Финско књижевно друштво ( - скраћено SKS) је научно друштво и непрофитно удружење основано 1831. године, са приближно 2 100 чланова. SKS је национална организација за памћење, међународни истраживачки институт и национална културна организација. Финска реч „kirjallisuus “ (књижњвност) је скована за назив друштва.
Основне активности СКС-а везане су за истраживање и промоцију фолклора, језика и књижевности. СКС има архиву за фински фолклор и књижевну културу, научну специјализовану библиотеку отворену за јавност и истраживачко одељење . СКС је такође издавач информативне и научне литературе. СКС такође објављује Финску националну биографију .
Друштво је повезано са FILI – Центром за извоз литературе од 1977. године.
Представља једну од кључних институција финске културе и науке.
Његова основна мисија је проучавање, очување и промоција финског језика, књижевности и народне културе. Друштво је имало пресудну улогу у обликовању финског националног идентитета у 19. веку, нарочито кроз сакупљање и објављивање усмене традиције – епова, песама, бајки и предања.
Финско књижевно друштво поседује богате архиве, библиотеку и издавачку делатност, а данас делује и као научна установа која подржава истраживања у области хуманистичких и друштвених наука. Његове збирке и публикације имају велики значај не само за Финску, већ и за међународна истраживања културне баштине и књижевности.
Зграда Главна зграда СКС-а налази се у Круунунхаки, Хелсинки, на адреси Халитускату 1. Зграда, коју је пројектовао Себастијан Грипенберг, завршена је 1890. године. До 2024. године, архива СКС-а је такође имала канцеларију у Јоенсуу, чији је материјал сада премештен у Хелсинки.
Главна зграда је темељно реновирана 1934. године под руководством архитекте Јусија Пателе. Зграду су, између осталих, користили издавачка кућа Отава, Агенција за ратну цензуру и Финска академија. . s. 6556. Helsinki 1981. Најновија реновација је обављена између 2006. и 2009. године.
Фазе стварања СКС-а мини|Главна зграда СКС-а у Хелсинкију на адреси Халитускату 1.
Прве деценије 19. века биле су време успона националних култура широм Европе. Национално буђење Финаца је такође подржано развојем регионалне политике моћи. Године 1809, Финска је припојена Руском царству, чији су планови укључивали духовно одвајање земље од Шведске. Ово је пружило прилику за подизање образовног нивоа већине људи који говоре фински.
Финско књижевно друштво основали су 1831. године људи који су радили на Универзитету у Хелсинкију, заинтересовани за фински језик и веровали у будућност његовог књижевног неговања. Сопствено образовање и идеолошку инспирацију за пројекат стекли су на Академији у Туркуу, где је историчар и истраживач фолклора Х. Г. Портхан био утицајан крајем претходног века. Књижевна друштва основана у европским универзитетским градовима од краја 18. века па надаље такође су послужила као модели. Оснивачем друштва сматра се ветеринар Марти Јухана Линдфорс.
Оснивачки састанак друштва одржан је 16. фебруара 1831. године у кући Карла Никласа Кекмана, предавача финског језика на Царском Александровом универзитету. Недељу дана касније, на оснивачком састанку, први секретар Друштва, Елјас Ленрот је сковао нову финску реч kirjallisuus (књижевност), и друштво је названо Финско књижевно друштво. Прва правила друштва су наглашавала да је „језик темељ националности“. Друштво није било само академски дискусиони клуб већ и центар за раст националног духа, који је окупљао државне службенике и универзитетске студенте, као и образоване грађане, а од 1846. и жене.
Најдалекосежнији пројекти раних дана били су сакупљање и објављивање народне поезије. Друштво је подржало сакупљачка путовања свог првог секретара Елијаса Ленрота у источну Финску и Карелију и објавило дела заснована на резултатима тих путовања, Калевала (1835, 1849) и Кантелетаре (1840). Објављивањем народне поезије било је могуће повећати оскудну књижевност на финском језику, а истовремено обогатити фински језик живим изразима народног језика. Друштво је почело да производи и публицистику и белетристику на финском језику: историју, граматику, речнике, опште презентације о, између осталог, природним наукама и законодавству, и преводе класика светске књижевности. Конкурси у писању коришћени су за проналажење нових аутора за приче и драме. Први роман на финском језику, Seitsemän veljetä аутора Алексиса Кивија, објавило је Друштво 1870. године.
Како је Друштво било заинтересовано и за промоцију финске народне културе на страним језицима, оно је, много година касније, новчано помагало и почасног конзула Краљевине Југославије у Финској, др. Ивана С. Шајковића, који је 1935. године објавио превод финског националног епа Калевале на српсо-хрватски језик.
Традиционално стварање, бележење и преношење знања и културе засновано на памћењу, говорним и чујним информацијама постало је писано као резултат рада СКС-а. Промена је довела до литературизације целог друштва, што се тицало не само преношења и бележења знања већ и његове производње и концептуализације стварности. У 19. веку, сва кључна научна друштва на финском језику у хуманистичким наукама и многе институције основане су у оквиру СКС-а. Утицао је на настанак Народног позоришта, финског националног пословног живота и капитала, као и партијског система. Иако се СКС настанио у престоници 1890. године, створио је осовину која је прожимала финско друштво и културу, са локалним традиционалистима на другом крају.
Током година, SKS се трансформисао од градитеља нације у организацију за научно памћење која је, током свог постојања, повећала финско саморазумевање, промовисала признање финске књижевности у Финској и иностранству и објавила значајан део финске белетристике, публицистике и научне литературе.
Издавачке активности Поред белетристике, СКС је од својих раних година објављивао широк спектар научне литературе. Дугогодишње публикационе серије укључују Suomi (1841–), Virittäjä (1897–), SKS:n Toimituksia (1834–), Studia Fennica (1933–) и Tietolipas (1945–).
Организација мини|Главни улаз СКС-а. СКС је непрофитно удружење. Његове послове одлучује годишња скупштина и делегација. Извршни орган је управни одбор. На годишњем састанку у марту, чланови СКС ће изабрати 21 члана делегације. Одбор одржава 8–10 састанака годишње и има два радна одбора, Финансијски одбор и Одбор за публикације, који припремају питања. Они који су изабрани у управна тела представљају кључне области SKS-а, као и истраживање, културни живот и партнере широм земље.
Генерални секретар је извршни директор СКС-а, који припрема питања која ће бити представљена одбору. Генералном секретару помаже менаџерски тим, који укључује шефове одељења и директоре администрације, финансија и комуникација. Одељења СКС-а имају приближно 80 запослених.
Године 1985, друштво је имало приближно 1.600 запослених чланова и 150 страних дописних чланова. Тренутно, друштво има приближно 2.100 чланова Номинације за чланство у Финском књижевном друштву одобрава управни одбор SKS-а. Номинације за чланство могу се поднети генералном секретару SKS-а. SKS има чланарину, чији се износ одређује на годишњем састанку.
Референце
Литература
Хирвонен, Маија – Маконен, Ана – Нибондас, Ана (ур.): 15 деценија: писани документи из историје једног друштва. Финско књижевно друштво 1981. Хегман, Кај: У кући речи: Финско књижевно друштво од 1890-их до Зимског рата. Финско књижевно друштво 2012.
Куси, Мати (ур.): Скијање на стази за крос-кантри: Фотографски извештај са 125. годишњице Финског књижевног друштва . Финско књижевно друштво 1956. Сулкунен, Ирма: Финско књижевно друштво 1831–1892. Финско књижевно друштво 2004. Финско књижевно друштво 175 година. Илустрације: Џонатан Мурхаус. Предговор: Туомас М. С. Лехтонен. Финско књижевно друштво 2006.
Спољашње везе Онлајн публикација о историји куће СКС-а. Стратегија СКС-а 2013–2017. Јарвенпаа, Еева: Цар је поклонио плац за Дом финског језика. Хелсингин Саномат, интернет додатак 24.6.2005. Поводом стогодишњице Финског књижевног друштва, Недељни додатак Хелсингин Саномата, 15.03.1931, бр. 11, , Дигитални материјали Националне библиотеке
Категорија:Финска култура Категорија:Грађевине у Финској Категорија:Грађевине у Хелсинкију