је изабрао за регента! Да ли бисте били задовољни да прихватите функцију регента Мађарске?“ На њихово запрепашћење, Хорти је одбио да му се овлашћења прошире. Пошто је Хорти одуговлачио, политичари су одустали и доделили му „општа овлашћења краља, са изузетком права да именује племствене титуле и покровитељства Цркве“. Та овлашћења су укључивала овлашћење да именује и разрешава премијере, да сазива и распушта парламент и да командује оружаним снагама. Са тим великим овлашћењима загарантованим, Хорти је положио заклетву. (Краљ Карло је два пута покушао да поврати свој престо; видети покушаје Карла IV од Мађарске да поврати престо за више детаља.)
Функције Мађарска држава је правно била краљевина, али није имала краља, јер савезници у Првом светском рату не би толерисали повратак Хабзбурговаца. Земља је задржала свој парламентарни систем након распада Аустро-Угарске, са премијером именованим за шефа владе. Као шеф државе, Хорти је задржао значајан утицај захваљујући својим уставним овлашћењима и лојалности својих министара круни., in , edited by Deak. . Иако је његово учешће у изради закона било минимално, ипак је имао могућност да осигура да закони које је усвојио мађарски парламент буду у складу са његовим политичким преференцијама.
Крај регентства Током Другог светског рата, Мађарска је била савезник нацистичке Немачке. Како се рат окренуо против Немаца, мађарска влада је почела да се дистанцира од ратних напора, а Немци су се забринули да би могли да напусте Силе Осовине. У марту 1944. године, Немци су окупирали Мађарску током операције Маргарета како би их задржали у рату. Хортију је било дозвољено да остане на својој позицији, али је био приморан да смени свог премијера и именује неког који би смирио Немце.
Након што се Румунија повукла из Осовине и прихватила примирје са Совјетским Савезом у августу 1944. године, Хорти је одлучио да тајно преговара са Совјетима. 15. октобра 1944. године, Хорти је у националном радију објавио да је Мађарска потписала примирје са Совјетима. Немци су одговорили операцијом Панцерфауст. То је укључивало хапшење и Хортија и његовог сина Миклоша. Хорти је био приморан да потпише изјаву којом се одриче примирја и предаје контролу над владом Ференцу Салашију као Мађарском краљевском министару владе (Magyar királyi miniszterelnök). Салаши је био вођа пронацистичке Странке стреластих крстова. Хорти је касније објаснио своју капитулацију: „Нисам поднео оставку нити именовао Салашија за премијера, само сам заменио свој потпис за живот свог сина. Потпис исцеђен од човека на нишану митраљеза може имати мало легалности.“
Салаши је водио Владу националног јединства од 15. октобра 1944. до 28. марта 1945. Мађарски парламент је одобрио формирање Регентског савета (Kormányzótanács). 4. новембра 1944. Салаши је положио заклетву као „Национални вођа“ (Nemzetvezető), тако да је постао шеф државе поред тога што је био шеф владе као премијер Мађарске.Hungary: Notes - archontology.org Иако је Хортијево регентство дошло до краја, мађарска монархија није укинута Салашијевим режимом. Потреба за регентом, или регентством, престала је када је Краљевину Мађарску заменила Друга Мађарска Република 1. фебруара 1946. године.
Гувернери, регенти Гувернери који су били председници Мађарске, као и Регенти који су владали Мађарском у име владара. #Портрет Заменик владара Почетак мандата Крај мандата ПозицијаГрб 1 120px <center>Његово ВеличанствохерцегЈанош Хуњади(1407–1456) <center>6. јун 1446. <center>30. јануар 1453.(6 година, 238 дана) <center>гувернер(регент) 80px 2 120px <center>Његово Величанствогроф породица СилађиМихаљ Силађи(1400–1460) <center>20. јануара 1458. <center>август 1458.(212 дана) <center>гувернер(регент) 80px 3 120px <center>Његово Величанствоудварди и кошутфалвиЛајош Кошут(1802–1894) <center>14. априла 1849. <center>11. августа 1849.(119. дана) <center>гувернер-председник(шеф државе) <center>4 120px <center>Његово Царско и Краљевско ВисочанствоНадвојвода Јосиф Августод Аустријенадвојвода(1872–1962) <center>7. августа 1919. <center>23. августа 1919.(16. дана) <center>гувернер(шеф државе) 80px <center>5 120px <center>Његова Екселенцијавитез−, породица ХортиМиклош Хорти(1868–1957) <center>1. март 1920. <center>16. октобар 1944.(24. године, 229. дана) <center>гувернер(шеф државе) 80px
Заменици #Портрет Заменик владара Почетак мандата Крај мандата Позиција 1 120px <center>витез− породица ХортиИштван Хорти (заменик гувернера)(1904–1942) <center>19. фебруар 1942. <center>20. август 1942. <center>Миклош Хорти(гувернер, шеф државе)
Референце
Литература
Категорија:Краљевина Мађарска (1920–1946) Категорија:Мађарски владари Категорија:Историја Мађарске у средњем веку